U svetu epidemija metaboličkog sindroma, a u Srbiji ovaj problem ima oko 30 odsto

Kilogram, po kilogram, pa nastrada srce

Lekari savetuju 15 do 20 minuta intenzivne šetnje svaki dan, ali i korekciju telesne težine. Poremećaj metabolizma izaziva kardiovaskularne bolesti, od kojih je 19 miliona ljudi tokom 2005. godine umrlo

Brza hrana i slaba pokretljivost, samo su neki od razloga koji su doveli do prave epidemije metaboličkog sindroma u svetu, ali i kod nas. U Srbiji ovaj problem ima oko 30 odsto stanovništva. Stručni svet se slaže da je to kompleksna bolest ljudi koji sebe zapostavljaju jer je neizostavni faktor metaboličkog sindroma- gojaznost. Prvi znaci da treba da se javimo lekaru je povećan obim struka, ali ga prati i povećan krvni pritisak, povećane loše masnoće, odnosno trigliceridi i smanjene dobre masnoće.

   

   
   
GRANIČNE VREDNOSTI

Sve preko ovih vrednosti ukazuje na bolest.
obim struka - 94 za muškarce, 80 za žene
glikoza - 5,6
trigliceridi - 1,7
holesterol - 1,03-1,29
krvni pritisak 130/85

   
   

   
   

   
   

   

- Kod osoba koje boluju od metaboličkog sindroma rizik za nastanak ateroskleroze i šećerne bolesti je mnogo veći nego kod osoba koje ga nemaju. Ateroskleroza je danas neminovnost, i niko je ne može izbeći, ali, ako imamo granične vrednosti masnoća u krvi onda tu aterosklerozu nećemo doživeti u 85. godini, već u četrdesetoj- upozorava prof. dr Miodrag Ostojić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije. On kaže da se danas u Srbiji više pažnje posvećuje kolima, nego sebi i svom zdravlju i da država je napravila takvu regulativu da više štiti kola nego što štiti ljude.

- Kola jednom godišnje odnesemo na tehnički pregled, a čovek se opusti sve dok ne "zariba". Nemar, što se zdravlja tiče, ne mogu da poprave samo doktori, već to zavisi i od vaspitanja u predškolskim, školskim ustanovama, pa sve do fakulteta. Osim toga pacijenti se ne pridržavaju propisane terapije. Recimo, oni koji imaju povišen krvni pritisak, ali i povećanu masnoću u krvi, počnu da uzimaju lekove, a onda za godinu dana prestanu i nastave po starom. Pokazalo se da stavljanje dva leka u jedan blister povećava za 30 odsto prijemčivost uzimanja lekova- dodaje dr Ostojić.

Akademik dr Dragan Micić, iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma podsetio je da nije dovoljno samo smanjiti unos kalorija da bi se sprečila gojaznost, već je neophodno promeniti i način života.

- Englezi su 50 godina dobijali ograničene količine benzina, jeli manje i više se kretali. Kasnije, usledilo je progresivno uzimanje kalorija, tako da su sedamdesetih godina unosili duplo više kalorija nego pedesetih. Zatim su krenuli u agresivnu kampanju i uspeli su da se vrate na unošenje kalorija kao u pedesetim godinama. Međutim, epidemija gojaznosti se nastavila jer su se manje kretali. Ono što mi savetujemo je 15 do 20 minuta intenzivne šetnje svaki dan, korekcija telesne težine, a to znači da telesna težina bude manja pet do deset odsto u odnosu na sadašnju telesnu težinu- savetuje dr Micić.

Metabolički sindrom je bolest gradske sredine. Ređe se javlja u seoskim sredinama, a ako se javi onda tu značajnu ulogu ima genetika.
- U osnovi ove bolesti je insulinska rezistentnost koja dovodi do promena u metabolizmu. Svakodnevno uzimanje loše, brze hrane, dovodi do lošeg rada creva. Razvijaju se polipi koji prelaze u rak creva. Ovo je definitivno bolest gradskih sredina, gde se ljudi manje kreću i jedu brzu hranu- objašnjava dr Lazebnik Leonid Borisovič, glavni lekar Departmenta zdravstva Moskve.

Profesor dr Marejev Vjačeslav Jurijevič, takođe ruski kardiolog, upozorio je da metabolički sindrom izaziva kardiovaskularne bolesti od kojih je 19 miliona ljudi u svetu tokom 2005. godine umrlo.


Izvor: Glas Javnosti \ S. Tanasić