Анатолиј Исајкин: Кина је први купац руског система противваздушне одбране С-400


МОСКВА - Кина је први купац најновијег руског система противваздушне одбране С-400, изјавио је данас генерални директор "Рособоронекспорта“ Анатолиј Исајкин, који је истакао да је уговор о томе потписан у јесен прошле године у Пекингу.

Систем С-400 нема премца у свету, истакао је у интервјуу за Спутњик консултант команданта Ракетних трупа стратешке намене генерал-пуковник у пензији Виктор Јесин.



Тај систем ће омогућити Кини да уништава сва савремена и перспективна средства ваздушно-космичког напада на удаљености до 400 километара, објаснио је Јесин и додао да су многе земље заинтересоване за С-400, али је Кина одавно тражила сагласност Русије да га купи.

Ми смо се сложили да га продамо само Кини, узимајући у обзир ситуацију насталу на међународној сцени и интересе побољшања односа са том земљом, истакао је Исајкин.

Према његовим речима, од куповине руског комплекса С-400 корист имају обе земље.

Нама одговара да продајемо војне производе, јер тако донекле везујемо Кину за себе. Она ће зависити од резервних делова и сервисирања. Даља експлоатација тих система зависиће од испорука резервних делова из Русије, појаснио је Исајкин.

Сваки корак ка модернизацији Оружаних снага Кине по правилу изазива нервозу и забринутост САД, али политиколог Владимир Јевсејев сматра да куповина најновијег руског система С-400 овог пута не би требало да проузрокује хистерију Вашингтона.

Не мислим да ће САД на то бурно реаговати. Овде нема оне критичности која је раније постојала када се радило о Ирану, а коју је подгревао Израел, каже Јевсејев и додаје да је Израел планирао да бомбардује Иран, па је за њега било од кључне важности да ли ће Иран имати систем С-300.

Сада, међутим, нико не планира да бомбардује Кину, казао је Јевсејев.

Он сматра да ће и реакција Токија на куповину система С-400 бити одговарајућа.

Кина већ поседује руски систем С-300, тако да се у суштини сада ради о усавршавању њеног потенцијала у тој области, каже Јевсејев, додајући да ће Јапан вероватно на то реаговати сасвим мирно, зато што се ипак не ради о могућности оружаног конфликта између Јапана и Кине.

Већу забринутост у Јапану изазива Ратна морнарица Кине.

Када би Русија Кини испоручила крстареће ракете великог домета намењене дејствима на мору, Јапан би реаговао бурније него на испоруку оних система који за њега не представљају опасност, сматра Јевсејев.

Детаљи руско-кинеског уговора нису саопштени јавности, али војни експерт Виктор Баранец истакао је у интервјуу за Спутњик да један дивизион система С-400 може да кошта између 250.000 и 300.000 долара.

Раније је саопштено да може бити речи о испорукама најмање шест дивизиона. У сваком дивизиону је осам мобилних лансирних платформи, смештених на четвороосовинским тегљачима. Притом, свака платформа има четири противавионске вођене ракете. У дивизион улази и командни пункт и радар који служи да лоцира циљ и наводи ракету, објаснио је Јевсејев.

Према његовим речима, с обзиром да Русија намерава да реализује споразум са Кином о систему С-400, уговор може да кошта скоро две милијарде долара, што је највећи посао у историји војно-техничке сарадње те две државе.

(Фонет)

Peking -- Indeks prerađivačke aktivnosti u Kini u aprilu je pao na najniži nivo za poslednjih godinu dana, što ukazuje nastavak slabosti druge najveće svetske privrede.

Preliminarni indeks upravljanja nabavkom (PMI) britanske banke HSBC, za prerađivački sektor u Kini pao je u aprilu na 49,2 poena sa martovskih 49,6 poena, prenosi agencija Asošiejted pres (AP).

Preliminarni rezultati su zasnovani na odgovorima oko 90 odsto od ukupno 420 fabrika. Podaci iznad 50 poena ukazuju na rast sektorske aktivnosti, a ispod 50 poena na njeno usporavanje.

Najnoviji pokazatelji su signal da će se zakonodavci u Pekingu uskoro suočiti sa dodatnim pritiskom kako bi sprečili dalje usporavanje kineske privrede.

Privredni rast Kine je u prvom ovogodišnjem tromesečju ostvario najsporiji kvartalni rast od izbijanja globalne finansijske krize pre šest godina. Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Kine usporio je u periodu januar-mart na 7,0 odsto, što je pad u odnosu na rast od 7,3 odsto iz prethodnog kvartala.

Izvor: B92

Manila -- Filipinska vojska saopštila je da je kineski vojni brod delovao agresivno na filipinski vojni avion u redovnom izviđačkom letu nad Južnim kineskim morom.

Portparol filipinske vojske, potpukovnik Harold Kabunok, naveo je da su brodovi kineske mornarice usmerili jaka svetla i radio vezom naredili filipinskom vojnom avionu da napusti područje u blizini jednog od ostrva u arhipelagu Spretli u Južnom kineksom moru, "koje su okupirali Filipinci", preneo je AP.

Piloti su, u nedelju, ignorisali ponašanje sa kineskog vojnog broda da bi izbegli eventualni sukob, navodi Kabunok.

Ranije ovog meseca, brod kineske obalske straže izvršio je ispaljivanje iz vodenog topa na brodić filipinskih ribara, u znak upozorenja, i zaplenio deo njihovog ulova severno od ostrva Spretli.

Istovremeno, Filipini su protestovali i zbog namere kineskih vlasti da od grebena u spornoj oblasti Južnom kineskom moru, naprave nova ostrva.

Izvor: B92

Peking se sprema da preuzme "de fakto kontrolu" u Južnom kineskom moru, upozorili su danas Filipini i pozvali svoje susede u južnoj Aziji da se "konačno usprotive" svom moćnom susedu.

Vijetnam, Filipini, Malezija i Brunej polažu pravo na delove strateški važnog Južnog kineskog mora, ali Peking tvrdi da je ta teritorija gotovo u celosti pripada Kini, što je izazvalo zabrinutost u regionu i šire.

"Kina je spremna da uspostavi de fakto kontrolu Južnog kineskog mora", rekao je šef filipinske diplomatije Albert del Rosario svojim kolegama ministrima iz jugoistočne Azije na godišnjem sastanku u Kuala Lumpuru.

Del Rosario je izdvojio kinesku kampanju prisvajanja koralnih grebena, koja je podstakla bojazan o mogućnosti stalnih kineskih baza daleko u okeanu.

"Pretnje koje predstavlja ovo masovno prisvajanje (zemlje) su stvarne i ne mogu biti ignorisane ili poricane", rekao je on, prema transkriptu govora, upozoravajući na "hitne i dalekosežne" geopolitičke implikacije.

Ministri spoljnih poslova sastali su se dan uoči samita lidera Udruženja zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) na kome se očekuje da će ovo pitanje biti ključna tema.

Malezija je ovogodišnji predsedavajući i domaćin samita ASEAN.

Manila vrši pritisak na Maleziju da sa samita izađe sa snažnim saopštenjem u kome se osuđuje Kina, nešto što je ASEAN istorijski izbegavao uglavnom zbog ogromnog trgovinskog i diplomatskog uticaja Pekinga, navela je francuska agencija.

U nacrtu saopštenja pripremljenom pre skupa poziva se na "uzdržanost", ali izbegava direktna kritika Kine, rekao je ranije jedan diplomatski izvor.

Predsednik Filipina Beninjo Akvino nedavno je izjavio da akcije Kine "treba da izazovu strah kod ostatka sveta" i da bi mogle da zaprete slobodi navigacije.


Izvor: Blic

Njujork -- Na Forbsovoj listi najvećih svetskih kompanija našle su se firme iz 61 države sveta, a četiri najbolje rangirane kompanije prvi put su iz kineske banke.

Vodećih 2.000 kompanija u svetu sada ostvaruju ukupan prihod od 39 biliona dolara, profit od 3,0 biliona dolara, poseduju aktive vredne 162 biliona dolara i tržišnu vrednost od 48 biliona dolara, prema listi "Global 2000", koju je izradio ovaj ugledni američki časopis.

Veličina kompanija je procenjivana na osnovu ostvarene prodaje i profita, vrednosti imovine i tržišne kapitalizacije, pri čemu je ukupna tržišna vrednost tih kompanija u 2015. godini porasla za devet odsto u odnosu na prošlu godinu.

Među najbolje rangiranim su Industrijska i komercijalna banka Kine, koja je na vodećoj poziciji već treću godinu zaredom, sledi Kineska građevinska banka, treća je Poljoprivredna banka Kine, a četvrta Banka Kine koja je napredovala za pet pozicija.

Američki investicioni fond "Berkšir Hatavej" ostao je na petom mestu, čime je konglomerat američkog milijardera Vorena Bafeta i ove godine zadržao poziciju najveće američke kompanije.

Primetno je da u aktuelnom globalnom poslovnom okruženju, već 13. godinu zaredom, koliko postoji ova lista, američke i kineske kompanije imaju dominaciju, pa su tako drugu godinu zaredom SAD i Kina podelile između sebe deset vodećih pozicija.

Listom i dalje dominiraju SAD sa 579 kompanija, dok Kina ima upola manje kompanija na listi, tačnije 232, što je i dalje više od Japana, koji je pao na treće mesto sa 218 kompanija na listi.

Dok je Velika Britanija zauzela četvrtu poziciju sa 95 kompanija, oko 20 evropskih kompanija je ispalo sa liste, zbog čega se na njoj ove godine našlo ukupno 486 kompanije iz Evrope. Time se, u rangiranju po kontinentima, Evropa našla iza Azije, čijih je 691 kompanija na listi i iza Severne Amerike, sa 645 kompanija na listi.

U prvih sto kompanija su se našle i dve ruske, Gasprom na 27. mestu i Rosnjeft na 59. Na listi se prvi put pojavilo i 200 novih kompanija, među kojima Ekspedija, Elektronik arts, Tifani end Ko, Amorepasifik, Dalijan Vanda Komeršal propertiz i Aksel Springer.

Najveći napredak na listi je zabeležila društvena mreža Fejsbuk, koja je ove godine skočila za 200 pozicija na listi, zahvaljujući rastućim prihodima i profitu.


Izvor: B92

OVAKO SLAVI KINESKI MILIJARDER Za godišnjicu firme vodi u Francusku 6.400 radnika

Tanjug   | 08. 05. 2015. - 21:18h | Komentara: 0
Kineski milijarder Li Đinjuan odlučio je da povede sve svoje zaposlene u Pariz ovog vikenda kako bi u "gradu svetlosti" zajedno proslavili 20. godišnjicu kompanije.


Parada Đinjuanovih radnika u Nici
Prema pisanju francuskog lista "Figaro", radnici, njih 6.400, imaće priliku da razgledaju francusku prestonicu, da se popnu na Ajfelovu kulu, posete Luvr kao i da budu gosti specijalne gala večere. A, zatim ih čeka kratki odmor na Azurnoj obali, u Nici.

Li Đinjuan - 24. najbogatiji čovek u Kini, na čelu je konglomerata "Tiens", koji se bavi poslovima u oblasti biotehnologije, hotelijerstva, obrazovanja i bankarskih usluga. Za putovanje i smeštaj svojih 6.400 radnika, od kojih 5.400 dolazi iz Kine, kineski biznismen je morao da zakupi 130 hotela i kupi 7.600 voznih karata - pravi logistički podvig.

 

Otvorio se: Li Đinjuan će potrošiti u Francuskoj 13 miliona evra
Kako bi mu izašla u susret, francuska železnica je uvela dva dodatna brza voza TGV, a oformljen je i tim od 12 osoba koji će dočekivati goste na stanici.
 
Čak je i ministar inostranih poslova Loran Fabijus primio Li Đinjuana u Ke d'Orseju, "u znak pažnje koji nije bez interesa", piše "Figaro" i prenosi da Francuska zbog posete može da računa s prihodom od 13 miliona evra.

Bolje noge nego u sličnim zapadnjačkim jedinicama :

     

     ( https://www.youtube.com/watch?v=3cbMLeeV1ww )

Inače me prijatno iznenadiše svojim marševskim korakom (nabijenim pritajenom pretnjom) na devetomajskoj paradi u Moskvi .

http://www.wsj.com/articles/pentagon-watches-as-chinese-navy-ships-sail-in-bering-sea-1441216258

Jel se zna nesto vise o ovom 
Krenuli Kinezi da se zajebavaju 

Pocela parada u kini...RT prenosi live...

Kineski brodovi primeceni kod aljaske...