Клаустрофобија


Клаустрофобија је анксиозни поремећај који подразумијева страх од затвореног или уског простора. Клаустофоби могу доживити нападе панике приликом уласка у скучене просторе као што су лифтови, возови или авиони.

Клаустрофобија може да се лијечи на сличне начине као и други анксиозни поремећаји, помоћу спектра метода укључујући когнитивну терапију понашања и употребу анти-анксиозних медикамената.

Клаустрофобија се сматра супротношћу агорафобије, то јест "страха од отворених простора". Ово је претерано поједностављивање јер се клаустрофоби такође могу бојати гомиле, тако да би нагужвани градски трг, на примјер, могао да узрокује и клаустрофобичне и агорафобичне нападе.
 Фреквенција

Истраживања показују да 5 - 10,6% људи који су били подвргнути скенирању нуклеарном магнетном резонанцом има клаустрофобију. Штавише, откривено је да је 7% пацијената имало „неидентификовану“ клаустрофобију, због које је скенирање морало да се превремено оконча. 30% је изјавило да је осећало блаже нелагодности услед неопходности да леже у затвореном простору дуже времена.
Лијечење

Постоји неколико психотарапеутских метода за лијечење клаустрофобије.

    * Преплављивање — Код овог начина лечења излагањем, пацијент се излаже затвореним просторима. Свијест да се суочио са за њега најстрашнијом ситуацијом, и да му се није догодило ништа лоше, може бити врло моћан начин лијечења.
    * Контра-условљавање — Ово је метод систематске десензитивизације, где се пацијент учи да користи посебне технике опуштања и визуализације када искуси анксиозност везану за фобију. Елементи који изазивају фобију се полако уводе, корак по корак, док се особа концентрише на физичко и ментално опуштање. Коначно, особа би требало да може да се суочи са извором свог страха без осјећаја анксиозности.
    * Моделовање — Слично, овде се пацијенту показују људи који пролазе кроз преплављивање, и пацијент се охрабрује да опонаша њихову сигурност.
    * Когнитивна терапија понашања — Особа се охрабрује да се суочи са страхом, и измени специфичне мисли и ставове који воде осјећају страха.
    * Медикаменти — Лијекови као што су лијекови за смирење и анти-депресанти. Лијекови познати као бета блокатори се могу користити за лијечење физичких симптома анксиозности, као што је лупање срца.

*****************************************
п.с. упознао сам једну девојку која је тежак клаустрофобичар. Плаши се вожње у градском превозу дуже од пола сата, вожње у аутомобилу, бусу, авиону, једино је воз подношљив и то на краћим релацијама.

Каква је успешност лечења ове фобије, да ли нешто знате о томе ... све што сам успео да изгуглам је ово са википедије.
Иначе игром случаја сам заиста погодио да је један од метода ово такозвано ''Преплављивање'' постоји и то сам јој предложио. . 

To ni slučajno da ne radi na svoju ruku. Pisala sam već o kognitivno-bihejvioralnog terapiji (čiji je preplavljivanje deo), potraži.

Па радила би на моју руку. 
А ако и даље буде пружала отпор стручној помоћи, шта је твој предлог ?

Ništa osim strpljenja.
Jedini način je da se to odradi sa stručnjakom, sve drugo je opasno i neodgovorno.
Kada bude spremna, sama će potražiti pomoć.
Ne silite je i ne činite da se oseća još gore.

p.s. Iskreno... vožnja u gradskom busu duža od pola sata i u meni budi neopisiv užas, gnev i strahotu... a nisam fobičar.

Nisam ni znala da sam klaustrofobčna dok nisam ušla u Keopsovu piramidu.
Taj osećaj straha, nemoći, osećaja da će sve da mi padne na glavu i da neću naći izlaz...uf.Mislila sam da ću da umrem..jedva živa sam izašla napolje, mislim da sam se savladala nadljudskim naporima.

Море Бамби, авион је закон. 
Ако будем са њом до лета, када су годишњи одмори наравно, некако ћу да је преварим да путујемо авионом ... нема стајања, нема мољења возача/пилота да стане да ''узме'' ваздух, нема отварања прозора, нема седења на првом месту ... + бенседин и мало жестине.

Опција б - воз.

А пилуле за спавање ?


Brana.M то је само нелагодност, а права фобија од тебе прави затвореника, ниси у стању ни са једног краја града да одеш на други, нормално као сви ... и многе ствари су ти ускраћене.

Ne, to ti neće pomoći, fobiju ne možeš da ''prevariš''.
Može da dobije panični napad ako je siliš, a to ti ne treba, njoj još manje.

Infomiši je o svemu - o terapiji (koja je inače veoma uspešna i sam proces je jako jednostavan i kratkotrajan, nije u onom fazonu da ideš godinama kod psihića koji ti na kraju kaže da je tvoj problem što te keva nije dojila), o tome kako će konačno da bude slobodna od tog iracionalnog straha.

Budi joj podrška, tim zbudž varijantama možeš samo još veće sranje da napraviš.

mislim da je za ljude koji imaju bilo kakav strah suocavanje sa strahom nevidjen stres. Ja imam bolestan strah i kada sam pokusala da se suocim sa tim-pala sam u nesvest i od tada se bojim jos vise

Pa naravno, zato i kažem da se to ne radi tek tako, nego najpre pripremama i to sa stručnim licem koje zna šta radi.
Kada bi bilo tako jednostavno...

Pre mesec dana sam se zaglavila u liftu oko 04 ujutru. Ne bi bilo toliko strasno da pre toga nisam popila 4 corone.
Oko pola sata sam lupala da bi me komsije cule, a drugo pola sam cekala da dodju majstori, sve skupa sat vremena.
U prvi mah sam bila ljuta, besna, nikako preplasena ali zadnjih 15 minuta je vec pocelo da mi nestaje vazduha i da me muci besika. Sela sam u cosak i duboko disala cekajuci da momci dodju i odglave jebeni lift. Sve mozes podneti i prevazici samo kad se skoncentrises na to da ne panicis i da ostanes pribran.
Inace, od osoba sam koja ne voli da sedi u dnu stola ( kad mora ustati 10 ljudi da ti prodjes do svog mesta),ne volim male kancelarije, podrume ali sve to u nekom blazem obliku, nista preterano fobicno.