Karlo II Ćelavi (13. jun 823. - 5. ili 6 oktobar 877.) je bio kralj Francuske 843.-877. i car Svetog Rimskog Carstva 875.-877. i kralj Italije 875. -877.. Bio je najmlađi sin Luja I Pobožnog.

 Luj I Pobožni mu dodeljuje Zapadnu Franačku

Rodio se kad su njegova braća već bili odrasli i već su im bila dodeljena podkraljevstva. Njegov otac Luj I Pobožni se našao u problemima, kako da oduzme već dodeljenu zemlju njegovoj braći i dade Karlu Ćelavom. Najpre je pokušao da mu dodeli Alemaniju, pa onda Italiju 832. posle Lotarove pobune, pa onda Akvitaniju. Brojne pobune i mirenja Luja I Pobožnog sa Lotarom i Ludvigom I Nemačkim čas su doprinosili da Karlo Ćelavi ima svoje posede, a čas da nema. Ipak Luj I Pobožni se nije predavao i uspio je da Karlu Ćelavom opštim dogovorom bude dodeljena cela Francuska.

Kada je Luj I Pobožni obavezao plemstvo 837. da prihvate Karla Ćelavog kao njegovog naslednika u Zapadnoj Franačkoj, sinovi su mu se ponovo pobunili. Pipin Akvitanski je umro 838., pa Karlo Ćelavi konačno dobija zapadni deo Karolinškog carstva kao svoje kraljevstvo.

Rat oko nasljedstva i podela Karolinškog carstva

Nakon smrti Luja Pobožnog među sinovima izbijaju sukobi, tj rat oko nasljedstva. Lotar I je pokušao da kao car ima vlast i nad kraljevstima kojima vladaju njegova braća, pa se Karlo Ćelavi udružuje sa Ludvigom I Nemačkim protiv Lotara. Pobedili su Lotara I u bici kod Fontenoa 25. juna 841. Dva brata su potvrdila savez Zakletvom iz Strazbura. Rat je završio Verdenskim sporazumom u augustu 843. Tim sporazumom Karlo Ćelavi dobija zapadnu Franačku, odnosno Francusku. Dobio je i Špansku marku do reke Ebro. Ludvig I Nemački dobija istočnu Franačku, tj današnju Nemačku. Lotar I je zadržao carsku titulu i dobija Italiju i krunu Lombardije, a postao je i kralj Srednje Fracuske, jer je držao pojas između Rajne i Rone od Sredozemlja do Severnog mora. Lotar je bio car, ali svaki od braće je bio suvereni kralj svoje zemlje.
Карло Ћелави - детаљ са слике у првој библији Карла Ћелавог из око 845-851
Karlo Ćelavi - detalj sa slike u prvoj bibliji Karla Ćelavog iz oko 845-851

Pobune u Bretoniji i Akvitaniji

Od tada pa do Lotarove smrti 855. bilo je mirno razdoblje. Braća bi se sastajala s vremena na vreme i usklađivali su svoje politike. Karlo Ćelavi nije bio popularan među plemstvom. Bilo je pobuna plemstva Akvitanije i Bretanje protiv njega. Bretonci su pobedili Karla Ćelavog u bici kod Balona 845. i bici kod Juvardeja 851., pa su dobili gotovo nezavisnost.

Upadi Vikinga

Karlo Ćelavi se borio i protiv Vikinga, koji su uništavali severna područja zemlje, doline Sene i Loare, a čak su dolazili i do Akvitanije. Vrlo često je morao platiti visoku cenu da bi se Vikinzi povukli na početne pozicije. Ediktom iz Pistra 864. Karlo Ćelavi stvara pokretljiviju vojsku, uvodeći u većoj meri konjicu. Istim ediktom naređuje utvrđivanje mostova na svim rekama, da bi se sprečili vikinški upadi. Dva takva mosta spasila su Pariz tokom opsade 885. -886.

Nezadovoljno plemstvo poziva Ludviga I Nemačkog da zbaci Karla Ćelavog [uredi]

Nezadovoljno plemstvo pozvalo je 858. Ludviga I Nemačkog da zbaci Karla Ćelavog sa vlasti. Ludvig I Nemački je napao Zapadnu Franačku. Karlo Ćelavi je bio toliko nepopularan da nije mogao da sakupi vojsku za odbranu, pa je pobegao u Burgundiju.

Spasava ga podrška biskupa, koji su odbili da krunišu Ludviga I Nemačkog za kralja Zapadne Franačke. Odbili su da ujedine dva kraljevstva, tako da je Karlo Ćelavi povratio vlast. Neuspešno je pokušao 860. da zauzme kraljevstvo svog nećaka Karla od Provanse. Kada mu je umro 869. nećak Lotar II, pokušao je da zauzme njegove posede, ali sporazumom iz Mersena prinuđen je da ih deli sa Ludvigom I Nemačkim.

Car Svetog Rimskog Carstva

Karlo Ćelavi je postao 29. decembra 875. car Svetog Rimskog Carstva. Ludvig I Nemački je bio kandidat za istu krunu, pa na vest o krunisanju Karla Ćelavog napada njegove posede. Karlo Ćelavi je bio prisiljen da se brzo vrati u Francusku. Posle smrti Ludviga I Nemačkog 28. avgusta 876. Karlo Ćelavi pokušava da zauzme Nemačku, ali poražen je u bici kod Andernaha 8. oktobra 876.

Papa ga poziva da pomogne u Italiji protiv Saracena. Plemstvo ga nije sledilo, a Karloman Bavarski je napao severnu Italiju. Tokom toga pohoda Karlo Ćelavi je umro 5 ili 6. oktobra 877. Naslećuje ga Luj II.