Kir II Veliki (558-529)
Voda koja je potopila svet

Veliki osvajači inspiracija su za mnogo legendi, pa nije čudo što je život Kira II Velikog, persijskog cara i tvorca najveće imperije, toliko obavijen mitovima da je teško odvojiti istinu od legende. Svi biografi slažu se oko jednog - Kir je bio unuk međanskog vladara Astijaga.

Preteći san

Astijag je sanjao da je njegova kći Mandana izrodila toliko vode da je potopila celu Aziju. Kada su magi, sveštenici, čuli ovaj san, nisu sumnjali - sin Mandane biće taj koji će uništiti Mediju. Astijag je zato svoju kći dao za ženu Kambizu, ostarelom Persijancu kraljevske krvi.

Kambiz i Mandane nisu bili u braku ni godinu dana kada je Astijaga uznemirio još jedan san - iz Mandanine utrobe rastao je čokot koji je brzo prekrio celu Aziju. Astijag je odmah poslao stražu po svoju trudnu kći i naredio je Harpagu, svom povereniku, da po porođaju ubije dete.

Harpag nije hteo lično da ubije dečaka pa je dete dao konjušaru da to učini. Konjušareva žena se porodila istog dana, ali rodila je mrtvorođeno dete. Svog muža ubedila je da Harpagu predaju svog nesuđenog sina, a da kraljevog unuka odgajaju kao svoje dete.

Odrastanje

Posle par godina kralj je posumnjao u prevaru, pozvao je konjušara i naterao ga da prizna odakle je ovaj dečak, a potom je kaznio Harpaga na veoma okrutan način. Zaklao mu je sina i poslužio ga na svečanoj večeri.

Po nagovoru maga Kir je vraćen svojim roditeljima i nastavio je da živi u Persiji gde je 558. godine pre Hrista nasledio svog oca.

Na tronu

Persijanci nisu bili zadovoljni životom u Mediji. Govorili su isti jezik i imali isto poreklo kao Međani, ali nisu imali isti položaj. Po nagovoru Harpaga, koji je želeo da se osveti, Kir je 553. podigao veliki ustanak.

"Astijag je sakupio svoju vojsku i pošao protiv Kira, cara Anšana, da ga pobedi. Ali se Astijagova vojska pobunila protiv njega i, zarobivši ga, predala Kiru. Kir je krenuo u njegovu prestonicu Egbatanu. Srebro, zlato i ostale riznice Egbatane bile su opljačkane i odnesene u Anšan," piše u Vavilonskoj hronici.

Medija je prestala da postoji, a nastalo je novo carstvo - Persija. Ipak, Kir je pokazao da je milostiv i Astijaga je zadržao na dvoru.

Osvajanja

Osvajanje čitave Medije, a zatim i Kilikije uplašilo je vladare Lidije, Vavilona i Egipta, pa su stupili u koaliciju koja je trebalo da porazi Persiju. Ipak, Kir je znao da ne sme da dozvoli sastanak trupa ove tri zemlje, pa je udario na najslabiju od njih - Lidiju u kojoj je vladao Krez, jedan od najbogatijih vladara. Ipak, njegovo zlato nije moglo da zaustavi Kirov čelik.

Kada su se 547. godine pre Hrista persijske trupe sukobile sa Krezovim, Liđani su se povukli u Sard ne očekujući novi napad pošto je zima već počela. Ali Kir se nije zaustavio. Iznenadio je stražu i, posle četrnaestodnevne opsade, razorio je prestonicu Lidije, njenog vladara zarobio i postavio za svog savetnika.

Sledeći cilj bilo je osvajanje Vavilona. Ovaj grad bio je neosvojiv, pa je posle nekoliko pobeda nad Nabonidovom vojskom, Kir morao da pristupi lukavstvu. Potplatio je vavilonske sveštenike, pa su mu oni 538. godine otvorili gradsku kapiju. I on je postao vladar Vavilona i četiri strane sveta.

Smrt u borbi

Sledeće što je Kir želeo da osvoji bio je Egipat. Zato je Jevrejima dozvolio povratak u Palestinu i ostvario saradnju sa Fenikijom. Planirao je da stvori jaku podršku odakle bi mogao da napadne zemlju faraona, ali ovaj san nije ostvario. Narodi na zapadu su se pobunili i on je krenuo u borbu protiv njih. U borbi protiv Masageta osvajač sveta je poginuo. NJegov sin i naslednik Kambiz uspeo je da pobedi ova skitska plemena, povrati telo svog oca i sahrani ga u Pasargadeji.
A. Ivanović

Kir Veliki

Kir Veliki, takođe poznati kao Kir II (576 ili 590 pne. –jul 529.pne) osnovao je Perzijsko carstvo. Pripadao je Ahemidskoj dinastiji. Po prvi put je ujedinio Iranski plato , koji je postao novi centar moći na Bliskom Istoku.
 
Kir Veliki

Sadržaj
1 Poreklo
2 Kralj Perzije
3 Kirovi ratovi
4 Upravljanje Carstvom
5 Kirov cilindar
6 Kirova smrt
7 Posledice
8 Vidi još

Poreklo

Njegovo ime znači suncu sličan. Sin je perzijskog kralja Kambiza I i medejske princeze. Njegov otac Kambiz I je iz Ahemidske dinastije, koja je vladala Anšanom, odnosno današnjim jugozapadnim Iranom. Osnivač dinastije je Ahemen (oko 700 pne.). Nasledio ga je Teispes od Anšana.Kad je taj umro dva sina su delila presto Kir I i Arijaramnes. Nasledili su ih Kambiz I i Arzam. Kambiz I se ženi pricezom Mandan iz Medeje, kđerkom Astijaga, kralja Medeje. Kir II je njihov sin. Kir Veliki je imao dva sina Kambiza i Smerdiza, te nekoliko kćerki. Jedna od njegovih kćerki Atosa je značajna, jer se udala za Darija Velikog i bila je majka Kserksa I.

Kralj Perzije

Godine 559. pne. Kir Veliki je nasledio svog oca Kambiza I, kao kralj Anšana.Ubrzo je nasledio i od Arzama tron Perzije. Kir Veliki jos uvek nije bio nezavistan vladar. Morao je priznavati Medejce kao glavnije. Herdot u svom delu Historije daje opis kako je Kir Veliki preuzeo vlast i nad Perzijom i nad Medejom i ujedinio celi Iranski plato u jedno Perzijsko kraljevstvo. Prema Herdotu, Kir je bio delom Perzijanac, a delom Medejac. Majka mu je bila kđerka kralja Medejaca Astijaga. Astijag je zauzeo sva asirska kraljevstva, osim vavilonskog. Kad se Kir Veliki rodio njegov deda Astijag je imao san, koji mu svećenici protumačiše kao znak da će ga unuk zbaciti s vlasti. Naredio je svom generalu Harpagu da se ubije novorođeno dete Kir. Harpag to nije mogao lično da učini, pa je ovaj zamolio Mitridata da se reše deteta. Mitridatova žena je upravo tih dana rodila mrtvororođenče, pa su njeno mrtvorođenče odneli Astijagu, kao tobožnji dokaz da su stvarno ubili Kira. Kad je mnogo godina kasnije Astijag otkrio da je Kir živ i da ga je general Harpag prevario, naredio je da se odrubi glava Harpagovu sinu i da se potom glava servira ocu na pladnju. Harpag želeći osvetu, odlazi kod Kira da bi okupio Perzijance na ustanak (otprilike 554.pne.-553.pne.) protiv Medejaca, koji su ih držali u vazalstvu. Od 550.pne-549.pne. Kir Veliki uz pomoć Harpaga predvodi Perzijsku armiju i osvajaju glavni grad, a time i Medeju. Izgleda da je prihvatio krunu Medeje, a već pre 546.pne on se naziva kralj Perzije. Postao je kralj celog Iranskog platoa.
Kirovi ratovi

Astijag je bio u savezništvu sa Krezom , kraljem Lidije, Nabonidom,kraljem Vavilona te sa egipatskim faraonom Amazisom. Oni su navodno nameravali da ujedine armije protiv Kira Velikog i Perzijanaca. Ali pre nego što su se i okupili već je Kir Veliki pobedio Kreza u Pteriumu, zarobio ga i srušio Lidijsko kraljevstvo 546. pne. Oktobra 539. pne. Kir Veliki pobeđuje Nabonida kod Opisa i okupira Vavilon. Kir Veliki uzima naziv 'kralj Vavilona, Sumerije,Akadije, kralj četiri strane sveta'.

Izgleda da je Kirova vlast sa vazalnim državama bilo dotad najveće kraljevstvo na svetu. Protezala se od Male Azije i Judeje na zapadu do doline Inda na istoku.
Upravljanje Carstvom

Kir Veliki je organizirao carstvo pomoću provincijskih administracija zvanih satrapije. Upravnici tih satrapija zvali su se satrapi i imali su veliku nezavisnost u odnosu na cara. Car od njih nije zahtevao ništa više nego poreze i regrute.
 
Kirov cilindar

Posle zauzimanja Vavilona Kir je objavio deklaraciju , napisanu na bačvi od gline, poznatoj pod imenom Kirov cilindar. Ta deklaracija sadrži sve pobede Kira Velikog, sva njegova milosrdna dela, kao i rodoslovlje njegove kraljevske linije. Kirov cilindar je otkriven 1979 u Vavilonu, a danas se čuva u Britanskom Muzeju. Na cilindru se nalazi duga linija kraljeva , sve do 3. milenijuma pne. Cilindar se smatra prvom poveljom o ljudskim pravima. Zbog toga su UN prevele 1971. godine cilindar na sve svetske jezike. Cilindar propisuje normalne elemente Perzijske vlasti: religioznu toleranciju, ukidanje ropstva, slobodu izbora i profesije.

Kirova smrt

Kir je umro u bitki 529. godine pne., ali Ahemidska dinastija će i dalje širiti carstvo i nakon njegove smrti. Umro je u bitci protiv plemena Masageta. Prethodno je Kir pobedio Masagete, ali je kraljica Masageta Tomiri tom pobedom osvetila sina. Masagete se povezuju sa Skitima po odeći i načinu življenja.

Posledice

Kir Veliki nije ništa manji državnik, nego što je bio vojnik. Njegovo državnišvo se najbolje vidi po postupanju prema ljudima sa novo osvojenih teritorija. Sledeći politiku darežljivosti umesto represije i podržavajući lokalne religije pridobijao je lako nove podanike.Dobar primer te politike je tretman Jevreja u Vavilonu. U Bibliji stoji da je Kir izdao ukaz da se ponovo izgradi hram u Jeruzalemu, pa su se ostatci Jevrejskog stanovništva vratili u Obećanu Zemlju iz Vavilona. Jevreji ga i dan danas slave kao pravičnog kralja. Hebrejski Koreš, znači Kir, danas je često prezime u Izraelu.

Sa Kirovim osvajanjima počla je nova era velikih Carstava, super-država, koja će obuhvatati mnoge zemlje, rase i religije u jednoj državi, a upravljanih iz jednog centra. Razvijen je novi sistem upravljanja tako velikim carstvom. To je sistem satrapije. Koristili su ga Kir,Darije i Kserks, a kasnije su ga Grci i Rimljani prilagodili.

Izvor: Wikipedia