Svetska zdravstvena organizacija i njeni partneri objavili su obimnu studiju o uticaju globalnih klimatskih promena na zdravlje ljudi.

U studiji 'Klimatske promene i zdravlje ljudi - rizici i odgovori', analizira se na koji način vremenske prilike, zagađenje vazduha i kontaminacija vode i hrane utiču na izbijanje bolesti, saopštila je SZO. Sugerišu se efikasne mere kojima države mogu da prate i kontrolišu zdravstvene efekte klimatskih promena.

'Sve je više dokaza da će promene u globalnoj klimi imati duboke posledice po zdravlje i dobrobit ljudi u zemljama širom sveta. Potrebno je da bolje razumemo potencijalne efekte na zdravlje onih koji su najranjiviji, kako bismo bolje izašli na kraj sa rizicima', izjavila je Kirsten Lajtner, pomoćnik generalnog direktora SZO za održivi razvoj i zdravu okolinu.

'Sve do sada, veći deo onoga što je preduzeto u vezi sa promenom klime treba da donese rezultate za 10, 20 ili 50 godina. Potrebno je, međutim, da institucionalizujemo aktivnosti koje će sada zaštititi živote ljudi', rekla je Lajtnerova.

U knjizi se konstatuje da su 1990-e bile najtoplija decenija od kako se mere temperature, i da se trend porasta temperature nastavlja. Kao primer, iznosi se procena da su samo u Evropi ove godine velike vrućine odnele oko 20.000 života.

Kao faktor uticaja na zdravlje navode se i padavine, koje nadmašuju prosek. One stvaraju stajaće vode i bare koje su idealno leglo za prenosnike bolesti, poput malarije ili denga-groznice.

Prema podacima objavljenim u knjizi, klimatske promene odgovorne su za 2,4 odsto svih slučajeva dijareje u svetu, i za dva odsto svih slučajeva malarije. Procenjuje se da je širom sveta samo 2000. godine 150.000 ljudi umrlo od bolesti izazvanih promenom klime.