Tradicionalna Škola prijateljstva za decu sa Kosmeta na planini Tari

Klinci iz "Naše Srbije"

Za 200 mališana iz srpskih enklava priređen koncert Vlade Georgieva, odbojka sa Slobodanom Boškanom, i druženje s Draganom Đilasom i Nenadom Bogdanovićem

Svako ko prođe Ulicom kneza Mihaila u dečjem letovalištu Mitrovac na Tari trebalo bi da primeti tablu pored jedne omorike. Uputstvo pismenima i željenima glasi: priđete polako stablu, raširite dlan, zatvorite oči i pomislite želju. I, ispuniće se, piše svim "nevernicima", samo ne smete nikome da kažete šta ste zamislili! A i mora da bude realna želja. A ima na drvetu jedno mesto izlizano od dečjih ruku. A želje stvarne, da životnije ne mogu biti.

Marija, Jovana, Jovana, Stefana, Anđela, Ivana, još jedna Jovana, Mojsić, Stolić, Dedić, Radić, Ulamović, Radovanović, FilijovićÖ Oko 200 mališana sa Kosmeta boravi ovog leta na Tari, u Školi prijateljstva "Naša Srbija". Drugari iz Orahovca i Velike Hoče doputovali su istim autobusom, njih 52.

- Imamo razne radionice u toku dana, igramo se, odmaramo - priča desetogodišnja Marija Mojsić.
Pitamo kako je kod kuće u Orahovcu?
- Pa, dosadno! Ima 48 učenika od prvog do osmog razreda u Orahovac. Možemo sve da nabavimo, al' je skupo, pa idemo u Mitrovicu - objašnjava Marija.

Pričaju deca koliko često (retko) idu autobusi ka ostalim srpskim enklavama. Utorkom i petkom, Gračanica, Mitrovica. neki polasci su tek na svake dve nedelje!
- Albanci dolazu kod nas, nose robu. Moj čika radi u prodavnicu, pa njemu donose robu - kaže Jovana Stolić.

Ove devojčice imaju rodbinu po centralnoj Srbiji, kod koje idu na letovanja i zimovanja. Prilika da pobegnu, bar na kratko. Dosadno je deci...
- Ja imam babu i dedu u Rajkovac! - kaže jedna. - Ja u Kraljevo! - dobacuje druga. - I ja u Kragujevac i u Vrnjačku Banju - kaže još nekoliko njih.

Političari, sportisti i pevači posetili su prekjuče decu sa Kosmeta. Slušali su kako ove devojčice pevaju, pa obišli i sportsku radionicu.
- Joj, ubi dete! - zavapio je jedan klinac dok je gledao instruktora aikida kako mlađanog kolegu bacaka po strunjači.

- Stani, bre, ubi ga ko zeca! - pridružuje se apelima svog drugara još jedan malac. Al' ćelavi aikidista ne haje, već po užarenim strunjačama leti onaj njegov kolega. A glavni instruktor se, kao, pravda:
- Neću ga baciti više od šest, sedam puta!
Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović, zajedno sa Draganom Đilasom, otvorio je proteklog vikenda Školu prijateljstva, a na odbojkaškom meču, organizovanom specijalno za dušu fotoreporterima i snimateljima, držao se reprezentativca Slobodana Boškana.

- Neću ja da mi Boškan servira! - "tulio" je Bogdanović.
Predrag Petrović ima sedam godina i na jesen će, kaže, u drugi razred. Zatekosmo ga, gde sa još dva drugara, Lazarom Stojanovićem i Radovanom Jankovićem, igra mali fudbal. Došli su iz Donjeg Livoća i "Celnice", kako reče Peđa.

- A, mnogo volimo da igramo fudbal. Davamo golovi - priča Laza sve frfljajući kroz poneki čitav zubić. - Ene gi tamo najbolji fudbaler, Peđa, on je najbolji igrač koga znam! - kazuje nestrpljivi Laza i sve šara okicama, gleda gde je lopta.
Negde oko 21 sat, ispred paviljona "Sunce", konačno je počeo dugo iščekivani koncert Vlade Georgieva. Pošto su deca okupljena ispred bine (doveli ih "predvodnici" u redu po dvoje), nekoliko desetina puta odbrojavala vreme do početka i uzvikivala pevačevo ime. On ih je pozvao da pevaju i zezaju se s njim i pokazao im prstom u kom je paviljonu boravio kao šestogodišnjak.

A šesnaestogodišnjoj Aleksandri Đorđević bio je u nedelju rođendan...


Izvor: Glas Javnosti \ tekst i foto: J. Vučić-J. Cvetković