SRBIJA IMA UGOVORE SA 18 ZEMALJA O HITNOJ POMOĆI
Kako do besplatne lekarske pomoći u inostranstvu

S. Todorović    | 13. 07. 2010. - 00:02h | Foto: AP    | Komentara: 4
Građani koji putuju u inostranstvo i ako nisu kupili privatnu polisu zdravstvenog osiguranja mogu da računaju na besplatnu hitnu medicinsku pomoć u 18 zemalja sa kojima Republički zavod za zdravstveno osiguranje ima potpisan ugovor. Takav je slučaj sa Crnom Gorom i Hrvatskom, dok u Grčkoj hitna intervencija mora da se plati ako nemate privatno osiguranje.


U Grčkoj (na slici) možete se bez nadoknade lečiti samo sa privatnom polisom osiguranja
RZZO plaća i veće troškove lečenja u inostranstvu, ali samo za one koji su pre puta pribavili potvrdu o korišćenju hitne medicinske pomoći. U zemlje sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o zdravstvenom osiguranju, osiguranici mogu da putuju i bez potvrde RZZO i da računaju na hitnu medicinsku pomoć (iznenadne visoke temperature, saobraćajne nesreće, prelomi…). Razlika je jedino što će negde lečenje odmah ići na račun osiguranja, a negde će morati da plate troškove, a potom refundiraju novac u Srbiji.

- Da bi građani osigurali refundaciju, neophodno je da imaju potvrdu RZZO o zdravstvenom stanju. Nju izdaje izabrani lekar, a overava je lekarska komisija matične filijale RZZO - kaže Vladan Ignjatović, pomoćnik direktora RZZO.

Međutim, ovu potvrdu mogu da dobiju samo relativno zdrave osobe. Ljudi sa hroničnim ili akutnim bolestima (postinfarktna stanja i sl.) ne mogu je dobiti, jer njihovo zdravstveno stanje zahteva često pružanje usluga, koje njima jesu neophodne, ali spadaju u usluge dugoročnog lečenja, a ne trenutne ugroženosti života.

Ko nema potvrdu RZZO, nema ni prava na naknadu troškova. Međutim, ako putujete u zemlju sa kojom imamo ugovor, ne morate je imati sa sobom.

Ignjatović kaže da najbolji sporazum imamo sa Velikom Britanijom. I sporazum sa Hrvatskom sklopljen je zbog Srba koji žive u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji, a dva osiguranja troškove lečenja plaćaju paušalno. Prema sporazumu sa Crnom Gorom, recimo, svako plaća hitnu medicinsku pomoć za svoje državljane.

- Taj sporazum našim turistima tamo i njihovim u Srbiji garantuje hitnu medicinsku pomoć na osnovu zdravstvene knjižice. Šta je hitno, procenjuje lekar - kaže Ignjatović.

Međutim, neke od zemalja sa kojima imamo potpisane sporazume ne poštuju ugovor. Tako u Bugarskoj često naplaćuju usluge našim građanima. U BiH imamo sporazum na principu osiguranja i naknadnog obračuna, ali to se ne poštuje svuda. Sa Grčkom, u kojoj letuje veliki broj naših građana, uopšte nemamo sporazum o zdravstvenom osiguranju. Zato, svako ko ode na letovanje bez putnog osiguranja rizikuje da džeparac za letovanje ostavi u nekoj lekarskoj ordinaciji ukoliko mu zatreba čak i mala medicinska pomoć.

Međunarodni sporazum o zdravstvenom osiguranju potpisan je sa Velikom Britanijom, Slovačkom, Poljskom, Makedonijom, Rumunijom, Mađarskom, Češkom, Italijom, Francuskom, Luksemburgom, Belgijom, Holandijom, Nemačkom, Austrijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Bugarskom.

Izvor: Blic