Peking -- Kina pokušala da spusti loptu u svađi sa SAD zbog sajberšpijuniranja, pa je podsetila Vašington da mu treba pomoć Pekinga u vezi sa Severnom Korejom.

Napor da se ograniči šteta, uprkos gnevnom tonu Pekinga kada ga je Vašington prošle sedmice optužio za sajberšpijuniranje, odražava važnost trgovinskih i političkih veza izmedju dve najveće ekonomije na svetu.

Ovakva reakcija, ukazuje Asošiejted pres (AP), takodje se pojavljuje u vreme kada je Kina u teritorijalnom sporu s Vijetnamom pokušava da
ubedi vlade drugih zemalja da se ne mešaju.

"Svadja izmedju Kine i SAD u vezi sa sajberbezbednošću ne treba da postane jaz koji će podriti saradnju dve strane na drugim poljima od zajedničkog interesa", navela je državna novinska agencija Sinhua u komentaru.

Vašington je prošle sedmice najavio podizanje optužnica protiv pet kineskih vojnih oficira zbog kompjuterske provale u sisteme velikih američkih kompanija - radi kradje trgovinskih tajni.

Kineska vlada je odbacila optužbe.

U današnjem komentaru Sinhue Vašington se poziva da se "uzdrži od daljih pogrešnih koraka".

Ovakav komentar se pojavljuje se samo dan pošto je jedna kineska vladina agencija objavila oštro sročen izveštaj u kojem su SAD optužene za sajberšpijuniranje Kine i da takvim postupanjem "flagrantno krše" medjunarodno pravo. Vašington je pozvan da prestane s tom praksom.

Sinhua je u komentaru posebno ukazala na činjenicu da je Vašingtonu potrebna podrška Pekinga u smirivanju tenzija na Korejskom poluostrvu i za borbu protiv klimatskih promena, dok je Kina važno tržište za američke kompanije.

"SAD su više od važnog trgovinskog partnera, one su i istrajan borac protiv terorizma", napisala je Sinhua, dodajući: "Američka uloga u
eliminisanju terorizma na globalnom planu naročito je važna za Kinu sada, kada je ona izložena opasnim teororističkim napadima, koji su se dogodili prethodnih meseci".

U nedavnom bombaškom napadu u nemirnoj severozapadnoj provinciji Sindjijang poginule su desetine civila.

Izvor: B92

Vašington -- Čak Hejgel optužio Kinu za "destabilizujuće postupke" u Južnom kineskom moru i upozorio da Vašington neće "okretati glavu" ako je ugrožen međunarodni poredak.

Ističući obaveze SAD prema saveznicima u Aziji, američki sekretar za odbranu Čak Hejgel je pozvao na rešavanje međunarodnih sporova mirnim putem. On ovog vikenda učestvuje na bezbednosnom forumu u Singapuru, gde Kinu predstavlja vojna delegacija na visokom nivou.

"Kina je proteklih meseci preduzela destabilizujuće, jednostrane akcije u Južnom kineskom moru", rekao je Hejgel ministrima odbrane, vojnim zvaničnicima, diplomatama i stručnjacima za bezbednost na bezbednosnoj konferenciji Šangri-La dijalog, koja se održava svake godine, navodi AFP.

On je optužio Kinu da ograničava pristup Filipina grebenu Skarboro, da pokušava da prisvoji teritorije na različitim lokacijama i da je postavila naftnu platformu u vode oko kojih se spori sa Vijetnamom.

Hejgel je kazao da SAD nisu ni na čijoj strani, već su protiv upotrebe zastrašivanja, prisile ili pretnje silom da bi se ostvarilo pravo na teritorije koje su predmet sporova.

"SAD neće okretati glavu kada su ugroženi osnovni principi međunarodnog poretka", dodao je američki sekretar.

Japanska obalska straža je, u međuvremenu, saopštila da su dva broda kineske obalske straže danas uplovila u sporne vode kod arhipelaga u Istočnom kineskom moru kojim upravlja Japan, ali Kina takođe smatra da polaže pravo na tu teritoriju.

Taj arhipelag Japanci zovu Senkaku ostrva, a Kina Diaoju.

Izvor: B92

Dva kineska broda uplovila su danas u teritorijalne vode Japana u oblasti ostrva Senkaku, u Istočnom kineskom moru, saopštila je japanska obalska služba.

Dva kineska broda ušla su oko 12 nautičkih milja u teritorijalne vode Japana kod ostrva Senkaku, na koje i Kina polaže pravo i naziva ih Diaoju, preneo je AFP.
 
- Dva broda su prvo primećena oko 27 kilometara zapadno od Utsuridžime, ali su ušli u japanske vode - rekao je službenik obalske službe.
 
Ostrva Senkaku/Diaoju u Istočnom kineskom moru nalaze se u centru teritorijalnog spora izmedu Kine i Japana.
 
Na sporna ostrva u Istočnom kineskom moru pravo polažu i Peking i Tokio. Spor je nastao pošto je Japan 2012. godine kupio tri nenastanjena ostrva od privatnog japanskog vlasnika u čijem su posedu bila od 1972. godine.

Izvor: Blic

Kina je skoro za 20 odsto potcenila svoje vojne rashode koji zvanično iznose 119,5 milijardi dolara za 2013, ocenio je Pentagon u godišnjem izveštaju Kongresu SAD, objavljenom u četvrtak.

Zvanični kineski budžet za odbranu 2013. godine je iznosio 119,5 milijardi dolara što je 5,7 odsto više nego prethodne godine, kaže Sekretarijat SAD za odbranu, dok je prosečno godišnje povećanje tih rashoda Kine od 2004. do 2013. bilo 9,4 odsto.

Ali iz "objavljenog kineskog vojnog budžeta izostavljeno je nekoliko važnih rashoda, kao što je uvoz materijala i opreme iz inostgranstva", ukazuje Pentagon i procenjuje da su zato kineski vojni izdaci "veći od 145 milijardi dolara".

Stvarna veličina vojnog budžeta Kine je uvek izazivala sumnje. U prethodnom izdanju svog izveštaja Kongresu, Pentagon je procenio da je kineski vojni budžet bio "izmedju 135 i 215 milijardi dolara".

Tako preciznija procena od 145 milijardi "odražava napredak našeg razumevanja kako Kina gradi svoj odbrambeni budžet. Ali, još je mnogo stvari koje ne znamo o tim rashodima, i u vezi s tim savetujemo Kinu da bude transparentnija", rekao je jedan viši zvaničnik Sekretarijata za odbranu.

Službeni kineski vojni budžet, kao i procena Pentagona, daleko prevazilaze budžete za odbranu suseda Kine: Rusije (69,5 milijardi dolara), Japana (56,9), Indije (39,2) i Južne Koreje (31 milijarda).

Medjutim, kineski budžet za odbranu je daleko manji od američkih vojnih rashoda koji su 2013. fiskalne godine bili 495,5 milijardi dolara, ne računajući 82 milijarde dolara budžeta za rat u Avganistanu.

Izvor: Blic

Kineska internetska kompanija Alibaba priprema se za dugo očekivanu, najveću javnu ponudu akcija u tehnološkom sektoru.

Kompanija već duže vreme sprovodi psihološka savetovanja svojih radnika, koji zajedno poseduju deonice vredne oko 41 milijardu dolara, a koje će moći da unovče nakon što kompanija izađe na berzu.

Prema anketi koju je Rojters sproveo među 25 analitičara vrednost Alibabe mogla bi, nakon javne ponude akcija, dosegnuti 152 milijarde dolara. Deonice nisu dobili samo menadžeri, nego i softverski radnici i razno osoblje.

Kako javlja Rojters, budući bogataši imaju razne planove. Neki su se po automobilskim salonima u Hangzhou raspitivali o kupovini luksuznih automobila u narandžastoj boji, koja je zaštitni znak Alibabe, drugi će novac uložiti u deonice i nekretnine u SAD, dok će deo njih reinvestirati svoju dobit u nove kompanije u Kini.

Uprava Alibabe jveć godinama priprema svoje radnike kako da se nose sa velikim iznosima novca koje će zaraditi, upozoravajući ih da se ne zanose i ne potroše ga samo na materijalna dobra.

Broj zaposlenih koji su vlasnici akcija i pojedinačni paketi su tajni podatak koji iz Alibabe ne žele otkriti, ali pretpostavlja se da ih je mnogo.

Deo od 20.000 zaposlenih već je imalo priliku da proda deo svojih udela u firmi tokom ranijih programa prodaje. Tako su zaposleni mogli da prodaju manje delove svog portfelja akcija i da osete bogatsvo koje ih čeka.

"Razmišljali smo o tome da je iznenadno bogatstvo poput zmijskog otrova, pa smo davanjem povremenih" manjih doza "postigli efekat koje ima vakcina, pa naša kompanija neće pasti u haos nakon naplate deonica radnika", rekao je za Rojters jedan od ljudi koji su kreirali sistem nagrađivanja u Alibabi, koji je želeo da ostane anoniman.

Izvor: B92

Činjenice o Kini koje će vas fascinirati

Sama veličina Kine, kao i brojnost njene populacije, znači da ova zemlja proizvodi i troši ogromne količine prirodnih resursa i hrane. Ovo takođe znači da je Kina dom velikom broju svetskih milijardera, piše Business Insider.



Pogledajte neke od fascinantnih podataka u vezi sa ovom zemljom:

Svake godine poseče se 20 miliona stabala kako bi se izašlo u susret potražnji za štapićima za hranu

Kina svake godine potroši 80 milijardi parova štapića za jelo, a drveće koje se seče za njihovu proizvodnju u proseku je staro 20 godina.

Pruge u Kini mogle bi da obaviju Zemlju dva puta

Dužina pruga u Kini iznosi 93.000 kilometara, dok obim Zemlje iznosi 40.075 kilometara.

Rezerve uglja Kine teže kao i 575 miliona plavih kitova

Sa ukupnom težinom od 115 milijardi tona, Kina poseduje treće najveće rezerve uglja na svetu. Plavi kit težak je u proseku 200 tona, ili više.

Za samo dve godine Kina je proizvela više cementa nego SAD u 20. veku

Kina je najveći proizvođač cementa na svetu. Ova zemlja proizvodi i troši oko 60 odsto svog cementa na svetu.

Pušenje ubije 1 milion Kineza svake godine

Ovo je više od celokupne populacije Kipra (865.000 osoba). Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će do 2050. godine pušenje ubijati više od tri miliona Kineza godišnje.

Godišnja konzumacija instant nudli/rezanaca u Kini dovoljna je da populaciji Alžira obezbedi tri dnevna obroka tokom cele godine

Kina je konzumirala 42.5 milijardi pakovanja instant nudli u 2011. godini, dok populacija Alžira iznosi 38.7 miliona ljudi.



Kina svake godine pojede svinjetine u težini od 5.200 Ajfelovih toranja

Gra]ani Kine konzumirala 52 miliona tona svinjetine u 2012. i 51.6 miliona tona u 2011. godini. Težina Ajfelovog tornja iznosi 10.000 tona.

Ukupno bogatstvo najbogatijih ljudi u Kini iznosi 145.1 milijardi dolara

Vrednost bruto domaćeg proizvoda Mađarske iznosi 124 milijarde dolara.

Više od 30 miliona ljudi u Kini živi u pećinama

Ovo je više od celokupne populacije Saudijske Arabije.

Svake godine se u Datang oblasti Kine napravi oko 8 milijardi pari čarapa

Datang svake godine proizvede 8 milijardi pari čarapa. Ovo je dovoljno da svaka osoba na svetu dobije jedan par – sudeći po podacima iz 2011. godine.

U Kini se zabeleži skoro duplo više samoubistava nego u SAD

Kina beleži 22.2 samoubistva na 100.000 osoba naspram 10.3 samoubistva na 100.000 ljudi u SAD.

Kina je velika poput kontinentalne Amerike ali ima samo jednu vremensku zonu

Standardno vreme u Pekingu je jedina vremenska zona. Kina je imala pet vremenskih zona, ali je 1949. godine Mao odlučio da zemlja ima samo jednu kako bi se promovisalo nacionalno jedinstvo.

Ovo znači da u pojedinim delovima zemlje sunce sviće u 10 časova ujutro.

Potrošači u Kini će do 2020. godine trošiti tri puta više novca

Potrošnja ljudi u Kini će porasti sa 2.03 triliona dolara, koliko je zabeleženo u 2010. godini, na 6.18 triliona dolara u 2020.

Polovina svih svinja na svetu živi u Kini

Kinezi su najveći konzumenti svinjetine na svetu, tako da nije iznenađujuće što je zemlja dom za 475 miliona svinja – u pitanju je polovina celokupne populacije svinja na svetu.

Izvor: B92

Zive u pecinama 

Кина на вештачком острву гради војну базу два пута већу од америчке на острву Дијего Гарсија

СВЕ ЋЕ КОШТАТИ ПЕТ МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА,
А ИЗГРАДЊА ЋЕ ТРАЈАТИ УКУПНО 10 ГОДИНА


Већ је изграђен војни аеродром, а гради се и велика лука за ратне и остале бродове. Реализација пројекта омогућиће Кини да и у Јужном Кинеском мору успостави идентификациону зону ПВО
Димензије вештачког острва су такве да ће на њему бити стациониране значајне војне снаге. Поред осталог: батерије ракетних система великог домета (HQ-9, чак и С-400), као и тешке противбродске ракете YJ-62

         У ЗОНИ Јужног Џонсоновог гребена - у близини архипелага Спратли у Јужном Кинеском мору - Пекинг је почео реализацију јединственог пројекта - изградњу вештачког острва на којем ће се налазизи велика војна база.

         Сателити су забележили кинеску активност на проширењу постојећих ситних острва. Кина је значајно активизирала мелиорацијске радове у региону и прави потпуно ново острво са луком за војне бродове који ће, поред осталог, штитити нафтне платформе.

         Од фебруара 2013. године Кина је успела да неколико пута повећа површину вештачког острва и да на тај начин обезбеди слободно дејство у приобалној зони дугој 200 миља.

         На острву је већ отпочела изградња потпуно нове луке за бродове депласмана до 5000 тона. Поред тога, у плану је да се изгради теретни терминал за бродове велике тонаже и аеродром са читавом инфраструктуром.

         Чим су се снимци будуће војно-поморске базе проширили интернетом, о пројекту насипног острва у Јужном Кинеском мору почели су да говоре и кинески експерти. Појавили су се и неки нови детаљи које испрва нико није желео званично да коментарише.

         У плану је градња базе на споју групе три гребена Фајри Крос (кинески назив - Јуншу) који се налазе на 560 километара удаљености од острва Хајнан и на 250 миља од вијетнамске обале. НРК фактички од 1988. године контролише ту територију.

         Тренутно се тамо налази мали војни контингент (до 200 људи) који опслужују радио-станицу и радар. Тамо нема насеља иако је постављен репетитор за мобилну телефонију "Чајна мобајл".

         Експерти су потврдили да је на архипелагу након насипних радова већ изграђен војни аеродром.

         Анонимни пензионисани официр саопштио је хонгконшком листу The South China Morning Post да ће реализација пројекта омогућити Кини да и у зони Јужног Кинеског мора успостави идентификациону зону ПВО (о стварању сличне зоне у ваздушном простору над Источним Кинеским морем Пекинг је саопштио у новембру прошле године).

         По речима професора Народног универзитета у Пекингу Ћинг Чанжунга, план изградње вештачког острва усвојен је на седници кинеске владе.

         Острво ће бити два пута веће од површине америчке војне базе на архипелагу Дијего Гарсија у Индијском океану. Све ће коштати пет милијарди долара, а изградња ће трајати укупно 10 година.

         Овај пројект, кажу експерти, може се упоредити са изградњом нуклеарног носача авиона депласмана 100 000 тона.

         Несумњиво да је главни мотив овог амбициозног кинеског пројекта везан за планове стратешког јачања Кине у Јужном Кинеском мору. Градњом острва-базе у рејону Фајри Кроса Кина ће добити сталну и поуздану сталну „тачку ослонца“ за своју авијацију и ратне бродове.

         Осим тога, димензије вештачког острва омогућиће базирање значајнијих снага. Поред осталог: батерија ракетног система великог домета (HQ-9, а чак и С-400), као и тешких противбродских ракета YJ-62.

         Г. Шимпрага

факти

Десет разлога зашто је рат између САД и Кине готово неизбежан

УПОЗОРЕЊЕ ПРОФЕСОРА ВОЈНО-ПОМОРСКОГ КОЛЕЏА САД МАЈКЛА ВЛАХОСА У ЧАСОПИСУ THE NATIONAL INTEREST


Амерички генералитет данас је у сталним размишљањима о D-21 или Донг Фенг-21, двостепеној кинеској балистичкој ракети средњег домета на чврсто гориво коју она обилато штанцује, а те ракете су буквално у стању да преполове моћне америчке бродове.     
Апокалиптичка претња прекоокеанским ракетама велике прецизности толико је реална да ће, америчка армија и обавештајне службе заиста морати да униште читаву команду Народно-ослободилачке армије Кине, обавештајне и комуникационе службе као и све кинеске компјутере

         ТЕШКА геополитичка ситуација на међународној арени сваког дана подгрева велики сукоб Истока и Запада.

         Професор Војно-поморског колеџа САД, Мајкл Влахос, уверен је да је рат између Сједињених Држава и Кине - која се незадрживо развија у економском и политичком смислу - готово неизбежан. 

         У часопису The National Interest објављен је његов аналитички текст под називом „Историјско предсказање: застрашујућа могућност рата између САД и Кине”, у којем Влахос прво прави историјско-политичко поређење: он сматра да је савремено стање односа САД-Кина слично ситуацији из 1861. године када су се због дипломатске епизоде са отмицом британских амбасадора на броду „Трент“ за време грађанског рата у САД, Сједињене Државе и Уједињено краљевство нашли на граници ратног сукоба.

         Брод армије Савеза USS „San Jacinto“, под командом капетана Чарлса Вилкса, пресрео је 8 новембра 1861. године британски поштански брод RMS „Trent“. Двојица дипломата Конфедерације Џејмс Мејсон и Џон Слидел заробљени су јер су у својству амбасадора пошли у Велику Британију (која је тада испоручивала најновије оружје конфедералним снагама) и Француску да издејствују дипломатско признање Конфедералних Сједињених Држава Америке у Европи. За време трајања кризе, те дипломате су се држане као ратни заробљеници у луци Форт Ворен у Бостону, док је британска влада захтевала од САД извињење и хитно ослобађање заробљених. Америчка влада је Британце доживљавала као озбиљну војну претњу. Земље су се нашле на ивици објаве рата.

         Десет је разлога зашто се 1861. година, без обзира што су снаге са обе стране Атлантика биле спремне за објаву рата, није догодио. Професор Влахос сматра да те чињенице на занимљив начин преплићу са разлозима који могу да буду реалан разлог за сукоб на релацији Америка-Кина данас.

         1. Пропаганда рата у медијима. Савремена ратна реторика никако се не може поредити са медијском ситуацијом у XIX веку. За разлику од потпуног одсуства колективних очекивања рата у Британији 1861. године, савремени став западних медија јавности не даје било какав избор - рат је насликан у свим његовим бојама, а његов најјачи симбол, несумњиво су Национална Ослободилачка Армија Кине и њена морнарица.

         2. Ограниченост ресурса. Као што је Велика Британија у XIX веку била ослабљена Кримским ратом и нередима у индијским колонијама, САД и њихова привреда и војни ресурси данас буквално, након војне кампање у Авганистану и Ираку, запомажу „одста“ и опомињу „више никада!” Иако су викторијанци само спорадично одговарали на војно-поморске претње, данашње размере одбрамбених кампања америчког војног естаблишмента, морају бити сасвим упадљиви бизнис-планови.

         3. Економски планови, према мишљењу професора Влахоса, који Британији 1861. године нису дали да започне рат (има се у виду могућност да Британија остане без извоза памука који је био велика ставка у буџету краљевства) развој америчке привреде и свеопшта глобализација данас, „нису кочница” за почетак војног сукоба.

         4. Главни непријатељ. Британци нису имали потребу да у XIX веку користе сву силу.... Али, Американци су распадом СССР изгубили свој сан - да одолевају најопаснијем непријатељу своје нације и света, у које су периодично спадали и немачки милитаристи, и нацисти и комунисти. Од `50-тих година ни Јапанци, ни исламски екстремисти, ни „руски медведи” нису оправдали америчка очекивања за прави велики рат широких размера. Зато Кина потпуно одговара свим критеријумима „главног монструма”, а у САД се приказују крваве кинеске серије о заробљеним јапанским војницима, које само распаљују ватру већ поменуте војне пропагандистичке доктрине.

         5. Главно оружје. Ако је америчка Ратна морнарица 1861. године имала легендарни „Монитор”, први оклопњак, потпуно израђен од кованог гвожђа дебљине 11 палаца одраслог човека, онда се данас амерички генералитет налази у сталним размишљањима о D-21, или Донг Фенг-21, двостепеној кинеској балистичкој ракети средњег домета на чврсто гориво које она обилато штанцује и које су буквално у стању да преполове моћне америчке бродове. Апокалиптичка претња прекоокеанским ракетама велике прецизности толико је реална да ће, америчка армија и обавештајне службе заиста морати да униште читаву команду Народно-ослободилачке армије Кине, обавештајне и комуникационе службе као и све кинеске компјутере.

         6. САД данас, као викторијанска Енглеска некад, улажу огромна средства у велике ратне бродове чија осетљивост расте са развојем технологија. Влахос је по овом питању скептичан, али каже да ће САД у случају могућег рата са Кином бити у добитној комбинацији. Кина, која је тренутно у војно-поморској супериорности, нагло и брзо јача војну силу, док се америчке могућности да се такмиче пропорционално мање. Међутим, овде се поново укључује америчка  пропагандна и медијска машина - у јавности се ствара осећај да Кинези вишеструко превазилазе америчку моћ у војно-поморском потенцијалу, тако да људи у Америци почињу да подржавају дејства власти у повећавању својих војних снага.

         7. Америка, ослабљена у грађанском ратом у XIX веку, прави геополитичку паузу и престаје да се такмичи са Великом Британијом и постаје за Британију погодна област за најразличитије инвестиције. Британци и даље имају своје геополитичке интересе - они и даље имају Канаду, Бермуде, Кубу, Мексико и сл. А Кина, са својим поморским амбицијама и агресивном војном политиком, и САД које оптужују Кинеза за крађу војних тајни и које развијају војне технологије са невероватном брзином, саме доприносе ескалацији оружаног сукоба који би наводно повољан.

         8. После Грађанског рата у САД, Велика Британија се у Европи „повукла” у страну, у Европи у којој је започињао руско-турски сукоб, беснео француско-пруски рат и почињао Рисорђименто (Уједињење Италије - национално-ослободилачки покрет италијанског народа у XIX веку). Данас се САД такође „одричу” своје 30 година дуге доминације на Блиском Истоку и окрећу према новом „главном” непријатељу.

         9. Огромна Канада била је јарбол престижа Британске империје све до Другог светског рата. Успешна одбрана лоше утврђених граница, чак и Квебека, била је аветињска нада за Британце 1861. године - зато је главни задатак тада био да се смање ризици за канадске провинције. Док су данас азијске земље - прави разјарени тигрови - у сваком моменту спремне за борбу, реални ризик за САД данас није могућност да се од њих не одбране, већ увлачење Америке у њихове геополитичке сукобе.

         10. Да је Велика Британија 1861. године извршила инвазију, то би за председника Линколна значило прекид свих путева обједињавања које је толико стрпљиво градио. Тада је шеф Стејт департмента упозоравао да би британска интервенција довела до светског рата „између америчке и европске гране британске нације”. У контексту вечитог рата Истока и Запада, потпуног краха цивилизације, хуманизма и светског поретка - данашњи сукоб Американаца и Кинеза био би већих размера и много опаснији.

         Као Британија, и САДсу 1861. године брзо схватиле да хипотетички рат у условима тадашње кризе брзо довео до потпуног узајамног уништења, али је данашњој елити Америке и Кине потребан овакав сукоб, свакој из својих разлога.

         Рат је, по нимало утешним закључцима професора Влахоса, само питање времена, јер „данас постоји баш велики број људи и у САД и у Кини заступају и оличавају идеје - реалног рата”.

         Превео: Горан ШИМПРАГА

факти

Šangaj -- Kina i Sjedinjene Američke Države treba da izbegnu "novi hladni rat" u međusobnim odnosima, piše danas vodeći kineski dnevnik, a prenosi Rojters.

"I Kina i SAD shvataju da je današnji svet već pretrpeo značajne promene i da nema više terena za 'novi hladni rat'", navodi u komentaru zvanični list vladajuće Komunističke partije, "Ženmin žibao".

U komentaru potpisanom pseudonimom Džong Šeng (u prevodu Glas Kine), koji se često koristi za iznošenje stavova o spoljnoj politici, ističe se da su najveći rizik za odnose izmedju dve zemlje "nesporazumi" a obe strane pozivaju se na jačanje kanala komunikacije.

U komentaru se dodaje da kinesko-američki odnosi verovatno neće biti u skorije vreme rasterećeni, a da pozitivni koraci treba da obuhvate jačanje uzajamnih investicija, produbljivanje saradnje u oblasti zaštite prirodne sredine, jačanje vojnih veza i olakšice prilikom putovanja izmedju dve zemlje.

Ukoliko ne bude napretka u poboljšanju odnosa, to može biti "klizav teren" za "strašno takmičenje i čak konflikt", navodi se u komentaru.

Britanska agencija podseća da su tokom godišnjeg susreta u Pekingu Kina i SAD u četvrtak dogovorili jačanje vojnih veza i saradnje u borbi protiv terorizma, dodajući da, medjutim, "trenutno nema znakova napretka na trnovitom pomorskom i pitanju informatičke bezbednosti".

Rojters podseća da su juče američke vlasti optužile jednog kineskog biznismena za pokušaj "upada" u kompjuterske sisteme velikih kompanija radi dolaska do informacija o vojnim projektima, uključujući kompaniju "Boing".

Izvor: B92