Ključ praistorije na „Bubnju”
Praistorijski lokalitet „Bubanj” spada u tri najvažnija u Evropi iz tog doba. – Izgradnjom pruge i autoputa od celog lokaliteta ostao je samo neznatni deo


Na praistorijskom lokalitetu „Bubanj”, u ataru Novog sela, zapadno od Kazneno-popravnog zavoda u Nišu, započeta su temeljna arheološka istraživanja čiji je cilj rasvetljavanje najstarije prošlosti na ovim prostorima. Lokalitet, prema rečima prof. dr Milorada Stojića, spada u tri najvažnija lokaliteta u Evropi, a druga dva se nalaze u Rumuniji i Makedoniji. Zato Stojić i njegove kolege ocenjuju da je „Bubanj” ključ praistorije.

Najstariji pronađeni ostaci su iz šestog milenijuma pre Hrista i pripadaju starčevačkoj kulturnoj grupi, a kroz kulturne slojeve na lokalitetu moguće je pratiti ceo praistorijski tok do naše ere. Na samom lokalitetu uočljivo je stanište (zemunica) iz starčevačkog perioda koje je moguće razgledati. U ataru Novog sela živelo je 17 kulturnih zajednica, ukazali su stručnjaci predstavljajući lokalitet niškom rukovodstvu i novinarima.

Praistorijski lokalitet „Bubanj” podeljen je u tri celine: „Bubanj 3”, „Bubanj 2” i „Bubanj 1”. Obrađen je sloj „Bubanj 3” i zašlo se u kulturni sloj „Bubanj 2”, s tim što je pre toga pretražen recedentni sloj u kojem su pronađena četiri groba, najverovatnije iz perioda srednjeg veka. Ministarstvo kulture odobrilo je projekat arheoloških istraživanja i u narednoj godini kada će se dospeti i do sloja „Bubanj 1”.

„Bubanj”, sa otkrivenim eksponatima od okresanog kamena, koštanih alata, oruđa od zemlje, posuđa od keramike, predstavlja svojevrsni vremeplov kroz praistoriju, od kamenog, preko mlađeg kamenog doba do metalnog doba.

Analizu materijala na lokalitetu, uz pomoć Ministarstva nauke, preuzeće beogradski Institut za fiziku kako bi se svaki eksponat stavio u precizan hronološki kontekst i dobio uverljiv redosled života na ovim prostorima, rekao je dr Aleksandar Bulatović iz Arheološkog instituta u Beogradu koji rukovodi iskopavanjima.

Pretražujemo sloj po sloj, svaki je dubine od četiri santimetra, a celokupni iskopani materijal se prosejava, navodi Bulatović.

Na bubanjskom lokalitetu prva istraživanja obavljena su 1934. godine, da bi 1954. godine iskopavanja nastavioakademik Milutin Garašanin. Tada je otkriveno praistorijsko naselje iz druge polovine trećeg milenijuma. Naselje se sastojalo od kuća četvrtaste osnove sa zidovima od gusto zbijenog kolja, poda od nabijene pečene zemlje i od dvoslivnog krova. Ono što je tada otkriveno, treba da bude sistematizovano, a za mnoge eksponate nedostaje dokumentacija. Stručnjaci nemaju dilemu da je na ovim prostorima vođen intenzivan život i da su stanovnici održavali kontakte i dopirali do najširih prostora jugoistoka Evrope.

Od celokupnog lokaliteta danas je ostalo stotinak kvadratnih metara ili tek nešto manje od četiri odsto. Ostatak lokaliteta je uništen izgradnjom pruge, a zatim i zaobilaznice autoputa 1981.godine. Zemlja je tada odvezena, a da nije pretražena. Lokalitet „Bubanj” stavljen je pod zaštitu države 1954. godine.

Inicijalna sredstva za istraživanja na lokalitetu izdvojio je grad Niš. Projekat realizuju niški Narodni muzej i Arheološki institut iz Beograda. Pridružiće im se Institut za fiziku, a ako bude bilo potrebe uključiće se i Institut iz Kembridža.

Direktor Narodnog muzeja u Nišu Tatjana Trajković i stručnjaci Arheološkog instituta podsetili su da u okolini Niša postoji još jedan lokalitet iz praistorijskog doba – Velika humska čuka gde bi mogao da iznikne arheološki park. Sa gradonačelnikom Niša Milošem Simonovićem dogovoren je obilazak i tog lokaliteta. Kako značaj dva praistorijska arheološka lokaliteta za nauku prevazilazi značaj prostora Srbije, radiće se na uspostavljanju veza sa moćnijim fondacijama u Evropi.

D. Janković
[objavljeno: 11/09/2008.]

Izvor: Politika

Otkriće naših arheologa u Nišu
Prva civilizacija u Evropi


NIŠ - Naučno najvrednije preistorijsko arheološko naselje na teritoriji Evrope nalazi se u naselju Bubanj u Nišu, gde su nađeni razni predmeti iz perioda od 4000. godine pre nove ere, potvrdio je juče doktor arheologije Milorad Stojić sa Instituta za arheologiju u Beogradu. On je objavio senzacionalnu vest iz ove oblasti nauke da su na prostoru oko nalazišta Bubanj naseljeni prvi ljudi koji su došli na Balkan, a pripadaju indoevropskim narodima, odnosno da je na tom lokalitetu formirana prva civilizacija u Evropi.

- Vrlo je važno otkriće da su se prvi narodi u Evropi ovde naselili i nastavili da žive na ovim prostorima, a predstavljaju naše daleke pretke. Bavili su se preradom metala u isto vreme kada se to činilo u Mesopotamiji i kada su se formirale prve države na Bliskom istoku. To dokazuje i da se bakarno doba odvijalo sve do planinskih venaca Karpata. Ovako vredno i očuvano nalazište ne postoji nigde u Evropi jer smo otkrili 17 kora zemljišta koje zapravo jasno pokazuju isto toliko zajednica koje su ovde živele. Zemljište je pažljivo otkopano, i to na samo 3,5 metra dubine, što je zaista impresivno. Ni na jednom lokalitetu nemate takvu lepezu minerala - priča Stojić.
Dodaje da su do ovih zaključaka došli na osnovu karakterističnih ukrasa na keramičkim posudama koji su svojstveni za narode iz južnoruskih stepa, a za koje se smatra da su indoevropljani. Predmeti iz neolita, koje su pronašli na Bubnju, biće putokaz i ključ svim daljim istraživanjima.
- Mi smo iskopali izvanredno sačuvane predmete u slojevima zemljišta, kao na primer keramiku ukrašenu zlatom. Tu su i tegovi za tkanje, sečiva od životinjskih kostiju, kamene ukrasne perlice, vrh strelice koji se fantastično vidi. Pronašli smo kremeni nož od minerala koji jedino može da potiče sa ostrva Melos u Egejskom moru, ali i delove raznih keramičkih sudova. Na tim sudovima se nalaze originalne dekoracije koje objašnjavaju stanje duha tih naroda koje bi trebalo naknadno da istražujemo jer smo sve ovo pronašli za samo tri nedelje iskopavanja. Pokušavamo da otkrijemo šta su jeli, kako su živeli - navodi Stojić.
Pored niškog Narodnog muzeja i Uprave za kulturu i sport u Nišu, u istraživanja se uključuju Univerzitet u Kembridžu i Institut za fiziku u Beogradu. Na ovom lokalitetu pronađena je i kuća nalik na zemunicu. O njoj doktor arheologije Aleksandar Bulatović kaže da je najutentičniji pronalazak o životu ljudi koji su živeli pre skoro 8.000 godina: „To je zemunica srednjeg neolita, u kojoj su živeli narodi pre indoevropskih naseobina, odnosno ljudi iz kamenog doba.“

Izvor: Blic