Kćerke ne žele da liče na majke


Gvinet Paltrou je od majke Blajt Dener (desno) nasledila i lepotu i glumački talenat. (Fotodokumentacija "Politike")

U nekoj budućoj istoriji koja će se baviti odnosima koji postoje u našem dobu ljudi će shvatiti da je jedno od ključnih pitanja bilo zašto su žene prestale da žele da liče na svoje majke. Da li biste vi želeli da po osobinama ličnosti i po načinu života bar upola ličite na vašu majku? To pitanje postavljam godinama studentkinjama na predavanjima, a rezultat se ponavlja. Tek svaka peta ne bi imala ništa protiv. Ostale nikako ne bi želele da u sebi prepoznaju osobine svoje majke. Nekada daju takve izjave da bi se pre ubile nego što bi pristale da žive isto kao njihove mame. Šta se tu desilo i koliko je to važno?

Generacijama stvari idu tako da jedna generacija drugoj prenosi svoje vrednosti i način života, a ova onoj sledećoj i tako dalje. Drugim rečima, odrasli ljudi jedne generacije su uzor svojoj deci. Reč uzor doslovno znači da se u starije gleda sa poštovanjem i da deca žele jednog dana da budu kao njihovi roditelji. Ovaj pozitivan odnos je pretpostavka ne samo da se gleda, već da se „upija” ono što se vidi, a na osnovu toga se izgrađuje ego deteta i preuzimaju razne društvene uloge. U psihologiji se to naziva identifikacija i upravo je to ono što je prestalo da funkcioniše.

Uzrok tome je to što je mlađa generacija počela da stariju doživljava negativno. S jedne strane je mama njen način života, a sa druge strane je ženski lik iz stripa, igrice, televizijske serije, popularna javna ličnost, itd. Marketing je zavladao medijima koji se utrkuju u tome da proizvode obožavateljke i obožavaoce, jer to garantuje prodaju i profit. Svi ovi modeli devojčici nude sreću, uživanje, ljubav, slobodu i mnogo, mnogo bolji život od maminog. Sasvim je jasno za koji će se model devojčica opredeliti. Posledica je da za nju mama više nije heroj, već žrtva. A niko ne želi da živi gubitnički život. I zato devojčice nastavljaju da vole svoje mame, ali preziru njihov način života. A kada odrastu, tada žele da im život postane film. Ma koliko se trudile, to je nemoguće i verovatno će upravo zbog toga mnogo izgubiti i loše živeti.

Zato je veoma važno da vaša ćerka želi da liči na vas. Ali ne zato što ste joj mama koja ju je rodila, već zato što ste zaista zadovoljna žena. A bićete zadovoljni ako vodite računa i o sebi i o drugima. Ako niste ni žrtva, ni progonilac, ni spasilac. Naravno da ste odgovorni za svoj život, ali ste odgovorni i prema ćerki koja vas gleda. I zato je veoma važno da vi preispitate svoj način života, da se udobno namestite u životnoj poziciji samopoštovanja i poštovanja drugih, u poziciji ljubavi prema sebi i ljubavi prema drugima. Tek tada će ponovo važiti ona narodna poslovica: „Gledaj majku, biraj ćerku”.

Dr Zoran Milivojević

Izvor: Politika

I na kraju uvek ponovimo veci deo greski nasih majki....

Uf, da...čim to primetim...sklona sam samokažnjavanju.

Vidi se, nema ni jedno ni drugo 

Generacijski jaz je usled brzeg kulturnog razvitka nego ranije takodje postao poveliki tako da me ne cudi zasto je postalo "lose" da cerke ne zele da budu kao majke

Negde sam čitao da, i kada imate suprotna interesovanja od roditelja, je to zapravo nasledan faktor (recimo vaši slušaju narodnjake, vi slušate rok). Dosta toga ima veze i sa buntom koji, kao što je rečeno, na kraju završi ponavljanjem "grešaka" koje je roditelj ostvario ranije u životu.

volela bih da vise licim na majku, u svakom pogledu 

drz da ga nabijem teorije 

ma ovaj svijet je otišao u 100 pm 

+1


Why?

Sto gledate u svoje roditelje kao u svece..isto ljudi od krvi i mesa...

Jedan normalan razlog sto bi se ljudi ugledali na roditelje ?