Peking -- Kineska industrijska proizvodnja, koja meri aktivnost fabrika, radionica i rudnika, porasla je u julu devet odsto na godišnjem nivou, saopštava vlada u Pekingu.

Maloprodaja, ključni pokazatelj domaće potrošnje, istovremeno je porasla 12,2 odsto, navodi kineski Zavod za statistiku, a prenosi agencija Frans pres.

Investicije u infrastrukturu uvećane su u sedam meseci zaključno sa julom 17 odsto.

Rast industrijske proizvodnje je prošlog meseca usporio sa 9,2 odsto iz juna, ali je bio u skladu sa očekivanjima analitičara koji su učestvovali u anketi Volstrit žurnala.

Kineski lideri žele da transformišu ekonomsku strukturu ka onoj koja podstiče domaću potrošnju, u odnosu na tradicionalnu koja se oslanja na velike, često nepotrebne investicije.

Privreda Kine je u tri meseca zaključno sa junom porasla 7,5 odsto, ubrzavši sa 7,4 odsto iz prethodnog kvartala, kada je zabeležen najniži rast od trećeg tromesečja 2012. Peking za ovu godinu predviđa privredni rast od 7,5 odsto, na nivou prošlogodišnjeg ciljnog nivoa, iako je privreda u 2013. ipak porasla 7,7 odsto.

Izvor: B92

Peking -- Kina i SAD treba da izbegavaju incidente koji komplikuju odnose među njihovim armijama, rekla je američka savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs.

 
Ona je to izjavila povodom nedavnih "bliskih susreta" ratnih aviona dve zemlja na sastanku s potpredsednikom kineske Centralne vojne komisije Fang Čanglongom, tokom boravka u Pekingu, gde priprema novembarsku posetu predsednika Baraka Obame Kini.

"Vojni odnosi SAD i Kine su ojačali i to je oblast saradnje koju SAD cene", rekla je Suzan Rajs i dodala: "Suočavamo se sa izazovima i sigurno je potrebno da izbegavamo incidente koji bi mogli da iskomplikuju te odnose".

Vašington tvrdi da je 19. avgusta na oko 220 kilometara južno od kineskog ostrva Hainan, pilot kineskog vojnog "bezobzirno" proleteo veoma blizu američkog izviđačkog aviona.

Na Hainanu su stacionirane kineske vazduhoplovne snage i tu je strateški važna podmornička baza.

Kina je demantovala da je došlo do bilo kakvog "bezobzirnog postupka" njenog pilota i dodala da će nastaviti da odgovara na izviđačke letove američkih aviona u blizini njenih obala.

Uprkos toj napetosti, Kina i SAD su ojačale veze.

Kineska mornarica je ove godine prvi put učestvovala u međunarodnim pomorskim manevrima kod Havaja koje su organizovale SAD.

Suzan Rajs će se danas sastati s kineskim ministrima odbrane i spoljnih poslova.

Izvor: B92

Peking -- Kina i Rusija treba da ojačaju veze naspram porasta "spoljnih rizika", rekao je predsednik Kine Si Đinping u razgovoru s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom

Dvojica državnika su se sastali u Tadžikistanu, četvrti put ove godine, juče u Dušanbeu, glavnom gradu te bivše sovjetske republlike povodom samita Šangajske organizacije za saradnju, navela je agencija Sinhua.

Ta organizacija pored Rusije i Kine okuplja još četiri azijske zemlje - Tadžikistan, Kazahstan, Uzbekistan i Kirgistan.

Ekonomsko približavanje Moskve i Pekinga pojačalo se ove godine s velikim ugovorima u oblasti enegetike, u vreme kada se dve zemlje suočavaju sa napetom geopolitičkom situacijom - ukrajinska kriza za Rusiju, a teritorijalni sporovi u Istočnom i Južnom kineskom moru za Kinu.

Dve zemlje treba da "poboljšaju uzajamnu podršku, da se više otvore jedna prema drugoj i da pruže jedna drugoj ruku da se uzajamno pomognu" da bi se zajedno suprotstavili spoljnim rizicima i izazovima i ojačali svoj razvoj, rekao je Si Đinping tokom susreta, prenosi Sinhua.

Rusija i Kina u maju su, posle deset godina dugih pregvora, sklopili veliki ugovor o isporuci ruskog gasa Kini u vrednosti od 400 milijardi dolara u periodu od 30 godina.

Rusija, u napetim odnosima sa Zapadom posle pripajanja Krima i krize u Ukrajini, pokušava da svoj izvoz energenata preusmeri na Aziju.

Putin je, kako je navela Sinhua, rekao da je regionalna i međunarodna situacija "nestabilna" i izrazio želju da dve sile nastave da napreduju na važnim naftnim i gasnim projektima, ali takođe u sferi nuklearne energije.

Putin je pre nedelju dana u istočnom Sibiru pokrenuo ambiciozan projekat izgradnje gasovoda "Snaga Sibira", dugog 4.000 kilometara između gasnih polja u Jakutiji i Japanskom moru do istočne kineske granice.

Izvor: B92

 

Peking -- U seriji eksplozija poginulo je 50 ljudi, uključujući 40 napadača, u zapadnoj kineskoj provinciji Sinđijang, a vlasti su te napade označile kao terorističke.

 

Kineski portal Tianšan Net preneo je da su bombe eksplodirale u dve policijske stanice, prodavnici i na pijaci, prenela je agencija AP. U eksplozijama su poginula četvorica policajaca i šestoro prolaznika dok je 54 ljudi ranjeno. U brzoj policijskoj akciji koja je usledila ubijeno je 40 napadača, a dvojica su uhapšeni.

U nasilju u Sinđijangu, gde uglavnom žive muslimani Ujguri, više od 300 ljudi je poginulo u poslednjih godinu i po dana.

Pre tri dana osuđen je ujgurski bivši profesor na doživotnu zatvorsku kaznu, jer je kritikovao kinesku politiku prema etničkim zajednicama.

Kineski sud proglasio ga je krivim za separatizam, podsetila je američka agencija.


Izvor: B92

Kisindžer: Uskoro žestoki rat Kine i Amerike, Putin nije Hitler!

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer izjavio je da u situaciji kada istovremeno postoje etablirana sila i sila u usponu, u 10 od 15 takvih slučajeva izbija rat


Henri Kisindžer

Nekadašnji američki državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost Henri Kisindžer (91), čiji stavovi o međunarodnim odnosima i danas imaju velikog odjeka u svetskoj javnosti, za ugledni britanski list “Independent” progovorio je o nekim od najvažnijih geostrateških pitanja od kojih zavisi budućnost sveta, prenosi "Telegraf.rs".

Povod intervjua je njegova nova knjiga “Svetski poredak”, koja se upravo našla u prodaji, a u njoj je na jednom mestu citirao studiju koja pokazuje da, u situaciji kada istovremeno postoje etablirana sila i sila u usponu, u 10 od 15 takvih slučajeva izbija rat.

Poznato je da je Kisindžer pre 40-ak godina bio jedan od glavnih ljudi u normalizaciji američko-kineskih odnosa. U tajnosti je uspeo da dogovori put tadašnjeg američkog predsednika Ričarda Niksona u Peking i njegov istorijski susret sa Mao Cedungom.

Novinarka Rejčel Haliburton piše da je konstrukcija tih odnosa danas pred urušavanjem i da se postavlja pitanje o mogućem ratu između Amerike i Kine. Zbog toga je Kisindžera pitala koliki su izgledi da izbije konflikt i šta treba da se uradi da bi se on izbegao.

- I predsednik Obama i predsednik Si, a predsednik Si Đinping posebno, kažu da bi hteli da kroz svoje odnose pokažu da se napetosti između postojeće sile i sile u usponu mogu smanjiti. Ali, u praksi zasad toga nema. I mislim da to predstavlja ogroman problem – rekao je Kisindžer i upozorio na napetosti oko ostrva u Južnokineskom moru.

- Pre ili kasnije jedan od tih ostrva će dovesti do konfrontacije. Ne bih hteo da Kina i SAD budu kao Nemačka i Britanija 1914. godine, ali čini mi se da otpor ne možemo da pružamo tako što šaljemo vojsku na kinesku granicu. Pitanje je možemo li da stvorimo prostor između nas i Kine na takav način da bi američka vojska bila na vidiku, ali da se možemo takmičiti po nekim ustanovljenim pravilima – dodao je Kisindžer.



Govoreći o Rusiji, Kisindžer prvo upozorava da je ta zemlja od 17. do sredine 20. veka često bila ključna u održavanju balansa svetske moći – osujetila je osvajačke snove Karla XII, Napoleona i Hitlera. U tome leži i ključ njegovog stava o tome kako bi trebalo da odgovori na Putinovu invaziju Ukrajine.

- Ne slažem se sa Putinom, ali zašto neko negde usput nije predložio rešenje koje bi uzelo u obzir interese obeju strana u kontekstu nezavisne Ukrajine? Kada je Evropa rekla da Ukrajina mora da bira između Evrope i Rusije u trgovinskim pregovorima, možda da se reklo suprotno, da se reklo “ajmo zajedno”, možda bi takav pristup iznedrio velik napredak – priča Kisindžer.

- Lako je sotonizovati Putina. Naravno da sa njim nije jednostavno, ali nije da već nismo videli takav tip ruskih vođa, a on nije Hitler. Ne bi o ovome trebalo govoriti u kontekstu jednog ruskog lidera. Pitanje je kako vidimo dugoročne odnose Rusije i Zapada u trenutku kada je Azija u fazi transformacije, a islam je u fazi permanentnog previranja – dodaje Kisindžer.

Zapadnu intervenciju u Libiji, kojom je srušen režim Moamera Gadafija, ocenio je katastrofalnom.

- Gotovo je sigurno da je više ljudi izgubilo život nego što bi ih poginulo da je Gadafi ostao, to je zaista grozan ishod - kaže Kisindžer, na šta novinarka “Independenta” dodaje da se tokom poseta Tripoliju za vreme Gadafijeve vladavine usred noći na ulici osećala sigurnije nego u ijednom drugom gradu na svetu.

Kisindžer je samo u znak odobravanja kimnuo glavom i rekao: “Knedla u grlu stane kada to kažete”.

Intervenciju Zapada protiv Islamske države Kisindžer snažno podržava, ali više ga trenutno brine Iran. Na sugestiju novinarke da bi pretnja iz Teherana možda bila manja da je ajatolaha Homeinija nasledio umereniji vođa Rafsandžani Kisindžer odmahuje glavom.

- Razvije li Iran nuklearno oružje ili dođe nadomak stvaranja nuklearnog oružja, to će samo po sebi poremetiti ravnotežu u regiji, bez obzira koliko umerena vlast bila u Teheranu. To bi značilo da je Iran pokazao neposlušnost prema Veću bezbednosti i da je pobedio Ameriku u ratu pretnjama – kaže bivši američki sekretar.

Iako na izborima 2016. godine planira da glasa za republikanskog kandidata, smatra da bi demokrata Hilari Klinton bila dobra predsednica.

- Vodila je Stejt Department kao instituciju bolje nego iko, uključujući i mene – rekao je sa smeškom.

- Ja nisam precizan poput nje. Ona je na dužnost došla u složenom trenutku kao deo administracije koja je želela da napravi drastičan zaokret. Njena lična gledišta nisu bila drastična u meri u kojoj su bila predsednikova (Obamina), ali sve je obavila prilično vešto i nisam čuo da je ijednom kritikovala predsednika – nahvalio je Kisindžer Hilari.

Preuzeto sa ...

London -- Kina će ove godine zvanično postati najveća svetska ekonomija i preteći SAD po obimu bruto domaćeg proizvoda, merenog paritetom kupovne moći.

Kako piše Fajnenšl tajms, pozivajući se na podatke Međunarodnog monetarnog fonda, po paritetu kupovne moći BDP Kine već sada iznosi 17,6 biliona dolara, u odnosu na 17,4 biliona u SAD.

BDP Kine bez učešća pariteta kupovne moći je 10,4 biliona dolara.

U 1980. godini kineski BDP je iznosio deseti deo američkog, a do 2020. godine, kako procenjuje MMF, može da premaši američki BDP 20 odsto. Prosečan rast privrede Kine od 1980. godine bio je 9,8 odsto, dok je u SAD bio 2,7 odsto.

Istovremeno BDP po stanovniku Kine, kao i ranije iznosi manje od četvrtine američkog.

Paritet kupovne moći prati međusobne odnose valuta prema njihovoj kupovnoj moći u odnosu na određeni skup roba i usluga, a ne u zavisnosti od trenutnog tržišnog kursa.

Izvor: B92

Moskva -- Kineski premijer Li Kećiang danas počinje višednevnu posetu Rusiji tokom koje će se sastati s premijerom Dmitrijem Medvedevim.

Biće takođe potpisano 50-tak sporazuma o saradnji dve zemlje.

Li je juče završio posetu Nemačkoj i, kako je preneo list Čajna dejli, tamo su potpisani sporazumi u vrednosti 18,1 milijardu dolara.

Kineski premijer je juče, završnog dana posete Nemačkoj, na sastanku s predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Šulcom rekao da njegova zemlje čvrsto podržva evropske integracije, ocenjujući da ujedinjena EU doprinosi svetskom miru bezbednosti, saradnji i razvoju.

Nemačka kancelarka Angela Merkel nada se i da bi Li mogao pomoći u posredovanju u kontaktima s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom oko krize u Ukrajini, piše britanski (The Financial Times) Fajnenšal tajms.

Uoči Lijeve posete Rusiji, zamenik ministra spoljnih poslova Kine Čeng Guoping najavio da je u planu potpisivanje oko 50 međuvladinih i međuresornih dogovora, kao i sporazuma o saradnji, a u fokusu će biti razvitak energetske saradnje, prenela je ruska agencija Tass.

Kineski diplomata je rekao da Peking i Moskva blisko sarađuju na stvaranju "zapadne rute" za dostavu ruskog gasa Kini, i da postoji nada bi do kraja godine mogao biti ostvaren napredak po tom pitanju.

Li se u petak sastao s nemačkom kancelarkom posle trećeg zasedanja predstavnika vlada dve zemlje.

Među potpisanim kinesko nemačkim dokumentima je i sporazum o opštim uslovima za kupovinu 70 aviona "A320", kao i pismo o namerama za uspostavljanje centra za završetak sklapanja i isporu aviona "A330" u kineskom gradu Tjencinu.

Popisani su i sporuami o saradnji u poljoprivredi, autoindustriji, telekomunikacajama, zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju.

Li je juče na samitu u Hamburgu rekao da je trgovionska razmena Kine i Evropske unije uvećana za više od 230 puta od uspostvljanja bilateralnih dilomatskih odnosa, a da se svakog dana razmeni roba u vrednosti od 1,5 milijardi dolara.

Partnerstvo Kine i EU može biti primet saradnje zemlje u razvoju i razvijenih privreda, pošto je Kina najveće tržište u razvitku, dok je EU, najveće razvijeno tržište, rekao je Li.

Posle Rusije, Li putuje u Rim gde će se sastati s italijanskim premijerom Mateom Rencijem i učestvovati na Azijsko-evropskom sastanku.

Izvor: B92

Oni sami sebe lazu...ovi amerikanci ako ne pocnu nesto da rade...sa njima uskoro nece ni imati sta da se prica...

Kineska trgovina porasla je u septembru više nego što se očekivalo, čime su umanjene bojazni o još većem usporavanju druge svetske ekonomije.


Izvoz je iznosio 214 milijardi dolara, što je povećanje od 15,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je uvoz iznosio 183 milijarde dolara, ili 6,9 odsto više.
 
Kineski lideri nadaju se da će rast izvoza pomoći stabilizaciji zapošljavanja, dok pokušavaju da izgrade rast na osnovu domaće potrošnje.
 
Peking je ranije ove godine primenio ograničene stimulativne mere, pošto je ekonomski rast u prva tri meseca pao na 7,4 odsto, što je najniži nivo u skoro dve godine.
 
Rast se neznatno popravio u drugom kvartalu, kada je dostigao 7,5 odsto.
 
Trgovina u septembru se takođe popravila i u odnosu na avgust, jer je izvoz porastao za 2,6 odsto, a uvoz za 15,2 odsto.
 
Ekonomista Džulijan Evans Pričard ocenjuje da je znatan rast uvoza pre odraz privremenog povećanja tražnje za inostranim sirovinama koje će biti iskorišćene u proizvodnji u Kini i ponovo izvezene, nego rasta domaće potražnje.
 
Kineski trgovinski deficit u septembru je iznosio 30,9 milijardi dolara, što je znatno manje od rekordnih 49,8 milijardi dolara u avgustu.

Izvor: B92

I to Kinezi prakticno drze ekonomiju USA...200 milijardi ulozili samo u nekretnine od marta meseca....