Srećan sam što sam prvi Evropljanin koji je uspeo da klonira ljudski embrion. Dobili smo prve klonirane embrione koji mogu da se koriste za dobijanje ljudskih matičnih ćelija koje se dalje koriste za lečenje najrazličitijih bolesti, kao što su dijabetes, srčana oboljenja, oboljenja nerava... S druge strane, matične ćelije se koriste i za analizu različitih bolesti i otkrivanja njihovih uzroka.

Srećan sam što sam prvi Evropljanin koji je uspeo da klonira ljudski embrion. Dobili smo prve klonirane embrione koji mogu da se koriste za dobijanje ljudskih matičnih ćelija koje se dalje koriste za lečenje najrazličitijih bolesti, kao što su dijabetes, srčana oboljenja, oboljenja nerava... S druge strane, matične ćelije se koriste i za analizu različitih bolesti i otkrivanja njihovih uzroka.

Došli smo do rezultata brže no što smo očekivali i veoma smo srećni - kaže Miodrag Stojković, Leskovčanin, vođa naučnog tima na Institutu za genetiku u Njukaslu koji je pre devet meseci dobio dozvolu Kraljevske komisije Velike Britanije i britanskog parlamenta da klonira ljudske emrione.

Stojković je od 10 jajnih ćelija klonirao tri embriona, od kojih se jedan razvio do blastociste petog dana, što znači da se na tom stadijumu mogu proučavati matične ćelije.
Kada ste u epruveti ugledali prvi klonirani ljudski embrion, na šta ste prvo pomislili?

- Da to radi. Da funkcioniše. Da smo na najboljem putu da poboljšamo tehniku i da identifikujemo koje jajne ćelije nam trebaju za budući rad. Pomislio sam da je to tek početak, ali vrlo obećavajući početak.
Dok držite ljudski klon u svojoj ruci, da li se osećate kao sam Bog i da li razmišljate kako je sudbina civilizacije u vašim rukama?

- Ni jedno, ni drugo. Niti se osećam kao Bog, niti da imam sudbinu čovečanstva u rukama. Naučnik sam koji se trudi da jednu vrstu tehnike primeni za lečenje bolesti u savremenoj medicini. To nema nikakve veze sa igranjem Boga ili igranjem sudbine civilizacije.
Šta je vaš sledeći korak?

- Imamo dozvolu od aprila ove godine da koristimo ćelije bolesnika dijabetesa da bi dobili klonirane embrione kako bi tu bolest izučavali pod laboratorijskim uslovima.
Čini se da se istraživanja u ovom segmentu kreću daleko brže no što se ikada moglo zamisliti?

- Samo devet meseci je prošlo otkako smo dobili dozvolu. Niko nije očekivao da se tako brzo može doći do ljudskog klona. S jedne strane, to je dobro jer ćemo uspeti da matične ćelije što pre iz laboratorije dovedemo do pacijenta. Konkretno, to znači da je put do terapije različitih bolesti znatno skraćen. Umesto za dvadeset godina, kao što smo računali, do toga će doći već za pet, maksimalno deset godina. A reč je o najrazličitijim bolestima kao što je, na primer, bolest kičmene moždine. To je ono što je pozitivno uznemirilo ne samo javnost već i naučnike sveta. To je to što nazivaju spektakularnim.
Kada će svet dobiti prvog ljudskog klona starijeg od 14 dana?

- Nadam se nikada. Ne postoji medicinska potreba za kloniranjem ljudskih bića starijih od 14 dana. To je, koliko znam, u Srbiji zabranjeno, kao i ovde u Velikoj Britaniji. Svaki ozbiljni naučnik ne želi da radi reproduktivno kloniranje i ni meni to ne pada na pamet.
Šta bi to značilo za našu civilizaciju?

- To bi bacilo negativnu svetlost na sve ozbiljne naučnike koji koriste tu tehniku za lečenje bolesti. S druge strane, katastrofu za ovo ljudsko biće koje bi došlo na svet kao klon, ukoliko preživi. Reproduktivno kloniranje povezano je sa neželjenim posledicima, kao što su različite deformacije i nema razloga igrati se sa kloniranjem ljudskih bića.
Kažete da ste u poređenju sa Južnokorejcima na samom početku. Dokle su oni stigli?

- U poslednje dve godine oni su pokazali primenu u modernoj medicini i lečenju ljudskih bolesti. Oni imaju već matične ćelije izolovane iz kloniranih embriona koje odgovaraju profilu pacijenta. Diferenciraju ih u različite tipove ćelije.
Da li verujete da će budućnost sveta izgledati slično scenama iz filma „Matriks“ i da će ga karakterisati fabrike za uzgajanje ljudskih klonova?

- Volim taj film, ali to su ideje koje potiču iz Holivuda, a ne iz naučne radionice. Sve to je fantazija, a ovde se radi o lečenju bolesti a ne o fabrici beba.