Džon Viklif (rođen 1320ih, spaljen na lomači 31. decembra 1384) je bio engleski teolog i reformator, koji se podigao protiv katoličke crkve. Osnovao je pokret lolarda, koji su predstavljali preteče protestantizma. Njegovo učenje je snažno delovalo na Jana Husa i husite. Bio je jedan od najranijih kritičara želje papa za sekulranom vlašću. Prvi je preveo Bibliju na engleski jezik. Viklifova Biblija se prvi put pojavila između 1382 i 1384.

Rani život

Rodio se u Jorkširu. Porodica mu je bila anglo-saksonskog porekla. O njegovom ranom obrazovanju ne zna se ništa pouzdano. Zna se da je u Oksfordu bio oko 1345, ali ne zna se kada je došao u Oksford. U Oksfordu su na njega uticali Rodžer Bejkon, Robert Groseteste, Tomas Bradvardin, Vilijam Okamski i Ričard Ficralf. Mnogo je na njega uticao Vilijam Okamski. Pokazao je zanimanje za prirodne nauke i matematiku, ali proučavao je teologiju, crkvene zakone i filozofiju. Čak su i njegovi protivnici priznavali njegovo poznavanje dijalektike, a njegovi radovi su pokazali da je bio dobro upoznat sa rimskim i engleskim zakonima, te sa istorijom.

Tokom akademskih sukoba na Oksfordu pripadao je realistima, koji su imali suprotno mišljenje od nominalista.

Rana karijera

Između 1356. i 1360. bio je dekan Baliol koledžau Oksfordu. Od 1361. bio je sveštenik blizu Oksforda, sa kojim je održavao veze i na kome je predavao. U početku je postao poznat kao autor nekoliko filozofskih radova sholastičkoga karaktera.

Papa Urban V je 1365. tražio da Engleska plati feudalni danak, koji je obećao kralj Jovan bez Zemlje. Engleska nije plaćala 33 godine. Trajao je Stogodišnji rat. Engleski parlament je odbio da plaća danak i naglasili su da ni kralj ni bilo ko drugi nema prava da Englesku potčinjava stranoj sili. Tada se papstvo dosta povezivalo sa Francuskom. Džon Viklif je istupio kao teološki savetnik i bio je protiv plaćanja danka papama. Na taj način Viklif je ušao u politiku 1365-1366. Dokazao je u parlamentu da je papino prisvajanje autoriteta nad svetovnim vladarima u suprotnosti i sa razumom i sa Biblijom.

Otišao je 1374. u Bruž, gde su se vodili pregovori između Francuske i Engleske. Viklif je bio kraljev izaslanik. Pregovaralo se i sa papinim delegatima. Tada Viklif još uvek nije smatran jeretikom.

Javno iznošenje ideja

Viklif je smatrao da je dobrodošla sekularizacija crkvenih dobara u Engleskoj. U svom radu Summa theologiae napadao je vladavinu klera. Smatrao je da je kralj iznad pape, a da je sakupljanje novca i prodaja oprošatanja grehova predstavljaju simoniju. U svom drugom radu De civili dominio napadao je Avinjonski sistem sa komisijama i prinudnim sakupljanjem novca. Smatrao je da ako kler zloupotrebu crkvena dobra da ona trebaju da se oduzmu. Viklif je formulisao 18 teza, u kojima se suprostavljao metodama, kojima je crkva vladala i prikupljala novac. Viklif je svoje teze iznio 1376. pred studente u Oksfordu. Naročito je vodio borbu protiv opraštanja greha. Papa je dao pravo određenim fratrima da prodaju oproste za novac. Smatrao je da se opraštanje greha ne može kupiti za novac, nego da se opraštanje treba tražiti od Boga.

Smatrao je da crkva treba da bude siromašna, kao u vreme prvih apostola. Džona Viklifa je podržavao Džon Gant, koji je imao nameru da se domogne crkvenih poseda. Viklif je odmah dobio žestoke protivnike, monahe, koji su imali najveće posede. Viklifove teorije su postale opasne za crkvu. Avinjonska kurija je prozivala Oksford i Londonsku biskupiju zbog toga što su dopustili Viklifu da širi ideje protiv crkve. Londonski biskup je 1377. pozvao Viklifa da objasni svoje ideje.

Izvor: Wikipedia