Kineske cipele možda zdravstveno neispravne

Italijansko Ministarstvo zdravlja pokrenulo je istragu zbog sumnje da obuća uvezena iz Kine sadrži otrovne supstance koje mogu da izazovu alergije i iritaciju kože. Da li i kineska obuća koja ulazi u Srbiju sadrži otrovne supstance, po svemu sudeći, nikad nećemo saznati zato što nemamo propise na osnovu kojih bi tržišna inspekcija mogla da proverava kvalitet obuće koja se uvozi u Srbiju, saznaje „Blic“.

Italijansko Ministarstvo zdravlja pokrenulo je istragu zbog tvrdnji Udruženja italijanskih proizvođača obuće da nikl i druge supstance, koje kineski proizvođači koriste u procesu bojenja obuće, predstavljaju opasnost po ljudsko zdravlje. Na italijanskim graničnim prelazima već su počela nasumična ispitivanja cipela iz Kine, a u Ministarstvu razmišljaju da ove mere primene i na drugu kineski robu, kao što su odeća i igračke. Ispitivanja će trajati šest meseci, a rezultati analiza biće objavljivani svakog meseca, najavio je italijanski ministar zdravlja, Frančesko Storače.

Kina je, istovremeno, saopštila da će ispitati tvrdnje italijanske obućarske industrije kako bi eventualni problem bio rešen na odgovarajući način.

Srbija nema ni jedan propis koji određuje kakvog kvaliteta mora da bude obuća koja se uvozi, saznajemo u republičkoj tržišnoj inspekciji. Imamo samo jedan propis, iz osamdesetih godina prošlog veka koji definiše način deklarisanja robe. On određuje šta sve na deklaraciji mora da stoji (naziv i tip proizvoda, materijal od kog je izrađen proizvod, naziv proizvođača, itd.) Onda u slučaju da građanin prijavi ili da inspekcija sama posumnja u ono što stoji na deklaraciji, na primer, da nije od kože iako na deklaraciji stoji a jeste, onda inspekcija uzima reprezentativni uzorak i nosi na analizu u laboratoriju akreditovanu za to. Svaki ozbiljan uvoznik će sam, pre nego što uveze proizvod, odneti uzorak na analizu u laboratoriju kako bi proverio deklaraciju i bio siguran da proizvod zaista sadrži ono što piše na deklaraciji. Ali on nikakvim propisom nije obavezan da to uradi, kažu u inspekciji. Uz to, ne postoji ni jedan dokument koji propisuje koliko čega obuća sme da sadrži. Zbog toga inspekcija nema na osnovu čega da kontroliše zdravstvenu ispravnost obuće koja se uvozi.

Jedini zakon koji donekle reguliše ovo pitanje je Zakon o zaštiti potrošača, koji je okviran, a ne sistemski. Tako u njemu stoji da „proizvod mora biti propisanog kvaliteta tamo gde je propisano kakav kvalitet treba da bude ili uobičajenog kvaliteta“. Međutim, nemamo podzakonske ili neke druge akte koji bi propisali „uobičajeni kvalitet obuće“.

- Domaći proizvođači za bojenje obuće ne koriste ni nikl ni druge štetne supstance. Obuću izrađujemo od prirodnih materijala, a đonove uvozimo iz Italije. Naravno, oni se strogo pridržavaju strogih zakona koje propisuje EU, tako da je obuća koju mi proizvodimo potpuno neškodljiva. Pošto kineski proizvođači ne poštuju evropske standarde i propise o kvalitetu, jasno je zašto je njihova obuća višestruko jeftinija. U svakom slučaju, zdravlje građana ne sme da bude ugroženo - izjavio je za „Blic“ Dragan Menićanin, vlasnik „JOX obuće“.


Izvor: Blic \ J. Subotić - I. Mišković

Da 80% kineskih cipela nije kvalitetno, slazem se. Gledam kako ih prave u privatnim manufakturama na pijacama: sve na isti kalup (7-8 modela), a najprimitivnijim sredstvima.

Ne znam da li su zaista otrovne, ali moguce je i da sadrze nesto sto je u Evropi zabranjeno.

S druge strane, poznato je da je za mnoge ljude (i ne samo u Srbiji, nego npr. i u Americi) pojam kvalitetne cipele Italija, pa se ovde mozda radi i o surevnjivosti zbog gubitka prihoda, iako kineska obuca -- naravno -- ne moze da bude prava konkurencija talijanskoj.