NAUKA I PSEUDONAUKA  

    Pitanje kako razgraničiti nauku od pseudonauke mučilo je ne samo istraživače i naučnike tokom godina, nego i obične ljude, posebno kada se radi o istraživanjima koja nisu dovedena do kraja.
    "Klasifikovanje raznolikosti pseudonauke je teško i neinteresantno, dovoljno je povući granicu, deleći je od nauke i izdvojiti sva prividjenja", zapisao je ruski akademik A. B. Migdal 1982. godine u prikazu "Razlikuje li se istina od laži".
    Mnogo konkretniji i prilježniji pristup ovom problemu imao je američki istoričar nauke Majk Šermer koji je u svom prikazu postavio deset pitanja koja bi trebalo da daju realnu sliku i postave kriterijum na osnovu kog bi se razlikovale, na primer, objavljene neobične hipoteze ili senzacionalna otkrića od pravih naučnih otkrića.
    Svoje razmatranje Šermer je izneo na simpozijumu "Nauka, antinauka i paranormalna verovanja", održanom u Moskvi krajem prošle godine. Evo njegovih kriterijumskih pitanja i propratnih objašnjenja.
1. Koliko se može verovati autoru otkrića?

    Pri pažljivom razmatranju pseudonaučne teorije mogu se razumeti da li su date činjenice i cifre izvučene iz konteksta ili isfabrikovane. Razume se da se greške sreću i kod običnih naučnih istraživanja, ali kod pseudonauke su primetni znaci lažnog predstavljanja činjenica.
    Pitanje poverenja vezano je za autoritet istraživača i njegovog imena. Za primer je uzet poznati američki geohemičar Tomas Gold koji razvija hipotezu po kojoj rezerve nafte i gasa nisu ostatak iz daleke prošlosti nego ih neprekidno stvaraju mikrobi koji žive u geološkim naslagama u dubini zemlje. Prema svim dosadašnjim saznanjima na tim dubinama ne može da opstanu nikakvi živi organizmi, pa ni mikrobi i zato gotovo niko od kolega ne podržava Goldovu hipotezu. Medjutim, Gold je poznat po mnogim drugim otkrićima, tako da ga niko ne smatra pseudonaučnikom ili lažovom.
Oni koji iza sebe nemaju takvu podršku, daleko lakše bi bili otpisani zajedno sa svim njihovim hipotezama.

2. Da li često jedan te isti naučnik dolazi do "velikih otkrića"?

    Prevelika koncentracija "velikih otkrića" u radu jednog naučnika ne može, a da ne izazove podozrenje. Posebno ako sve to ostane samo na rečima.

3. Da li su otkrića potvrdjena od strane drugih naučnika?

    Tipična pseudonaučna otkrića ne potvrdjuju se prilikom provere drugih specijalista ili potvrdjuju samo od strane istomišljenika, autora otkrića.Tipični slučaj-otkriće tzv. "hladne nuklearne sinteze".

4. Kako novo otkriće uskladiti u postojeću kartu sveta?

    Novo otkriće treba uklapati u ono što je već poznato o odredjenom problemu. Primera radi, hipoteza da je egipatske piramide i svinge, pre više od deset hiljada godina napravila nepoznata civilizacija koja je vladala "višim znanjima", a zatim je nestala, ne može da se smatra realnom jer se postavlja pitanje - gde su ostali tragovi te civilizacije i kulture, gde su im umetnička dela, oružje, odeća, sredstva za rad.

5. Da li je i kako autor hipoteze tražio mogućnosti njenog opovrgavanja

    Nauka se oslanja na neprekidnu proveru, ponavljanje eksperimenata i merenja, a u tom smislu i na skeptična raspoloženja nezavisnih eksperata.

6.Da li se većina činjenica temelji na novoj hipotezi ili činjenice ukazuju na drugu stranu?

    Teorija evolucije, ecimo, ne oslanja se na nekoliko odvojenih činjenica nego na mnogo nezavisnih pravaca istraživanja. Hiljade činjenica, sakupljenih u posebnim granama biologije i geologije, uz učešće fizike i hemije sklapaju se u opštu sliku evolucije živih bića. Nasuprot, pristalice kreacionizma ("teorije" koja se oslanja na biblijski postanak sveta), traže odredjene biloške anomalije ili fenomene, ne objašnjavajući ih naukom i u njima žele da potvrde svoje pozicije.

7. Da li su upotrebljene naučne metode, ogledi i sredstva ili su oni zamenjeni nečim drugim, što daje autoru željeni rezultat?

    Dobar primer je naučni program SETI (traženje vanzemaljske inteligencije) i delatnost ufologa. Naučnici prilaze problemu s hipotezom od nultih pozicija: vanzemaljci ne postoje, no mi želimo da pronadjemo činjenice da dokažemo suprotno, a ako se u tome uspe mi nastupamo sa senzacionalnim saopštenjima.
     Ufolozi, nasuprot, prilaze problemu s uverenjem da vanzemaljci postoje, samo što nas ne posećuju svakog dana. Za dokazivanje svoje teorije oni koriste sumnjive metode istraživanja (na primer, ispitivanje pod hipnozom, gde ljudi tvrde da se susreću s posadom NLO ili pomoću "biolokatora" istražuju mesto špuštanja svemirskog broda). Kao sredstvo istraživanja upotrebljavaju se razne fotografije, nečitki snimci kamera i uplašeni očevici, koji često mešaju astronomske i atmosferske pojave sa NLO.

8. Da li nova hipoteza nešto objašnjava ili samo negira tudje pretpostavke?

    Stari oprobani način polemike o "nejasnoj nauci" je - kritikovati protivnika, ali ne davati nikakve dijagnoze da ne bi sami bili kritikovani.

9.Objašnjava li nova hipoteza toliko fakata koliko i stara?

    Trenutno postoji teorija po kojoj uzrok side nije virus, nego nenormalni način života obolelih (pre više od sto godina, do otkrivanja pravih uzroka dobijanja tuberkuloze i malarije, takodje se smatralo da se te bolesti dobijaju nezdravim načinom života ili klimom).  Za razliku od te teorije, virusna teorija mnogo bolje objašnjava osobenosti bolesti, njeno širenje i tok, a što je najvažnije - lečenje zasnovano na takvoj teoriji omogućava produžavanje života obolelih.

10. Da li su lično verovanje i pristrasnost autora hipoteze uticali na njegove zaključke?

    Svakom naučniku su svojstveni odredjeni socijalni, politički i ideološki pogledi, koji mogu uticati na njegovu interpretaciju činjenica. U savremenoj nauci, da bi se postigla objektivnost, publikacije i stavovi podležu sudu nekoliko različitih timova specijalista, čiji se stavovi, po pravilu, razlikuju od stavova autora rada.

---||---
    Ma koliko temeljno pripremani i proveravani, odgovori na ova pitanja ne mogu uvek da reše dilemu da li je nešto nauka ili pseudonauka niti mogu da se odrede jasne granice medju njima, kaže Majkl Šermer.
    On, takodje, naglašava da veoma važno i to što se nauka trudi da ne ostane vezana za stare činjenice, već je otvorena u odredjenoj meri za nova saznanja i činjenice.
    "To nauku čini najčudesnijim proizvodom ljudskog razuma. Ali, istovremeno upravo ta 'neprincipijelna nezustavljivost' odbija od nauke neke ljude koji se u traženju konačnih i nesumnjivih odgovora priklanjaju teorijama koje se temelje na vanzemaljcima ili religiji", rekao je Šermer.

autor: Ljubica Šuković