Istorija ljudske civilizacije prepuna je dokaza neimarske umešnosti i genijalnosti. Jedan od nepobitnih dokaza te tvrdnje svakako je i Veliki kineski zid. To je jedna od dve građevine koje se mogu videti golim okom iz kosmosa. Veliki zid je najveća odbrambena građevina stare Kine i jedno od arhitektonskih čuda ljudske civilizacije. Gradnja je trajala preko dve hiljade godina. Zid se proteže od istoka na zapad Kine, prolazeći preko planina, stepa i pustinja. Retki su primeri građevinskih poduhvata koji su toliko dugo trajali i koji se protežu na tolikom prostranstvu. Veliki zid je još pre nekoliko vekova ubrojan u sedam svetskih čuda ljudske civilizacije.

Dok hodate zidinama te veličanstvene građevine, pogleda uprtog u beskrajno prostranstvo ispresecano mnogobrojnim planinskim vrhovima, dok vam vetar nosi u kosu pesak pustinje Gobi, ne možete a da se ne zapitate kako je sve to nastalo. Šta je nateralo te hiljade bezimenih ljudi da tu gde ste vi sada, možda upravo pod vašim nogama, ostave svoj život, gradeći ovaj grandiozni objekat? Da li je to spomenik ljudskoj potrebi za grandioznošću, ili je to pre bila potreba i neophodnost?

Veliki kineski zid nije građen kao jedinstvena celina. Ono što mi danas poznajemo kao Veliki kineski zid u stvari je kombinacija više različitih projekata koji su nastajali tokom dve hiljade godina. Veliki kineski zid je nastajao u etapama i kao skup nepovezanih odbrambenih zidova koje su gradile različite dinastije. Izgradnja je počela u vreme dinastije Kin (Qin; od 221. do 207. godine p.n.e.) i imperatora Kin Ši Huanga (Qin Shi Huang). Da bi zaštitio zemlju od upada nomadskih plemena sa severa, car je započeo izgradnju zida dugog 5.000 km. Velike zidove podigle su i dinastije Han (Han; 206. p.n.e. - 220 n.e.) i dinastija Ming (Ming); svaki je bio dug preko 5.000 km). Najduži zid je onaj iz vremena dinastije Han (Han); bio je dugačak preko 10.000 km, a izgrađen je na ostacima velikog zida dinastije Kin. Deo velikog zida koji se proteže zapadno od reke Hoangho, izgrađen za vreme dinastije Han, obezbeđivao je nesmetan promet duž Puta svile prema centralnoj Aziji, čime je osigurana trgovačka i kulturna razmena između Kine i zemalja Azije i Evrope.

Poslednji je izgrađen veliki zid iz doba dinastije Ming; on je najlepši primer odbrambene arhitekture. Sama gradnja trajala je preko 200 godina, i ono što danas možemo videti od Velikog zida su upravo ostaci zida izgrađenog za vreme dinastije Ming. Glavno telo Velikog zida dugačko je preko 5.000 km. Ono povezuje na desetine hiljada osmatračkih kula ili, kako su ih još nazivali, dimnih brežuljaka i kula stražara.

Danas se ostaci Velikog zida mogu pronaći u provincijama na severu Kine, a naročito u oblasti duž toka reke Hoangho. Procenjuje se da je ukupna dužina svih ogranaka zida preko 50.000 km. Veliki zid predstavlja najveći atrakciju Kine i jednu od najzanimljivijih turističkih destinacija. Pod zaštitu države Kine stavljen je 1961. godine, a od 1987. godine Veliki kineski zid se nalazi na listi svetske baštine UNESCO-a.

Izvor: Krstarica