...у потпису Олга Стојановић...

Ocigledno nisi procitao ono sto sam napisala u vrhu posta... Ja ne volim Kurir... gadim ga se... ali ovaj put su pogodili poentu...
Doduse, tvoja zajedljivost samo dokazuje koliko sam u pravu.... 

Веруј ми да сам прочитао.Није ствар у томе,већ у оном делу где говориш о себи и својима.Знам шта сам написао,а и пажљиво сам прочитао постове других и не схватам шта те је иницирало да се осетиш прозваном сем што си се јасно одредила према чланку који си нам поставила и због кога овде расправљамо.

Препричаћу оно што сам већ рекао:није суштина у томе ко је колико млад или стар,и ко је колико дуго у Цркви (не цркви) већ колико напредује у вери.Начин на који је дотична госпођа окрпила гомиле теби,тако омиљених и свуда помињаних џокеја на поповима,говори о њеном духовном стању а не о њима.Уосталом,недоследних,бахатих и незаинтересованих за суштину(а заинтересованих за терање моде) има свуда-и у Цркви и у школи и у партијама и на стадионима,ако баш морам и то да наведем.Разлика је у томе што верни имају обавезу да љубављу покривају грешке браће у заблуди.Та љубав подразумева,сем молитве за поменуте,и добронамерно скретање пажње,али-не на овакав начин.Из ове жене избија оно што је карактеристично за дугогодишње вернике који не воде рачуна о свом духовном стању,а то је осећај да си вреднији од других због пуке "километраже".
Авај,ако је то мерило и ако је то оно што Христос тражи од нас-ја не желим бити хришћанин...

Срећом то није тако и имамо светле примере где горућа вера побеђује пређашњег човека за релативно кратко време.Један од њих је и Свети Симеон Мироточиви који је,крстивши се у сам сутон свог живота, спознао правоживље,а по зори новог дана и мироточење и који је прославио нашу Царску Лавру међу нероткињама својом неусахлом лозом...

Е тако и ми,његови саплеменици,што верују у шта је и он сам веровао,желимо макар један дан да живимо у правом исповедању не би ли се после цео живот одатле напајали,а не да будемо мрзовољни стари и прастари хришћани,оболели од духовног гастритиса...

Отуд моје јављање на овој теми.Баш као што су твоји били у,претпостављам седмој банијској,тако је и моје презиме остало записано у шестој личкој (стриц ми је имао шест ордена,од тога три за храброст-на шта сам јако поносан),али као што ни ја ни ти немамо права да то баштинимо као да је наша заслуга и наша прћија,тако ни ова сестра-госпођа нема право да баштини године свог "хришћанства"...Што ће рећи:..."Нисмо добри хришћани?Па покажи нам онда како да будемо,добра наша и христолика сестро..."