Veliki asteroid, prečnika od skoro jednog kilometra, ubrzano se približava Zemlji! Ipak, nema mesta (pre)velikoj panici –  do sudara neće doći jer će asteroid  u trenutku kada bude najbliži Zemlji, u ponedeljak 3. jula, proći pored nas na jednakoj udaljenosti kao i Mesec.




Asteroid sa oznakom 2004 XP14 otkriven je 10. decembra 2004. godine kamerama za kontinuirano snimanje neba, koje su vlasništvo Linkolnove laboratorije (Lincoln Laboratory Near Earth Asteroid Research, LINEAR), a čiji je posao da na vreme otkrivaju asteroide koji prolaze neprijatno blizu Zemlji.

Mada je u štampi bilo glasina da bi ovaj asteroid mogao da do kraja stoleća možda pogodi Zemlju, kasnije pažljivije analize njegove putanje su odbacile ovu mogućnost, bar u doglednoj budućnosti.

2004 XP14 pripada velikoj porodici Apolo asteroida, koji često presecaju Zemljinu orbitu. Zajedničko ime im dolazi od asteroida 1862 Apollo koji je prvi bio otkriven 1932. godine. Do danas nam je poznato 1,989 članova ove porodice.

Ipak, dimenzije ovog aktuelnog nam asteroida nisu precizno određene. Na osnovu sjaja procenjuje se da bi to moglo biti između 410 m i 920 m*. Zbog svoje orbite i veličine, Centar za male planete u Kembridžu ga je svrstao u grupu "potencijalno opasnih asteroida" (PHA). Trenutno ih ima 783.

Najnoviji proračuni govore da će 2004 XP14 proći najbliže Zemlji u 05:25 sati po našem vremenu 3. jula, i to na udaljenosti od samo 432.308 km ili na 1,1 prosečne udaljenosti Meseca od Zemlje.

Ovo će biti ništa prema predviđanjima astronoma koji kažu da će 13. aprila 2029. godine posmatrači iz Azije, Evrope i Severne Afrike moći da bez dvogleda posmatraju prolazak jednog asteroida preko našeg neba. Biće to 99942 Apophis, prečnika 300 metara, koji će prošišati na samo 32.000 kilometara! Astronomi kažu da se takav blizak susret dešava jednom na svakih 1,500 godina.

Astronomi planiraju da ovaj redak događaj prate velikom 70–metarskom antenom Goldstonskog radara, najvećom i najosetljivijom antenom u globalnom sistemu Deep Space Network, toliko osetljivom da se njome prate i letilice koje se već nalaze duplo dalje od Plutona ("Vojadžeri").

Wow, ovaj tekst me je naježio. Već sada ću da tražim mesto sa malo svetla za gledanje i jeftinog dobavljača kokica. A, ako bude oblačno, potražiću prvu lansirnu stanicu za rakete za razbijanje oblaka i poješću je. 

PS: A šta će mo ako zvekne u Mesec?

mi nista tu ne mozemo da uradimo... mi mozemo samo da gledamo, kako glupi amerikanci to resavaju... 

mislim da vec postoji tekst... i to istog naslova...

bice svsta