Meni se čini da je ljudima neka neugodnost kada se nalaze u skučenom prostoru i prirodna, urođena.

Jako me frustrira sve što mi onemogućava kretanje, pomeranje udova. Samo pogledajte kako mala deca obično reaguju kada ih roditelji oblače, pa im onemogućavaju prirodno kretanje. Traje nekoliko sekundi, ali to je dovoljno da dete zaplače.

Kome je prijatno da se nalazi u prostoru u kom ne može da se normalno kreće, ako to poželi? Ja ne znam nikoga. Posebno što se u našoj kulturi skučenost vezuje za mrtvački sanduk, gde sigurno nema kretanja. Jezivo da jezivije ne može biti.

Sta ga znam, pretpostavljam da za sve postoji neki dublji psiholoski razlog pa i za to. Verovatno trauma vezana za neki dogadjaj iz detinjstva ili iz nekog kasnijeg dela zivota

Uopšte ne mora da znači da je trauma, najčešće i nije, jer se zna kako se manifestuju traume.

Pa ne mora trauma, ali kontam da mora postojati nesto sto izaziva fobiju 

Gambi nek tvoja prijateljica zatraži kod lekara iz doma zdravlja uput za Palmotićevu ili Klinički centar gde će joj pomoći u oslobađanju od fobije. Ti pođi sa njom da joj praviš društvo. Fobije su histerične reakcije, lečenje je ambulantno i nema dijagnoze psihijatriske bolesti. Zato nek ode bez brige.

Jel moze neka fobija da se samoizleci, mislim bez odlaska doktoru?. Da li je kvalitet izlecenja isti kao sto bi bio da se osoba lecila medicisnkim terapijama? 

Prisiljavanjem sebe na susret sa uzrokom straha možemo da taj strah suzbijemo. Ali kad pređe određenu granicu susretanje sa uzrokom straha dovodi do paničnih reakcija koje taj strah dodatno hrane. Zato je bolje potražiti pomoć.

Ali moze i da ne dodje do tih reakcija, zar ne ?
Hvala ti.

Mora, ali obično nema veze sa stvarim uzrokom, zato što su fobije ustvari pomeranje anksioznosti na neki objekat u realnosti... takozvana objektivizacija iracionalnog straha... i nemaju baš nikakve veze sa histerijom (koja se danas zove konverzija)... ali ne bih se davala u dalja objašnjenja. 

Ja sam vrlo skeptična po pitanju "sam svoj lekar".