Kažnjen 3. 000 dinara zbog glasnog lajanja pasa :: Sveze zanimljivosti iz zemlje i sveta

Odvikavanje od lajanja

METODI ODVIKAVANJA

Sklonost psa ka lavežu pre svega se može suzbiti vaspitanjem. Ono treba da počne na vreme, to jest čim štene postane sposobno da laje, dakle u uzrastu od oko 5 ili 6 nedelja kad počne da se služi glasom kako bi komuniciralo s gazdom, upozorilo ga na nešto, i iznudilo nešto od njega. Problem lajanja i cviljenja počinje veoma rano, još istog dana kad štene stigne u novu kuću. Izolacija šteneta, grubo odvojenog od legla, izaziva osećanje nesigurnosti koje se ispoljava cviljenjem i pozivima u pomoć.

Vaspitanje

Postoji nekoliko metoda pomoću kojih se možemo boriti protiv ovakvog ponašanja. Pre svega treba prekinuti izolaciju tako što ćemo korpu šteneta staviti u spavaću sobu. Možemo takođe pustiti radio ili televizor kako se ne bi osećalo usamljeno. Beskorisno je gunđati i kažnjavati ga jer će to još uvećati njegovo očajanje.

Neki štenci laju da bi tražili hranu ili zato što žele da izađu. Ne treba im to dozvoliti jer je ovakvo ponašanje znak želje za dominacijom. Najbolje je suprotstaviti se jednim kategoričnim „ne", zaustaviti lavež, a zatim upadljivo ne obraćati pažnju na štene koje prvo treba da se smiri da bi dobilo povodnik. Drugi štenci imaju sklonost ka režanju dok se igraju ili za vreme obroka. U ovom slučaju treba im se na isti način suprotstaviti kako kasnije, kad odrastu ne bi ispoljili težnju ka dominaciji ili postali agresivni. Štenetu koje reži treba odgovoriti neopozivim „ne", ne obraćajući istovremeno nekoliko trenutaka pažnju na njega. Ovo treba ponavljati dok ne shvati da je rezanje nepoželjno.

Gazda nikad ne treba da ohrabruje psa da laje i treba da mu naredi da ućuti svaki put kad je potrebno (ako, na primer, laje kad čuje zvono kod suseda), bez kažnjavanja ili bez popuštanja. Zauzvrat možete ga pustiti da laje ako neko zvoni. Treba izbegavati vikanje koje će štene podstaći na još jače lajanje. Kad gazda ode, štene, obično počinje da laje, nadajući se da će ga tako naterati da se vrati. Stručnjaci za vaspitanje pasa predlažu nekoliko metoda kako se pas može naučiti da ćuti. Svi zahtevaju strpljenje jer ovakav način ponašanja ne može lako da se iskoreni.

Najklasičniji metod su takozvani „lažni izlasci": gazda odlazi, čeka iza vrata i vraća se da izgrdi psa čim počne da laje. Drugo rešenje podrazumeva da u trenutku izlaska skrene pažnju psa nekim jakim zvukom, na primer zvonjavom budilnika, i da ga udalji od vrata. Pošto izađe, gazda čeka iza vrata, pa ako štene laje, ponovi postupak onoliko puta koliko je potrebno.

Ako ste dobili odraslog psa koji spada u kategoriju onih sklonih lavežu, ne treba se zavaravati promena ponašanja je dug posao i ne garantuje stopostotni uspeh. Treba pre svega da pokušate da izdvojite okolnosti koje ga teraju na lavež i tek onda nešto da preduzmete. Mnogi odrasli psi laju i zavijaju kad ih ostave same u stanu. Reč je istovremeno o pozivu u pomoć i mehanizmu odbrane protiv nesigurnosti koju osećaju. Pokušajte da ih smirite koristeći iste metode kao kod šteneta: ostavite, na primer, uključen radio i upotrebite metod „lažnih izlazaka", imajući pritom na umu da to ne mora uvek uroditi plodom. Ponuditi usamljenoj životinji neko društvo, psa, mačku ili papagaja, često je najbolji način da se kod nje otkloni strah i da se stane na put lajanju.

Pas koji laje kad ostane sam, predstavlja najveći problem za gazdu. Ovo je nekim pronalazačima dalo ideju da naprave ogrlice protiv lajanja. Jedni se pritom služe elektronikom, dok drugi ugrađuju u ogrlicu prskalicu sa limunovim sokom, neprijatnim za pseći nos, ili konstruišu ogrlice koje „dave" psa čim zalaje. Ovi često skupi izumi, možda suzbijaju lavež ali nepovoljno deluju na psihu psa. Neki predlažu nošenje korpe, ili još gore, onesposobljavanje glasnih žica životinje.

Uzroci

Očigledno, najbolji način se sastoji u pokušaju da se izdvoje uzroci lajanja i da se dejuje u skladu sa njima. Ako životinja ima pristup u prostorije koje gledaju na ulicu, možda izvesni zvuči izazivaju njen lavež. Tada je dovoljno držati je u tihom deki kuće kako bi prestala da laje. Lajanje može izazvati i zvonjava telefona ili zvuk zvona na ulaznim vratima. Ovo možete proveriti ako njegove reakcije snimite na magnetofonsku traku. I u ovom slučaju treba psa što više udaljiti od izvora buke.

Napolju, pas na povodniku može da laje zato što mu je neudobno: ako je povodnik kratak, ili štenara loše postavljena. Može se smiriti ako mu stvorite bolje uslove. Psi koji laju zbog najmanjeg povoda, možda ispoljavaju preteranu nervozu, koja je često posledica nedovoljnog kretanja. Lek se očigledno sastoji u tome da ga više šetate. Često se događa da ljudi namemo izazivaju psa prolazeći pored ograde što svaki put izaziva besno lajanje. Gazda treba da ih upozori da ova „zabava" ne samo što je neprijatna za susedstvo, nego može biti opasna i za njih. Ako životinja uspe da se oslobodi biće toliko razdražena i frustrirana da ih može izujedati.

Pas koji laje kad neko zvoni na vrata, obavlja svoju dužnost čuvara, lađa je red na gazdu, „vođu čopora", da ode i vidi šta se događa. Svaki uravnotežen pas, kad shvati da je gazda tepo primio neznanca, prestaće da laje i biće ljubazan ili indiferentan, zavisno od svog temperamenta. Psi koji nastavljaju da laju i reže, mada gazdi ne prati nikakva opasnost od posetioca, spadaju u dominantne jedinke koje su preuzele ulogu vođe „porodice-čopora" i treba im pokazati gde im je mesto. U stvari, u čoporu laju samo dominantne jedinke. Ako pas na grdnju odgovara lavežom, gazda treba odmah da mu naredi da ćuti kako bi pokazao autoritet.

Odgovarajućom vežbom može se postići da pas laje samo po naredbi, a na isti način i da začuti. Gazda treba da iskoristi trenutke kad životinja spontano laje: kad neko zvoni na vrata, ili neki drugi pas prolazi u blizini, i da mu naredi: „u redu je, laj", a zatim da mu kaže: „tišina" i „u redu je" kad prestane da laje. Treba zatim koristiti naređenje da začuti svaki put kad je lajanje nepoželjno. Suprotno očekivanjima, pas neće biti bučniji od drugih, nego će usvojiti samo željeni oblik ponašanja.

Pokušaj da psa koji laje smirite milovanjem nije nikakvo rešenje, jer će milovanje neizostavno povezati s lavežom što će ga samo ohrabriti. Nije poželjna ni vika. Njome se obično postiže suprotan efekat jer razdražuje psa koji će tako još više lajati. Uočeno je, štaviše, da spokojni i tihi ljudi imaju i takve pse.

U trenutku kad životinja počne da laje treba joj neopozivim tonom reći „ne" i pohvaliti je kad prestane. Ovu vežbu treba ponoviti onoliko puta koliko je potrebno: Ako je reč p psu koji laje u vrtu, gazda treba da mu naredi da ućuti i da eventualno pojača ovu naredbu tako što će ga nekoliko trenutaka držati zatvorenog u kući.