Ујгурски сепаратисти који се боре за отцепљење највеће кинеске провинције извршили велик и брутални терористички напад на југу те земље. Ко су Ујгури и да ли радикални елементи међу њима могу да угрозе територијални интегритет Народне Републике Кине?

Овог викенда ујгурски сепаратисти који се боре за отцепљење североисточне провинције Шинђијанг извршили су бруталан напад на цивиле на железничкој станици у граду Кунминг на југоистоку Кине, који се налази хиљадама километара далеко од Шинђијанга. У нападу у којем је учествовало десет особа наоружаних мачетама погинуло је 29, а рањено преко 130 особа.

Кинеска полиција усмртила је неколико нападача, а ухвати једног. Штампа и друштвени медији у тој земљи јављају о крвавом пиру у којем нису била поштеђена ни деца.

Поједини аналитичари у источној Азији повезују овај напад са догађајима у провинцији Шинђијанг где је по извештају кинеске новинске агенције Синхуа пре две недеље убијено 11 ујгурских сепаратиста.

Напади сепаратиста на невине грађане у Кини учестали су последњих година. Пре овог злочина, крајем октобра прошле године трочлана ујгурска породица залетела се у аутомобилу са канистрима пуним горива на улаз у Забрањени град у центру Пекинга усмртивши себе и још две особе.

У 2012. забележен је неуспешни покушај отмице авиона од стране ујгурских сепаратиста, а 2008, свега неколико недеља пред почетак Олимпијских игара у Пекингу, у месту Кашгар камион са возачима ујгурске националности залетео се у колону кинеских пограничних полицајаца који су ненаоружани трчали дуж пута усмртивши 16 и повредивши исто толико припадника снага реда.

Ујгури и провинција Шинђијанг

Ујгури су народ исламске вероисповести који говори турско-алтајским језиком. Процењује се да око 10 милиона Ујгура живи у Кини, а у знатно мањем броју присутни су и у Казахстану и Киргистану.

Провинција "Шинђијанг - Аутономна ујгурска регија", како је њено пуно име, има близу 22 милиона становника и површину од чак 1,6 милиона квадратних километара, што је чини највећом административном јединицом у Кини.

Ова провинција на крајњем северозападу Кине је богата нафтом и највећи је извор природног гаса у најмногољуднијој држави света. Она је посебна и по томе што је, услед огромног пространства и ретке насељености, постала поприште прве кинеске нуклеарне пробе 1964. године.

Тридесетих година двадесетог века војна експедиција послата из Совјетског савеза да подржи локалног кинеског моћника, управитеља провинције, заузела је један део Шинђијанга, а у то време, као и у периоду од 1945. до 1949. године један део те провинције прогласио је независност под именом Источни Туркестан.

Око Шинђијанга деценијама су вођени отворени и притајени окршаји Кине и Совјетског Савеза, укључујући ту и размену ватре у пограничном појасу крајем шездесетих, тако да се, када је суседни Авганистан 1979. године потпао под совјетску контролу, Кина активно укључила у финансирање и обуку авганистанских муџахедина, који су вежбали управо на територији провинције Шинђијанг.

Муслимани у данашњој Кини

Ислам је врло рано пренет у Кину путем свиле, и данас, сматра се, у тој држави живи око 21,5 милиона муслимана. Знатан део њих, близу половину, међутим, чине припадници народа Хуи који говоре кинеским језиком и који су у прошлости, током војнополитичког превирања у првој половини двадесетог века, блиско сарађивали са доминантном етничком групом Хан Кинезима у борби против Тибетанаца, Ујгура, Совјета, а касније и јапанског окупатора.

Наиме, Хуи муслимани на челу са војсковођом Ма Буфангом тридесетих година одиграли су централну улогу у потискивању Тибетанаца из провинције Ћингхан, у гушењу ујгурског устанка у Шинђијангу и пружању отпора Совјетима.

Иако су Ујгури релативно бројна етничка група, због послератне политике масовног насељавања Хан и Хуи, њихов проценат Ујгура у Шинђијангу је пао и они сада чине 44 одсто популације те велике провинције, док Хан Кинези заузимају 41 одсто. Треба рећи, међутим, да су кинеске власти драматично унапредиле образовање и здравство у тој провинцији где сада има свега два одсто неписмених.

За разлику од Хуи муслимана који су говорници кинеског, имају крвне везе са Хан Кинезима и поред исламских негују и доста конфучијанских обичаја, Ујгури сматрају да све већи уплив Хан Кинеза урушава њихову културу и угрожава њихове верске и друге слободе. Они се жале и на дискриминацију у запошљавању и грубост кинеских органа реда.

Сматра се да иза већине наведених напада стоји ујгурска организација која себе назива "Источнотуркестански исламски покрет".

Деловање ујгурских сепаратиста за сада одликује низак технолошки ниво и слаба опремљеност, па они у овом тренутку не могу озбиљније угрозити безбедносни апарат и територијалну целовитост Кине, али све већа учесталост и дрскост тих напада свакако може надаље повећати страх и нервозу међу обичним становништвом у тој великој источноазијској држави.

Izvor: RTS

Pobice njih Kinezi.

Predsednik Kine Si Đinping doputovaće danas u Holandiju, u prvu posetu Evropi, a u vreme diplomatskih tenzija na Starom kontinentu zbog pripajanja Krima Rusiji.

Kineski predsednik posetiće Francusku, Nemačku i Belgiju kao i sedište Evropske unije u Briselu.
 
U kineskoj delegaciji su, uz predsednika i prvu damu, više ministara i oko 200 vodećih privrednika.
 
Posetom će dominirati pitanje trgovinske saradnje, a očekuje se da bi jedna od tema mogla da bude i kineska narudžbina 150 aviona "Erbas", navodi BBC.
 
Si će doputovati u Amsterdam uoči sastanka Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja, na marginama Samita nuklearne bezbednosti u Hagu, koji će biti održan sledeće sedmice.
 
Očekuje se da će se Si sastati s američkim predsednikom Barakom Obamom na marginama samita, organizovanog s ciljem jačanje borbe protiv nuklearnog terorizma, koja će, međutim, verovatno biti bačena u zasenak aktuelnom krizom u Ukrajini.
 
Američki predsednik će na samitu pokrenuti diskusiju o tenzijama u odnosima s Moskvom zbog otcepljenja Krima od Ukrajine i pripajanja tog poluostrva Rusiji.
 
Analitičari smatraju da Si verovatno neće govoriti o Ukrajini, ali da Kina neće moći još dugo da bude posmatrač u toj krizi, koja je dovela do pogoršanja odnosa Rusije i zapadnih sila.
 
Poseta kineskog predsednika evropskim zemljama upriličena je nedelju dana pošto je Kina, iako obično uz Rusiju u pitanjima spoljne politike, bila uzdržana tokom glasanja o rezoluciji Saveta bezbednosti UN kojom je osudjeno održavanje referenduma o nezavisnosti Krima.
 
Si će se do 1. aprila, kada završava posetu Evropi razgovorima u Briselu, sastati s predsednikom Francuske Fransoa Olandom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkelom.
 
EU je najveći trgovinski partner Kine, ali se s vremena na vreme njihovi odnosi na tom polju pogoršavaju, što se poslednji put dogodilo prošle godine pošto je Unija uvela tarife na kineske solarne panele a Kina odgovorila obaranjem cena francuskog vina.

Izvor: Blic

Tri broda kineske obalske straže prošla su kroz sporne vode oko ostrva koja su pod kontrolom Japana u istočnom kineskom moru, saopštila je japanska obalska straža.

Ovo je novi incident u seriji događaja oko spornih voda u Istočnom kineskom moru.
 
Kineski brodovi su ušli, oko devet časova po lokalnom vremenu, u 12 nautičnih milja teritorijalnih voda ostrva Senkakus, koje Kina svojata kao svoju teritoriju i naziva Diaojus, prenosi AFP.
 
Strepnje od konflikta pojačale su se od novembra kada je Kina uspostavila zonu identifikacije vazdušne odbrane nad Istočkim kineskim morem, tvrdeći da je neophodna identifikacija aviona koji prelaze ovaj areal.
 
Vašington je osudio ovu meru tvrdeći da može voditi ka konfuzijama u vazdušnom prostoru.

Izvor: B92

Zabranu čačkanja zuba u javnosti i bacanja smeća kroz prozor automobila samo su dve od 10 naredbi koje je svojim članovima službeno ispostavila lokalna organizacija kineske Komunističke partije u pokrajini Sečuan.

Kineski komunisti su sve zabrinutiji zbog negativne slike koju njihovi predstavnici ostavljaju u javnosti, pribojavajući se da bi nastavak takve prakse mogao da ugrozi uticaj Partije u javnosti i možda, ne daj Bože, dovesti s vremenom u pitanje i njenu vodeću ulogu u zemlji.
 
Kad je krajem 2012. godine na čelo Partije došao Si Đinping, najavljena je beskompromisna borbu protiv korupcije na svim nivoima i da će se na udaru naći i “tigrovi” i “mušice”.
 
Revnosni partijski članovi u okrugu Pengšan odlučili su da deluju još šire, ali su svojim pravilnikom ipak izazvali podsmeh i kritičara i vlade.
 
Popis zabrana u Pengšanu je obelodanjen i njime je, pored već pomenutih zuba i smeća, zabranjeno “uvlačiti se” svojim šefovima, koristiti sleng u službenim govorima, pušiti u javnosti i ponašati se “s visoka”. Fukcioneri KPK treba, kako se sad od njih traži, sami da pišu svoje govore, a masama ne smeju davati prazna obećanja.

Izvor: Blic

 

I u kafanama je zabranjeno sedeti "onako" 

Danas se navršava 25 godina otkako su na pekinškom trgu Tjenanmen počeli narodni protesti u ime demokratije i ljudskih prava, predvođeni studentima, koji su trajali sedam nedelja, pre nego što ih je početkom juna 1989. silom ugušilo konzervativno državno rukovodstvo.

Na današnji dan pre 25 godina preminuo je bivši generalni sekretar kineske Komunističke partije Hu Jaobang, koji je važio za liberalnog reformatora, a hiljade studenata i intelektualaca je, u znak žaljenja za njim, izašlo na ulice Pekinga i tako otpočelo mirne prodemokratske proteste na najvećem trgu na svetu.

Protesti su brzo zadobili široku podršku gradskih stanovnika i razotkrili duboke podeljenosti u kineskom političkom rukovodstvu.

Između aprila i juna 1989. godine, milion mladih ljudi, radnika i seljaka izašlo je na trg Tjenanmen, zahtevajući demokratiju i protestujući protiv korupcije, sve dok u noći između 3. i 4. juna kineske vlasti na njih nisu poslale vojsku i tenkove. Tada je ubijeno na stotine, a možda i na hiljade mladih ljudi, od kojih su neke pregazili tenkovi.
 
Kineska vlada nikada nije u potpunosti obelodanila šta se tada dogodilo, a proteste je nazvala "kontrarevolucionarnom pobunom".

Vlasti svakog 4. juna pokušavaju da spreče bilo kakvu diskusiju o nasilnom gušenju prodemokratskih protesta 1989. godine, što je najveća mrlja u oblasti ljudskih prava u Kini proteklih decenija.

Povoda za demonstracije bilo je nekoliko - pre svega je to bila smrt Jaobanga, koji je svrgnut nakon što je izgubio u borbi za prevlast od konzervativaca, a sporan je bio pravac političkih i ekonomskih reformi.

Univerzitetski studenti koji su se okupili na trgu Tjenanmen u znak žaljenja za Huom takođe su izrazili nezadovoljstvo zbog inflacije, ograničenih izgleda za izgradnju karijere i korumpiranosti partijske elite.

Traženo je, takođe, da vlada bude odgovorna, a zahtevane su i ekonomske reforme, sloboda štampe i govora, kao i ponovno uspostavljanje radničke kontrole nad industrijom.

Na vrhuncu protesta, oko milion ljudi bilo je okupljeno na trgu Tjenanmen, organizovan je i štajk glađu, a demonstracije su se do sredine maja proširile i na oko 400 gradova širom Kine.
 
Vlada je u početku zauzela pomirljiv stav prema demonstrantima, ali su se naposletku kineski vrhovni vođa Deng Sjaoping i drugi partijski zvaničnici odlučili na primenu sile, te su partijske vlasti 20. maja proglasile vanredno stanje i u Pekingu mobilisale čak 300.000 vojnika.

Kineska vlada je na medjunarodnom planu oštro osuđena zbog primene sile protiv demonstranata, a vlade zapadnih država nametnule su joj ekonomske sankcije i embargo na isporuku oružja.

Nakon primene sile, vlada je sprovela brojna hapšenja demonstranata i njihovih podržavalaca, ugušeni su ostali protesti širom Kine, proterani strani novinari i sprovedena striktna kontrola nad izveštavanjem o dogadjajima u domaćoj štampi.

Policija i unutrašnje bezbednosne snage su pojačane, a zvaničnici koji su sa naklonošću gledali na proteste bili su degradirani ili suspendovani. Džao Cijang, bivši sekretar Komunističke partije, posle protesta na trgu Tjenanmen izbačen je iz partije i stavljen u kućni pritvor, a njega je zamenio Đijang Cemin.

Političke reforme su u velikoj meri obustavljene, a ekonomske nisu nastavljene sve do južne turneje Deng Sjaopinga 1992. godine.

Kineska vlada do dan danas zabranjuje da se o protestima raspravlja u bilo kom obliku ili da se obeležava sećanje na njih, a zbog nedostatka podataka iz Kine mnogi aspekti događaja ostali su nepoznati ili nepotvrđeni, dok se procene broja ubijenih kreću od nekoliko stotina do nekoliko hiljada.

Hong Kong je jedini grad u Kini koji otvoreno obeležava ovaj dogadjaj, koji je u velikoj meri izbrisan iz zvanične kineske istorije.



Izvor: Blic

Peking/Njujork/London -- Kina je zabeležila privredni rast od 7,4 odsto u prvom kvartalu, pokazuju zvanični podaci, što potvrđuje usporavanje rasta druge po veličini svetske privrede.

Rast bruto domaćeg proizvoda je u poslednjem tromesečju 2013. bio 7,7 odsto.

Kineske vođe pokušavaju da zemlju stave na put mirnijeg, a održivijeg rasta, bez gubitka radnih mesta.

Dodatno usporavanje kineske privrede uticalo je i na cene nafte, dok investitori sa druge strane iščekuju izveštaj o zalihama u SAD. Barel američke "lake" nafte (WTI) za isporuku u maju poskupeo je na merkantilnoj berzi u Njujorku šest centi na 103,81 dolar po barelu, dok je ista količina severnomorske nafte tipa "brent" za junsku isporuku na tržištu u Londonu koštala 109,18 dolara, odnosno 18 centi manje nego na kraju jučerašnjeg poslovanja, prenela je agencija Frans pres.

Peking je predvideo rast od 7,5 odsto za 2014. što je najniža stopa rasta za skoro četvrt veka.

Šeng je ipak upozorio da treba imati u vidu da je stanje u svetu i dalje komplikovano i nestabilno i da je kineska privreda pod pritiskom.

Industrijska proizvodnja je marta porasla 8,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, što je niže od očekivanja stručnjaka. To je samo neznatno povećanje u odnosu na rast od 8,6 odsto u prva dva meseca ove godine, što je najsporiji rast u poslednjih pet godina.

Uprkos usporavanju prirede kineske vlasti su ponovile ovih nedelja da nameravaju da nastave ambiciozni program reformi čiji cilj je da se uravnoteži model rasta.

Peking želi da podstakne domaću potrošnju i ojača privatni sektor, da smanji zavisnost od izvoza i investicija u infrastrukturu i da suzbije monopole velikih javnih grupa i prevelike kapacitete industrijskog sektora.


Izvor: B92

Odluka kineske državne firme da kupi rudnik bakra u Peruu pokazuje da je privreda ove zemlje i dalje gladna za svetskim sirovinama.

Kineske državne kompanije su od 1995. u rudarske poslove uložile više od 163 milijarde evra

Kineski konzorcijum na čijem čelu je MMG podružnicom državne firme za trgovinu metalima “Minmetals” za rudnik Las Bambas rudarskom gigantu “Glenkoru” isplatio je u kešu 4,22 milijarde evra.
 
Prema pisanju “Dejli telegrafa”, potez je već dugo očekivan. Naime, „Glenkor“ je praktično bio primoran da proda jedan od svojih najvećih rudnika Kinezima kako bi osigurao da vlasti u Pekingu odobre njegovo više od 25 milijardi evra vredno preuzimanje druge velike rudarske kompanije „Ekstrata“, zbog straha od stvaranja monopola. Ipak, ova transakcija uvešće „Minmetals“ u klub vodećih svetskih proizvođača bakra.
 
Na lageru imaju 1.200 Empajera
Zbog variranja cene rude gvožđa u kineskim lukama se trenutno nalaze ogromne zalihe ove rude. Prema informacijama Rojtersa, ove lučke zalihe su prošle nedelje dostigle skoro rekordnih 108 miliona tona. Od tog gvožđa bi mogao da se proizvede čelik za izgradnju skoro 1.200 njujorških “Empajer stejt bildinga”.

- Ovo za Kinu nije od kratkoročne važnosti. Teško je naći rudnik tako dobrog kvaliteta, to je baš retka prilika - kaže za “Volstrit džornal” Frenk Tang, analitičar metala u investicionoj banci “Nort skver blu ouk”.

“Minmetals” je kompanija koju kineska vlada često angažuje u strateškim kupovinama metala u inostranstvu. Ona je 2008, dok je Kina tek počinjala ovaj tip investiranja, preuzela rudnik gvožđa u zapadnoafričkoj državi Mauritaniji, a naredne godine “Minmetals” je platio milijardu evra za autralijskog proizvođača cinka “OZ minerals”.
 
Afrika je u poslednje vreme jedna od glavnih meta kineskih investicija u sirovine, pa je tako “Tijanđin minerals” prošle godine za 16,5 odsto vlasništva u rudniku gvožđa u Sijera Leoneu platio 650 miliona evra.

50 milijardi evra je Kina prošle godine potrošila na sirovine u inostranstvu, od čega je više od polovine otišlo na naftu i gas


Kineski gigant za proizvodnju zlata “Ziđin grup” iz Fuđijana dobio je prošle godine dozvolu za preuzimanje “Norton gold fildsa”, najveće australijske kompanije koja se bavi kopanjem zlata. “Ziđin grup” planira da u narednih nekoliko godina potroši 3,6 milijardi evra na investicije u inostranstvu.
 

Prema podacima “Dealodžika”, informacione platforme koju koriste investicione banke, kineske državne kompanije su od 1995. u inostranstvu na razne rudarske poslove potrošile više od 163 milijarde evra.
 
Kina je zbog ogromnih deviznih rezervi, koje iznose 2.859 milijardi dolara, podigla limit za investiranje u sirovine u inostranstvu na milijardu dolara bez dozvole vlasti. Do sada su firme za svako trošenje preko 300 miliona dolara morale da pitanju centralne vlasti u Pekingu.
 
Kineska privreda je u prvom kvartalu ove godine zabeležila rast od 7,4 odsto, koji je veći od očekivanog. Odluka rukovodstva sa poslednjeg kongresa Komunističke partije da se razvoj zemlje sve više bazira na domaćoj potrošnji mogla bi da utiče na smanjenje uvoza sirovina, iako poslednja akvizicija u Južnoj Americi ne govori u prilog tome.
 
Kupuju i hranu
Kineska državna firma za trgovinu pšenicom “Kofko” kupila je 51 odsto Nidere, holandskog trgovca tim hlebnim žitom, a pretpostavlja se da je za to dala oko 870 miliona evra. Kina uvozi ogromne količine soje iz Argentine i Brazila, a investira u poljoprivredu i u istočnoj Evropi.

Izvor: Blic

Lider SAD Obama istakao je da je kroz istoriju Japan imao vlast nad ostrvima koje oni zove Senkaku, a Kina Djeoju, zbog čega će Amerika prema sporazumu o savezu biti u obavezi da štiti ostrvsku carevinu u slučaju vojnog sukoba

TOKIO - Zaoštravanje na istoku.
Odnosi između Kine i Japana dostigli su najnižu tačku nakon nekoliko decenija rastućih tenzija između dve zemlje zbog otpora koji zvanični Tokio pruža pritiscima Pekinga u sporu oko ostrva u Istočnom kineskom moru.

Na to je posebno loše uticala poseta američkog predsednika Baraka Obame Japanu i njegova izjava da ostrva pripadaju isključivo njegovoj prijateljskoj državi i da SAD imaju obavezu da je brane u slučaju vojnog sukoba s Kinom.

- Savez Japan - SAD jači je nego ikad - rekao je juče Abe.
Istovremeno, lider SAD Obama istakao je da je kroz istoriju Japan imao vlast nad ostrvima koje oni zove Senkaku, a Kina Djeoju, zbog čega će Amerika prema sporazumu o savezu biti u obavezi da štiti ostrvsku carevinu u slučaju vojnog sukoba.

Izvor: Kurir

Bas su resili da cackaju tamo gde ne treba...