U službi drugima
a ne proletarijatu
Lenjin nije voleo proletere i zvao ih je pijancima, ćaknutima...

A javno su priznali da su bili u službi jednoj drugoj sili a ne proletarijatu, za koji su verovali da će mu doneti olakšanja.

Kakvo priznanje od samog Lenjina - nadati se u to da ćeš biti obešen smrdljivim konopcem! I kakva suprotnost s jednim drugim borcem, apostolom Pavlom koji je pisao na kraju svog života: - "Dobar rat ratovah, trku svrših, vjeru održah. Dalje, dakle, meni je pripravljen vijenac pravde, koji će mi dati Gospod u dan onaj, pravedni sudija; ali ne samo meni, nego i svima koji se raduju njegovu dolasku".

Ja pišem ovo onako, prema slučaju, kako što otkrivam. Hrišćanski mislioci, kao uostalom i svako ljudsko biće, često podležu iskušenju da proveravaju mordicus neke ideje koje su prethodno primljene. Oni se u takvim slučajevima ne zadovoljavaju uglavnom da pokažu istinu koju su spoznali - oni nastoje da u beskraj umnože argumente u korist teze koju podupiru.

Pod maskom ateizma

Što se mene lično tiče, ja ne pretendujem na to da ponudim neoborivi dokaz o Marksovoj pripadnosti nekoj sekti obožavalaca satane, ali verujem da ima dovoljno indikacija da se dopusti mogućnost takve pretpostavke. Ili, barem, da se uoči izvestan uticaj đavola na njegov život i njegovo učenje, pri čemu sasvim prihvatam činjenicu da nam još uvek nedostaju sve karike u lancu elemenata koji bi dozvolili proveravanje te hipoteze.

Ja sam otvorio vatru, sada je na drugima da nastave ovo ispitivanje - veoma značajno - o vezi između marksizma i satanizma.
Ja lično ne mogu da se prihvatam toga posla, na prvom mestu zbog toga što je moje vreme ispunjeno poslovima u okviru organizacije - Jevanđeoska akcija za Crkvu Ćutanja -čiji je cilj priticanje u pomoć nevinim žrtvama satanskog proganjanja pod komunističkom dominacijom. I drugo, ja nisam svetac kakav je potreban da se još više produbi jedan ovakav predmet. Ja sam zadovoljan što sam prodro onoliko napred koliko sam to mogao u skrivene tajne đavolskoga kulta.

U toku svetkovine posvećivanja u treći stepen potrebno je izgovoriti ovu zakletvu: -"U svemu, i svačemu nikada činiti neću ono što mi se sviđa". To upravo znači svesno gaziti zapovest Božju. -"I imaćete rese zato da se gledajući ih opominjete svijeh zapovijesti Gospodnjih i tvorite ih, i da se ne zanosite za srcem svojim i za očima svojima, za kojima činite preljubu". - Satanin kult je veoma star, stariji od hrišćanstva. Verovatno prorok Isaija na njega aludira kada govori: - "Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem. I Gospod pusti na nj bezakonje svijeh nas".

Kad je neki čovek, ili žena primljena u sedmi stepen, oni se zaklinju da će im linija vodilja biti: - "Ništa nije istinito, sve je dozvoljeno".To me podseća na ono kada je Marks, ispunjavajući neki upitnik za svoju kćer, odgovarao na pitanje -Šta je vaš omiljeni princip?, odgovorio ovim rečima: -"Sumnja u sve". Jednako me je to podsetilo na ono što je on pisao u Manifestu komunističke partije, upravo, da se njegov cilj sastoji u tome da ukine ne samo svaku religiju nego i moral, što bi omogućilo da sve bude dozvoljeno.

Za vreme događaja godine 1968. bio sam zaprepašćen kada sam pročitao jedan natpis na Univerzitetu u Parizu, samu tajnu sedmog stepena satanizma koja je bila sintetizovana kao sledeća lapidarna formulacija: -"Zabranjeno je zabranjivati" što je logična konsekvenca onog - "Ništa nije istinito, sve je dozvoljeno". Mladi nisu sigurno ostvarili sve ono što je smešno u takvom tvrđenju! Zaista, ako je "zabranjeno zabranjivati", zabranjena je takođe sama zabrana nečeg ovakvog! Ako je "sve dozvoljeno", kako bi se moglo zabraniti zabranjivanje? Za ove studente, dozvoljeno i sloboda su nešto što ide zajedno. Ali marksisti idu i dalje. Za njih to "sve je dozvoljeno" odgovara onom kada se kaže da je zabranjeno zabranjivati staru i surovu diktaturu tipa crvene Kine i Sovjetskog Saveza.

Ja sam i sam, po prirodi, naklonjen dominaciji. Proučavajući velike istorijske ličnosti koje su izabrale put potpunog posvećenja tiranskog Sataninom uticaju osećao sam kako se opake sklonosti i u meni javljaju. I tako, umesto da dovodim u opasnost najdragoceniji nakit koji mi pripada,moju dušu, ja sam odlučio da ne razvijam dalje moja istraživanja, iako je njihov cilj,uzvišeno moralan, u tome da osvetlim opruge snage Zla.

Satana je pali anđeo, ali on je sačuvao svoju inteligenciju arhanđela. Mi ostali, svi ljudi, ne možemo se meriti s njim, i ja sam shvatio savet mudrosti iz jednog karmelitskog molitvenika:-"Pošaljite dakle đavola - đavolu, umesto da nastojite da prodrete u tajne i njegove!".

Ja sam doista osetio mučninu kada sam otkrio nečuvene tajne satanizma, i tada sam napustio sva istraživanja u tom smeru. Razmišljao sam o rečima Douglasa Hunta iz njegove knjige Researches in the occult:

"Treba apsolutno opomenuti svet da se čuva svake pripadnosti crnoj magiji, stvarnoj ili lažnoj. Ne dotičite se tih stvari i izbegavajte kao kugu sve one koji se tome predaju. Iako je tu sve trik - kako je slučaj često - to su ipak odvratne i bestijalne stvari, iako je njihov karakter pokatkad nešto tako detinjasto. To samo vodi razaranju i raspadanju duše. Kada se radi o realnim moćima - kao što je, ističem to, marksizam - posledice toga su neopisivo pogibeljnije po one koji tome nasedaju".

Opsesija demona

Komunizam je jedna kolektivna demonska opsesija. Solženjicin u svom delu Arhipelag Gulag nam jasno pruža misao o njegovim pogibeljnim rezultatima u odnosu na duše i život ljudi.

Ja sam sasvim svestan toga da su argumenti koje ovde pružam indirektni dokazi. Još jednom da kažem, neko drugi bi trebalo taj problem da prouči dublje. Ali i ovo što sam napisao dovoljno je da pokaže, kako mi se čini, da je ono što marksisti govore o Marksu samo jedan mit.

On nije bio pogođen bedom proletarijata za koji bi revolucija bila jedino rešenje, on nije voleo proletere koje je nazivao "luckastima", ćaknutima, pijancima.
Piše: Ričard Vurmbrant

U pijankama sa
Karlom Marksom
Prvi pseudonim kojim se Staljin služio bio je Demonošvili

On takođe nije voleo ni svoje saborce iz bitke za komunizam. Freiligratha je nazivao "svinja",Lassallea "crnim Jevrejinom", druga Libknehta "kravom" a Bakunjina "trostrukom nulom".

Jedan borac iz vremena Revolucije 1848, poručnik Čehov, koji se provodio čitave noći u pijankama s Marksom, kaže da je kod njega lična ambicija uništila i najmanje ostatke dobra.

I najzad, on nije mnogo voleo ni čovečanstvo. Mazzini, koji ga je dobro poznavao, govorio je: - "Njegov duh je rušilački i njegovo srce je više ispunjeno mržnjom nego ljubavlju prema ljudima".

Koliko ja znam, ni jedno svedočanstvo njegovih savremenika ne protivureči ovom napred rečenom. "Marks, čovek pun ljubavi prema čovečanstvu"- to je samo mit stvoren nakon njegove smrti.

On nije prezirao religiju zato što bi ona bila prepreka na putu ljudske sreće, on je, naprotiv, želeo da čovečanstvo učini nesrećnim u vremenu i večnosti. On je izjavljivao da se u tome sastoji i njegov ideal. Njegov pravi cilj je bio - uništenje religije. Socijalizam, briga za proletarijat i humanizam su samo lažni izgovori.

Prevaga u duši

Čim je pročitao "Poreklo vrsta putem prirodne selekcije" od Darvina, on uzima pero i piše Lasalu pismo u kojem kliče od radosti jer je Bog - barem u prirodnim naukama - dobio "završni udarac". Šta je to dakle što je bilo prevaga u njegovom duhu? Da nije briga da se pomogne proletarijatu u njegovoj bedi? Kako bi tu mogla biti od pomoći Darvinova teorija, čime ona da pomogne dobrim ili lošim? Nije li njegov prvi cilj bio uništenje religije?

Dobro trudbenika bilo je tek izgovor.
Svuda gde se proleteri ne bore za socijalistički ideal marksisti će koristiti rasne razlike ili sukob među generacijama. Za njih je najvažnije da religija bude uništena.

Marks je verovao u pakao i njegov se program sastojao u tome da tamo odvede ljude. Zanimljivo bi bilo uočiti da je u svojoj autobiografiji Buharin - generalni sekretar komunističke Internacionale i glavni marksistički doktrinar XX veka - ispričao kako je u svojoj dvanaestoj godini osetio želju, nakon čitanja Otkrovenja, neodoljivu želju da postane Antihrist. Pošto je zaključio da je prema Svetom pismu ovaj imao biti sin prostitutke, i to velike apokaliptičke prostitutke, on je navaljivao na svoju majku da mu prizna kako se podavala i kurvala.

Taj isti Buharin, koji se razumeo u tu materiju, govorio je o Staljinu da "to nije čovek već demon". Pošto ga je "čovek od čelika" istisnuo, Buharin je kasno postao svestan zamke u koju ga je ovaj namamio. U jednom pismu svojoj ženi, koje je bio naučio napamet pre svog hapšenja i pogubljenja, on izjavljuje:

"Moj život se završava. Ja sagibam glavu pod sekiru dželata. Ja osećam svu moju nemoć pred tom paklenom mašinom". On je pridoneo tome da se uzdigne giljotina - sovjetska Država - koja je oterala u smrt milione ljudi - da bi na kraju sopstvenog života shvatio da je njegov plan bio skovan u paklu. On je želeo da postane Antihrist - umesto toga postao je žrtva njegova.

Prvi pseudonim kojim se Staljin služio, po svom izboru, za potpisivanje svojih tekstova, bio je - Demonošvili što je približno jednako suparnik-takmac đavolov na gruzinskom jeziku, pa zatim Besošvili - onaj koji je u vlasti đavola.

Mao izjavljuje: - "Od svoje osme godine ja sam mrzeo Konfučija. On je imao hram u našem selu i svom dušom sam želeo da on bude razoren od vrha do temelja".

U vlasti đavola

Jeste li često sretali dete toga uzrasta koje ne želi ništa drugo nego uništenje svoje sopstvene religije? Slične misli mogu da padnu na um samo osobama koje su u vlasti đavola.

I sam Trocki je bio izrod. U svojoj osmoj godini on je stvarao usrdno kolekciju pornografskih gravira. U carskoj Rusiji to nije bilo nešto slično našem današnjem načinu života; pornografija se nije mogla naći na svim kioscima. Budući osnivač Pravde morao je biti izuzetno pasioniran, morao da krade od svojih roditelja dosta novca kako bi popunio svoju kolekciju. Još jedna duša kao žrtva ludila.

Na suprotnom kraju, neka mi bude dozvoljeno da to pomenem, od svoje osme godine sveti Pavle od Krsta je svake noći provodio tri sata u molitvi.
U svom delu Arhipelag GULAG Solženjicin priča kako je Jagoda, ministar unutrašnjih poslova Sovjetskog Saveza, imao omiljenu zabavu koja se sastojala u gađanju slika Isusa i svetaca. Još jedan satanski ritual upražnjavan u visokim krugovima komunističke hijerarhije. Kako objasniti to da ljudi, predstavnici proletarijata, uzimaju kao metu sliku Isusa, jednoga trudbenika, ili Majke Božje, žene iz naroda?

Sledbenici Pentekostne sekte javljaju o jednom slučaju koji se dogodio u Rusiji za vreme drugog svetskog rata. Jedan njihov propovednik je isterivao đavola. Ovaj je, pre nego što je napustio telo u kojem je bio, zapretio da će se osvetiti. U međuvremenu, propovednik sekte o kojoj je reč bio je streljan zbog svoje vere. Oficir koji ga je streljao rekao mu je pre toga:

Ćerka se obesila

"Eto, sada smo se obračunali"! Jesu li komunistički agenti - pristalice dakle pokatkad u vlasti đavola, da li oni tada služe kao oruđe osvete nad hrišćanima koji čine sve da Satanu svale s prestola njegovoga?
U Rusiji, doktor Profirevič je imao jednu kćer koja je bila vaspitana u veri, ali je morala da pohađa komunističku školu. U svojoj dvanaestoj godini ona je jednom došla kući i izjavila svojim roditeljima:

- "Religija je kapitalističko sujeverje. To je nešto potpuno prevaziđeno u nešem vremenu!". Ona je potpuno napustila hrišćansku veru i postala kasnije aktivna u komunističkoj partiji gde je postala agent tajne policije. To je bio grozan šok za roditelje.
Piše: Ričard Vurmbrant

Država važnija i od dece
Oče naš, Neka je prokleto ime tvoje... sprdali su se članovi partije

Kasnije su uhapsili njenu majku. U komunizmu je tako, niko nema ništa svoje, čak ni svoju decu, ni ženu, ni sopstvenu slobodu. Država ih može uzeti ako to zaželi.

Kada je majka bila uhapšena, dete je mnogo plakalo. Godinu dana iza toga ono se obesilo. Doktor Profirevič je pronašao jedno pismo upućeno njemu: - "Oče, da li ćete me osuditi? Ja sam član Komunističkog saveza omladine. Ja sam potpisao da ću prijaviti sve što bi moglo biti protiv sovjetske vlasti. Jednoga dana me je pozvala policija i moja sestra Varja je zatražila da potpišem jednu denuncijaciju protiv moje majke jer je ona bila hrišćanka. Ona je bila smatrana za kontrarevolucionarku. Potpisao sam...Kriv sam zbog njenog hapšenja. Sada mi naređuju da i vas prisluškujem... To bi dovelo do istog rezultata.Oprostite mi, oče, ali ja sam doneo odluku da sebe uništim". Sinovljevo samoubistvo je potom dovelo do očevog hapšenja.

Jedan režim u kome su takvi događaji obična stvar - važeća moneta - koji ljude, čak i hrišćane, pretvara u ubice, dostavljače koji optužuju nevine žrtve, može samo da pobudi užas kod dece Božje koja, dakle, ako prihvate neki sličan režim mogu očekivati ono - "Jer ko se upita s njim, prima dijel u njegovim zlijem djelima".

Ruski dnevnik Sovjetskaja molodoj od 14. februara 1976. pruža još jedan eklatantan dokaz o odnosima između marksizma i sataniizma - tu se kaže kako su za vreme carskog režima pripadnici Partije osvajali crkve i rugali se Bogu, koristeći između ostalog i izopačenu, u duhu svetogrđa, molitvu Oče naš:

Oče naš koji si u Petrogradu,
Neka je prokleto ime tvoje,
Neka se sruši carstvo tvoje,
I da ne bude volja tvoja - nigde
Čak ni u paklu samome.
Hleb naš nasušni nam daj što nam ga ukrade
I plati dugove naše, kao što mi platismo
sve vaše do dana današnjega.
I ne navedi nas na iskušenje,
Već nas izbavi zla, policije Pleveove,
I sruši prokletu vladu njegovu.
No ti si slab i duhom bedan,
Bez vlasti si svake i moći
I nek to sve srušeno bude zanavek,
Amin!

Najuzvišeniji cilj komunizma u osvajanju terena u novim zemljama nije nikako u tome da se uspostavi drugačiji socijalni ili ekonomski sistem već da se Bog izvrgne ruglu i da se uznese hvala Satani.

Savez socijalističke omladine Nemačke je takođe objavio jednu parodiju molitve Oče naš u nastojanju da pokaže da bi istinski smisao ove molitve mogao poslužiti interesima kapitalizma:

Satana, a ne bog
Kapitalu naš koji si na Zapadu,
Nek sigurne budu investicije tvoje.
Učini da steknemo profite,
Nek akcije tvoje porastu
Kako na Wall Streetu tako i u Evropi.
Daj nam danas nadnicu svakdanju
I uvećaj kredite naše,
Da bismo mogli platiti što više
Dužnicima našim;
I ne dovedi nas do stečaja,
Već nas od sindikata izbavi,
Jer tvoje je sve na polovini sveta,
Bogatstvo i moć za dvesta godina,
O Mamono!

Ovaj tekst je samo đavolska parodija najlepše molitve, kao i prethodni sovjetski tekst.
Za vreme jednog štrajka koji su bili organizovali francuski komunisti godine 1974. radnici su pozivali da defiluju ulicama Pariza skandirajući ovakvu parolu:
Žiskar d,Esten -u stupici.
Demoni na ulici!

Zašto je baš rečeno "demoni" a ne "radnici" ili "narod" ? Otkuda ovo priznavanje satanskih sila? Kakve veze imaju one s legitimnim zahtevima radničke klase za povećanjem nadnica?

Ja mogu da shvatim u krajnjem slučaju da komunisti hapse sveštenike i pastore pod izgovorom da su oni kontrarevolucionari. Ali kako objasniti što su marksisti nagonili sveštenike da vrše službu nad izmetom i mokraćom u rumunskim tamnicama, u Piteštiu? Čemu ta opsena izrugivanja nad religijom? Zašto su rumunskom pravoslavnom svešteniku Romanu Bragi dok je bio u komunističkom zatvoru, izbijani zubi jedan po jedan udarcima gvozdene motke dok su ga prisiljavali da bogohuli? Komunisti su to objašnjavali - njemu i drugima ovako:
Piše: Ričard Vurmbrant

Bogoghulne službe i u tamnici
Mnogu protestantski pastori su bacani u tamnicu zbog obavljanja krštenja

Ako vas mi ubijemo, vi hrišćani ćete poći na nebo. Ali mi nećemo da vi primite grančicu palme mučenika! Treba da prokunete Boga i da pođete u pakao!". Marksisti su takozvani ateisti koji ne veruju ni u Boga ni u đavola. U ovakvim ekstremnim slučajevima marksizam je jednostavno skidao masku ateizma da bi pokazao svoje pravo lice - lice Satanino.

Proganjanje religije od strane komunista se, ljudski gledano, može objasniti, ali bes koji to prati, bes izvan svakog razumnog poimanja je - to je sasvim očevidno - satanskoga porekla.

Bogohulne službe

Paul Goma, rumunski komunistički pisac kojega su bacili u tamnicu njegovi drugovi, priča u svojoj knjizi Gherla o nekim mučenjima koje su komunisti izmislili za hrišćane. Svakoga su dana oni nagonili jednog religioznog zatvorenika "da se krsti" zavlačeći mu glavu u kiblu i nagoneći druge da za to vreme pevaju pesme koje se pevaju prilikom krštenja.

Za praznike, posebno - tokom Posta, oni su organizovali bogohulne službe - jedan je zatvorenik bio odeven u odeždu koja je bila zamazana izmetom. Oko vrata je imao, umesto krsta, falus načinjen od neke mešavine hleba, sapuna i praška DDT. Svi su morali da ga ljube i da izgovaraju onaj pravoslavni svečani pozdrav - Hristos voskrese!

Ovakve stvari su se događale najmanje dve godine dana i više su instance Partije sasvim bile u toku svega. Šta imaju ovakve nedostojne stvari zajedničkog sa socijalizmom i interesima proletarijata. Nisu li socijalizam i proletarijat samo obične parole, izgovor za orgije svetogrđa i satanizma?

Komunističke novine Večernja Moskva su izbrbljale tajnu: - "Mi ne udaramo direktno na vernike, čak ni na sveštenike. Mi se borimo protiv Boga da mu preotmemo vernike"- borimo protiv Boga da mu preotmemo vernike to je jedino logično objašnjenje borbe koju komunisti vode protiv krštenja.

U Alb aniji je sveštenik Stephen Kurt bio osuđen na smrt zato što je krstio jedno dete. U crvenoj Kini ili u severnoj Koreji krštenje se može obaviti samo tajno. U Sovjetskom Savezu se za to treba prijaviti i upisati u registar - oni koji žele da se krste ili da krste decu moraju pokazati svoje lične karte predstavnicima Crkve koja sa svoje strane o tome obaveštava državne vlasti. Odatle i proganjanja - kolhoznici, radnici na državnim dobrima ne poseduju lične karte pa su prinuđeni da se skrivaju ako žele da krste svoju decu.

Mnogo protestantskih pastora je bačeno u tamnicu zbog toga što su obavljali krštenja. Ova komunistička borba protiv tog svetog čina i tajne pretpostavlja veru u efikasnost tog čina na duše ljudi. Države utemeljene na jednoj određenoj religiji kakve su Izrael, Pakistan i Nepal se protive krštenju, tom spoljašnjem znaku pripadnosti hrišćanstvu, u ime jednog drugačijeg religijskog uverenja.

Ali za ateiste, što komunisti pretenduju da budu, krštenje ne znači apsolutno ništa, ne čini ni dobro ni zlo onome ko ga prima. Kako se onda događa, u ovakvim uslovima, da oni na njega udaraju tako snažno. To je zbog toga jer - "oni se bore protiv Boga da mu preotmu vernike". U krajnjem slučaju, njihova ideologija nije, stvarno, ateistički inspirisana!

Prema oficijelnoj marksističkoj doktrini ne postoje ni Bog ni Đavo, i jedan i drugi su delo mašte.U ime te doktrine upravo komunisti proganjaju hrišćane. Međutim, prema sovjetskom glasilu Komunizma Uzvara, od aprila 1974, otvoreni su brojni "klubovi" ateista u školama Letonije, u glavnom njenom gradu Rigi.

Među učenicima koji su aktivni u tim klubovima, oni iz osnovnog kursa, prvih razreda, zovu se Mali đavoli, oni iz srednjeg stupnja Sluge đavolove, a oni iz viših razreda su - Verni đavolu. Za vreme svojih sastanaka članovi tih klubova oblače đavolsku odeću, s repom i rogovima. I tako, zabranjeno je divljenje Bogu, ali se dozvoljava i otvoreno podstiče kult đavola među decom školskoga uzrasta. To je i bio neskriveni cilj komunista kada su preuzimali vlast u Rusiji.
Vladika - potkazivač

Šta više, komunisti žele da pretvore članove hrišćanske hijerarhije u Satanine obožavaoce. Pravoslavni ruski sveštenik Platonov, antisemitski agitator, bio je stupio u komunističke redove. Oni su ga imenovali za vladiku, potkazivača na njihovom platnom spisku, on je prijavljivao svoje hrišćane policiji - tajnoj službi - potpuno svestan da će oni biti izloženi svakojakim proganjanjima. Jednoga dana on je u autobusu sreo svoju sestru Aleksandru koja je bila kaluđerica u jednom manastiru. Kaluđerica je više puta bila hapšena ali ne i bez znanja svoga brata; pravila se kao da ga ne primećuje. On ju je zapitao:

Zašto mi ništa ne kažeš? Da li me poznaješ?
- Pitaš me, zašto? - odgovori ona. - Majka i otac bi se okrenuli u svojim grobovima. Ti služiš Satani.
Pravoslavni vladika je uzvratio:
- Možda sam ja i sam Satana.
Piše: Ričard Vurmbrant

Lenjinovo pismo
Svetlana Alilujeva piše da je Berija bio đavo, užasno zao

Sa svoje strane Staljinova ćerka Svetlana Alilujeva piše;- "Berija, ministar unutrašnjih poslova, je bio đavolskom vezom vezan za našu porodicu"; "Berija je bio đavo, užasno zao"; "neki strašni demon" se bio uvukao u dušu moga oca... On je smatrao da su dobrota i milosrđe praštanja najveći zločini".

Neki satanski uticaj se ostvaruje u većem delu čovečanstva, u polovini njegovoj, on telediriguje sve terorističke akcije u Nemačkoj, Bangladešu, Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i Italiji - kao i drugde.

Milioni grehova

Nama nisu poznate činjenice koje bi pokazale da je i Lenjin lično uzimao učešća u "liturgijama" satanističke sekte, ali izgleda da je i on bio opsednut tom ideologijom. Kako drugačije objasniti sledeći deo, odlomak iz jednog njegovog pisma upućenog književniku Maksimu Gorkom, novembra meseca godine 1913. - "Milioni grehova, loših dela, ugnjetavanja i epidemija su - manje opasni nego što je najmaglovitija ideja, najprikriveniji znak nekakvog boga, makar on bio prerušen i spolja vidljiv kao najlepši ideal".

Može li jedan normalan čovek da veruje stvarno da bi bilo bolje za njegovu ženu ili za njegovu decu da budu ubijeni, pokradeni, silovani, da ostanu bez svog doma u požaru, da upoznaju tamnicu i tiraninove udarce biča, da podnose rak i tuberkulozu nego da imaju ma i najmanji zračak vere u Boga? Ipak, Lenjin upravo tako kaže. Da je neko drugi rekao te reči, mi bismo smatrali da to govori neki ludak. Ali Lenjin sigurno nije bio ludak. Šta ga je dakle nagnalo da izriče i promiče takve tvrdnje - koje su još uvek nešto autoritarno u svim komunističkim partijama na svetu - ako to nije bio snažan satanski uticaj?

Nama nije poznato ništa o Lenjinovoj ličnoj pripadnosti satanizmu, ali je satanizam upražnjavan u Sovjetskom Savezu pred očima i sa znanjem komunističke partije koja je na to gledala blagonaklono. Tako čitam u listu Pravoslavnaja Rus u broju 20. za godinu 1977; - "Pravoslavna saborna crkva u Odesi, koju su stanovnici u gradu toliko voleli, postala je mesto okupljanja satanista odmah nakon što su komunisti bili preuzeli vlast. Oni su se okupljali takođe i u predgrađu Romanovka i u starom domu grofa Tolstoja".

Sledi zatim detaljni prikaz satanske mise koju je vršio doajen Sergej Mihailo, iz one perfidne Žive crkve tog pravoslavnog organa doušništva sa komunizmom, neke vrste onih "sveštenika mira" kod katolika. Jedan učesnik opisuje satansku misu kao "parodiju hrišćanske liturgije, parodiju u toku koje se vrši pričešćivanje ljudskom krvlju". Te su službe vršene u samoj sabornoj crkvi, ispred glavnog oltara.

U Muzeju ateizma u Odesi izložena je jedna veličanstvena bista Satane. Ona se zove Bafomet, to je masonsko ime Božje. Noću se satanisti okupljaju u tom muzeju da poju i da vrše službu pred tom statuom.

Naveo sam gore ono o klubovima koji su formirani u školama i koji su podsticani i danas od strane komunističkih vlasti - to je na liniji tih starih činjenica.

Isto tako i danas komunistički rukovodioci napreduju tim putem a u tome su podsticani od strane sovjetskih vlasti. Slične se stvari događaju i u drugim zemljama. Moj lični prijatelj, pravoslavni sveštenik Negoitza bio je strašno pretučen i mučen na najsramniji način u Bukureštu. Gde? Pred glavnim oltarom svoje crkve. Da li je to bilo potrebno za stvar proletarijata? Za napredovanje ka socijalizmu?

Ja ne kažem da je svaki komunista ili čak svaki komunistički rukovodilac obožavalac đavola. Sretao sam poštene, uvažene komuniste i to one koji su istinski odani stvari roda ljudskoga. Ali,činjenice ostaju.

Ako neko hoće da sazna više o odnosima između marksizma i okultnih radnji, možemo ga uputiti na delo Cheile Ostrander i Lynn Chroder: Fantastiljues recherches parapsychiljues en U.R.S.S. Tu će otkriti s čuđenjem da su zemlje komunističkog istoka mnogo više napredovale nego zemlje Zapada u istraživanju okultnih sila, kojima rukovodi Satana.

Hapšenje doktora

U Moskvi je bio uhapšen doktor Eduard Naumov, član Međunarodnoga udruženja parapsihologa.
Moskovski fizičar L. Regelsohn , pokršteni Jevrejin, koji se prihvatio bio njegove odbrane,obaveštava nas o motivima hapšenja: pokušaj, od strane Naumova, da upravlja sferom psihičkog života koja je slobodna od svake apsolutne dominacije, pomoću zlih sila koje su se time bavile, na kraju krajeva, samo bi u tome videle novo oruđe represije nad ljudskom ličnošću.

U Čehoslovačkoj, Bugarskoj i sličnim zemljama komunistička Partija ulaže ogromne sume novca u tajna istraživanja metapsihičkog. U Sovjetskom savezu postoji dvadeset Instituta za parapsihologiju, ali hermetična gvozdena zavesa brani Zapadu da stekne makar i najmanju predstavu o onom što se u njima događa.

Kakav je, stvarno, bio Marksov doprinos Sataninom planu o delovanju na čovečanstvo? Moglo bi se istaći - bio je to značajan doprinos.

Biblija nas obaveštava - "I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu". Sve do Marksovog vremena čovek je smatran kao dovršenje, vrhunac stvaranja.
Piše: Ričard Vurmbrant

Marks u službi Satane
Oduševljenje delom Darvina o majmunskom poreklu čoveka

Ali, Marks je poslužio kao oruđe izbora Satani, on je učino da se u čoveku izgubi, istovremeno s njegovim samopoštovanjem, uverenje da potiče iz jedne proslavljene prošlosti kojoj će se jednoga dana opet povratiti. Marksizam je prva sistematska i detaljna filozofija koja brutalno unižava određenje čovekovo. Prema njegovim piscima, čovek je u suštini trbuh neprekidno gladan koji treba neprekidno zadovoljavati.

Njegovi najuzvišeniji ciljevi su ekonomske prirode. On - čovek - stvara u funkciji svojih potreba i zbog toga i stupa u odnose sa drugim ljudima. Takva je osnova društva koje Marks određuje kao infrastrukturu. Brak, ljubav, umetnost, nauka, religija, filozofija - sve što nije, preciznije rečeno, zadovoljavanje trbuha, predstavlja super-strukturu koja je definisana, na kraju takve analize, kao stanje trbuha - nju stomak određuje.

Zašto se onda čuditi što se Marks onako obradovao onoga trenutka kada je pročitao Darvinovo delo koje je bilo, na svoj način, jedno remek-delo koje navodi čoveka da zaboravi svoje poreklo i svoj božanski svršetak. On smatra, zapravo, da čovek potiče od majmuna i da mu je jedini cilj da opstane.

Tako su ta dvojica ljudi vešto skinuli s prestola kralja prirode -čoveka. Budući da nije mogao direktno da udari na Boga, Satana je čoveka unizio u njegovim sopstvenim očima, svodeći ga na uslove bića koje robuje svojim instinktima i životinjskom porodu.

Crveni katihizam

Kasnije je Frojd dopunio delo te dvojice gorostasa satanizma svodeći čoveka u osnovi na seksualni instinkt, instinkt koji pokatkad biva sublimisan u politici, umetnosti ili religiji. Švajcarski psiholog Karl Gustav Jung će se kasnije vratiti biblijskom učenju po kojem je religijski instinkt osnova čovekova.

Da bi naša slika bila potpuna,potrebno je kazati još koju reč o Mozesu Hesu, čoveku koji je Marksa i Engelsa privukao ikdeji socijalizma. Postoji u Izraelugrob na kojem se može pročitati: - "Moses Hess, osnivač Nemačke socijaldemokratske partije".

U svom delu Catechisme rouge pour le peuple allemand on piše: - "Šta je to crno? -Crno, to je sveštenstvo!... Ti su teolozi najgori aristokrati. Sveštenik, zapravo, uči u prvom redu kneževe da ugnjetavaju narod u ime Boga; drugo, on uči narod da ostane zaglupljen i eksploatisan u ime Boga. Treće, najzad, i to posebno, on sebi obezbeđuje, s idejom Boga, ugodan život na zemlji, jednako savetujući narodu da očekuje nagradu s neba..."

"Crvena zastava je simbol permanentne revolucije, sve do konačne pobede radnih masa u svim civilizovanim zemljama, drugačije rečeno Crvene Republike... Socijalistička revolucija je moja religija... Kada radnici budu osvojili vlast u jednoj zemlji, oni će poći da pomognu braći svojoj u ostalom delu sveta".

To je bila religija Mozesa Hesa u trenutku kada je bio objavio svoj Katihizam. Međutim, u njegovom drugom izdanju on je dodao još nekoliko poglavlja - no i tu imamo istu religiju, socijalističku, i on upotrebljava tu čak i hrišćanski jezik kako bi osvojio poverenje onih koji veruju. Tu se nalazi,ikstovremeno s propagandom u korist revolucije, i nekoliko ljubaznih reči u korist hrišćanstva, religije ljubavi i ljudskosti.Međutim, trebalo bi poruku učiniti jasnijom - njegov pakao ne treba da bude na zemlji niti njegovo nebo s one strane. Socijalističko društvo će biti istinsko ispunjenje hrišćanstva. Tako se Satana preodeva i maskira kao anđeo svetlosti.

Pošto je ubedio Marksa i Engelsa da poveruju u ideal socijalizma, ne skrivajujći, od samog početka,da mu je cilj bio "da zada poslednji udarac religiji Srednjeg veka" - njegov prijatelj Jung to kaže još jasnije: - "Marks će sigurno uspeti da protera Boga s njegovoga neba"- dogodiće se i jedan zanimljiv događaj u životu Hesovom. Taj čovek, koji je utemeljio moderni socijalizam postao je u jednakoj meri začetnik jednog sasvim drugačijeg pokreta - jedne posebne forme cionizma.

Ja sam lično pristalica cionizma.Država Izrael pripada Jevrejima po božanskom pravu. Bog,tvorac zemlje, kazao je i preko proroka i ponovio da je On sam zemljuPalestinu podario Jevrejima. Ali to ne znači da ja potpisujem sve bez razlike što bi cionisti mogli misliti.

Cionisti svuda

Isto tako, ja sam hrišćanin, ali to takođe ne znači da ja odobravam sve ono što naučavaju i čine hrišćani.To bi uostalom, bilo nemoguće jer su hrišćani međusobno razdeljeni i čine sasvim suprotne stvari. Tako je i kada je reč o cionistima, i njih nema samo jedne vrste - postoji socijalistički cionizam, verski judaistički i hrišćanskik jevrejski cionizam, zatim pacifistički i drugi jedan - agresivni cionizam. Postoji čak i zločinački, teroristički cionizam - onaj grupe Stern, na primer, koji je izazvao smrt mnogih nevinih ljudi.

U krilu hrišćanstva postoji ono što dolazi od Boga, ono što su ljudi tu pridodali, ali je jednako prisutan i uticaj đavola.Nije li Isus sam kazao za jednog od svojih apostola da je demon?
Piše: Ričard Vurmbrant

Raspaljena neugasiva vatra
Borba među rasama na prvom mestu, klasna borba na drugom

I sam je cionizam jedna mešavina. Iako je u nečem ispunjenje jednog božanskog plana, on je istovremeno ljudski pokret - sa svim rizikom koji sadrži slabosti i grehove. Postojao je čak i jedan pokušaj da se uspostavi neka vrsta satanskog cionizma koji je, na svu sreću, propao. Zapravo je Hertcl dao cionizmu obrt koji je razuman i u njegovommodernom vidu nema nikakvog traga satanizma.

Mržnja prema bogu

Hes, osnivač modernog socijalizma čiji je cilj bio, kako smo upravo na to podsetili, da progna Boga s neba njegovoga, i sam je u svoje vreme bio začetnik jednog dijaboloičnog tipa cionizma koji je bio namenjen tome da se razori pobožni cionizam, cionizam ljubavi, sloge i razumevanja među narodima i zemljama susedima.

Taj čovek koji je Marksu objasnio značaj klasne borbe napisao je godine 1862. i ove reči - koje nas začuđuju pod perom njegovim:- "Borba među rasama je na prvom mestu, klasna borba dolazi na drugo mesto". On je upravo, što se klasne borbe tiče, raspalio neugasivu vatru, umesto da pokaže društvenim klasama kako da sarađuju u ime zajedničkog doba.

Tako je dakle taj isti Hes postao pokretač jedne devijacije cionizma - cionizma koji ima rasni karakter, koji nameće obavezu borbe protiv svih koji nisu jevrejske rase.Kao što mi odbacujemo satanski marksizam,tako i svaki Jevrejin ili hrišćanin koji drži do sebe treba da odbace takvo demonsko izopačenje cionizma.

Hes naravno traži da Jerusalim bude vraćen Jevrejima, ali "bez Isusa, kralja judejskoga". Da, šta činiti s Isusom! "Zapravo, nema li u svakom Jevrejinu nečeg od mesije, i u svakoj Jevrejki nečeg što podseća na Majku Uplakanu - Mater Dolorosa?". Zašto onda nije i od Marksa koji je bio Jevrejin načinjen mesija, pomazanik Božji - umesto bića razapetog u svom naporu punom mržnje da se Bog protera s neba? Za Hesa Isus je Jevrejin koga su pagani obogotvorili kao svog Spasitelja. Ni on ni Jevreji izgleda da i nemaju potrebu za NJim kao ličnim Spasiteljem.

On ne želi da bude spasen, on smatra da je lična potraga za svetošću po prirodi nešto indo-germansko. Po njemu, ideal Jevreja je da budu "u stanju mesijanskom" kako bi svet učinili pogodnim za božanski plan, što bi odgovaralo onom - kao što to uostalom on i sam priznaje u svom Crvenom katihizmu - izvesti socijalističku revoluciju služeći se u te svrhe rasnom i klasnom borbom.

Taj Mozes Hes koji je Marksu, svom idolu,odrediko zadatak da okonča religiju srednjega veka i da je zameni religijom socijalističke revolucije, ispisuje i ove reči koje s njegove strane deluju dosta iznenađujuće: - "Ja sam se oduvek vaspitavao na hebrojskim molitvama".Kakve to molitve izgovaraju oni koji smatraju da je religija opijum za narod? Već smo videli da je osnivač ateizma molio pred upaljenim svećama i da je nosio filakter. To znači da jevrejske molitve, poput hrišćanskih molitvi, mogu biti korišćene za ciljeve svetogrđa u ritualu posvećenom Satani.

Bez otadžbine

Hes je Marksu ulio u glavu jedan socijalizam koji je u neraskidivoj vezi s antinacionalizmom. I, zaista, Marks je zabeležio u svom Manifestu komunističke partije da proletarijat ne poznaje granice - proleteri nemaju otadžbine. Što se Heas tiče, i on u svom Crvenom katihizmu ne propušta priliku da se svrsta uz šovinizam Nemaca.

On je to, uostalom, činio i u pogledu značenja otadžbine bilo koje druge nacije u Evropi.On kritikuje Erfurtski program Nemačke socijaldemokratske partije zbog njegovog bezuslovnog podržavanja nacionalnog principa. Međutim, on je internacionalista u posebnom smislu jer po njemu jevrejski patriotizam je nešto što treba da ostane.On piše - "Onaj ko ne priznaje jevrejski nacionalizam jeste otpadnik, renegat - u religijskom značenju reči - to je izdajnik svoga naroda i svoje porodice. Ako bi se moralo istaći da je emancipacija Jevreja inkopatibilna s jevrejskim nacionalizmom, Jevreji bi bez ikakvog oklevanja morali da žrtvuju sopstvenu emancipaciju... Jevreji treba, pre svega, da budu patrioti".

Sa svoje strane, ja se slažem sa Hesovim patriotskim idejama u onoj meri u kojoj su one vredne za sve. Ja sam zapravo pristalica svakog patriotizma, bilo da se radi o Jevrejima, Arapima, Nemcima, Francuzima ili Amerikancima. Biti preokupiran željom a da se osigura sreća jednoj naciji na ekonomskom, političkom, duhovnom i religijskom nivou jeste vrlina, naravno pod uslovom da sve bude ostvarivano u prijateljstvu i saradnji sa drugim narodima.

Nasuprot tome, jevrejski patriotizam socijalista i revolucionara koji odbacuje patriotizam svih drugih zemalja meni izgleda krajnje sumnjivo - to je neka vrsta đavolskog plana da bi se navukla mržnja svih drugih naroda prema Jevrejima.Međutim, i na sreću, ni jedan Jevrejin, koliko ja znam nije prihvatio takav Satanin plan.

Rasna borba čiji je protagonista bio Hes je isto takva zabluda kakva je i klasna borba čiji je on podstrekač bio.
On nije napustio socijalizam da bi se okrenuo toj posebnoj formi cionizma već je, pošto je napisao Rim i Jerusalim, nastavio i tu svoju aktivnost u krilu svetskog socijalističkog pokreta.
Piše: Ričard Vurmbrant

Vreme pobede
svetske revolucije
Put koji dovodi do socijalističke revolucije jeste ljubav

On svoje misli ne iskazuje jasno, stoga ih je teško shvatiti. Neka nam bude dovoljno to saznanje da po njemu "hrišćanski svet vidi u Isusu jednog sveca Jevreja koji je postao paganin. Svi mi ostali današnji ljudi - smatra on u svojoj knjizi - težimo jednom spasenju u mnogo širem smislu nego što je ono što je hrišćanstvo ikada bilo u stanju da nam ponudi". Podsetimo se, prema Crvenom katihizmu, to mnogo šire spasenje nije ništa drugo nego socijalistička revolucija.

Mogli bismo dodati da Hes nije bio samo originalni izvor marksizma,niti samo neko ko je pokušao da stvori jedan cionizam protiv Boga, već i neko ko je u podjednakoj meri otac teologije Revolucije, aktuelne teme u Svetskom savetu crkava, a takođe i izvesnih tendencija koje su u katolicizmu nove, prema kojima se radi o spasenju danas - i ovde. U krajnjem slučaju taj isti, taj jedini čovek, koji je ostao skoro nepoznat, bio je glasnogovornik triju pokreta satanskoga porekla - komunizima, odvratnog rasističkog cionizma i jedne tobožnje teologije revolucije.

Svi su varalice

Niko ne može biti hrišćanin ako ne voli Jevreje. Isus je bio jevrejske rase, kao Devica Marija i svi apostoli. Naša Biblija je jevrejska i sam Gospod je kazao - "Spasenje će doći od Jevreja". Nasuprot tome, Hes veliča Jevreje baš kao da traži načina da probudi strašnu antisemitsku reakciju.On je isticao da njegova religija nije ništa drugo nego socijalistička revolucija i da su sveštenici svih "drugih" religija sve same varalice.

Da, revolucija je zaista jedina religija prema kojoj Hes pokazuje veliko poštovanje-on piše: - "Naša religija - judizam - ima kao polazište entuzijazam jedne rase koja je, od svoje pojave na istorijskoj sceni, sagledala konačni cilj čovečanstva, koja približava mesijanska vremena kada će duh tog čovečanstva dostići svoje ispunjenje, ne kroz ovu ili onu ličnost, izuzetnu ličnost, niti samo u otadžbini već u društvenim Institucijama čovečanstva u celini". To vreme koje Hes proglašava "mesijanskim" jeste vreme pobede svetske socijalističke revolucije. Ideja prema kojoj jevrejska religija ima za polazište koncept jedne socijalističke ateističke revolucije jeste samo gruba šala i prava uvreda za jevrejski narod.

Iako se jednako izražava religijskim terminima, Hes ne veruje u Boga. On smatra "da je naš bog ništa drugo nego naša ljudska rasa ujedinjena u ljubavi". Put koji dovodi do jednog takvog sjedinjenja je put socijalističke revollucije u kojoj će desetine miliona članova tog isstog čovečanstva tako voljenog biti masakrirano i osuđeno na smrt. Uostalom, on ne skriva to da ne prihvata nikakvu dominaciju neba, niti sila ovog sveta, jer imaju zajedičku osobinu, a to je ugnjetavanje.

Ni u jednoj religiji nema dobra osim u socijalističkoj revoluciji. - "Apsolutno je uzaludno i neefikasno uzdizati narod do autentične slobode i činiti ga učesnikom u dobrima života - kaže on - ako ga ne oslobodimo robovanja duhovnome, drugačije rečeno, religije". U istom smeru on aludira na apsolutizam nebeskih tirana,kao i zemaljskih, prema svojim robovima.

Samo ako dobro shvatimo Mozesa Hesa - onoga dakle koji je istovremeno uticao na Marksa, Engelsa i Bakunjina, tu trojicu osnivača Prve internacionale bićemo u prilici da upravo otkrijemo satanske korene komunizma.

Poznavanje Hesa

Ovo dugačko odstupanje povodom Hesa pokazuje se kao nešto potrebno, jer ako njega ne upoznamo, Marks će ostati neko u kog se teško prodire jer - Hes je njega priveo socijalizmu.

Ponovimo i ovde Marksove reči koje smo napred već navodili:
"Ja naučavam zapletene reči u đavoskom kovitlacu, tako da svak može da veruje da je istinito ono što je izabrao da misli..."

To je, baš efektivni, taj stil Marksov. Što se tiče Hesovih dela to je jedna još veća zbrka, nešto što se teško raspliće, to je nešto đavolsko, pravi lavirint u kojem je teško naći put njegov i potrebno je sve to analizirati kako bi se razotkrile moguće veze između Marksa i satanizma.

Prva Hesova knjiga se zove - Sveta istorija čovečanstva. To je, po njemu,"delo svetog duha istine". Na dan kada je objavljena on je zabeležio u svom dnevniku, "Sin Božji je oslobodio ljude njihovoga ličnoga robovanja, a, Hes će ih sa svoje strane osloboditi političkoga robovanja". Pa još: - "Ja sampozvan, i to kao Jovan Krstitelj, da svedočim svetlost".

U to vreme Marks, koji se još uvek protivio socijalizmu, nije lično poznavao Hesa, čak je bio započeo jednu knjigu u kojoj bi ga pobijao. Ali, iz razloga koji nam izmiču, ta knjiga nije nikada bila završena i on će kasnije postati učenik Hesov.

Ko je dakle bio taj Hes, taj takozvani glasnik Duha Svetoga? Videli smo već da je njegov otvoreni cilj bio da zada poslednji udarac religiji i da izazove pustoš. U uvodu svoga dela Strašni sud on ne skriva svoje zadovoljstvo zbog toga što je nemački filozof Kant - kako on smatra - "obezglavio starog Oca Jehovu kao i čitavu svetu obitelj". Hes je provlačio svoje ideje ispod pokrova velikoga filozofa. Ali Kant nije imao takve namere! Naprotiv, on je pisao: - "Moram da ograničim moja saznanja kako bih načinio mesta mojoj veri". Hes ističe da je jevrejska religija mrtva isto kao i hrišćanska što ga ne sprečava međutim da u delu Rim i Jerusalim ne priziva naše sveto pismo, sveti jezik naših otaca, naš kult, veru božansku, puteve Proviđenja i život u svetosti.
Piše: Ričard Vurmbrant

Marks kao antisemita

Marks je hteo da baci na zemlju svaku religiju i svaki moral On nije zapravo menjao mišljenje u raznim periodima svoga života. On je izjavljivao sam, pišući svoju pseudosionističku knjigu, da ni u čemu ne odustaje od svojih ranijih ateističkih nastojanja. Tu se radi o jednoj dobrovoljnoj đavolskoj zbrci.

Hes je bio Jevrejin i preteča cionizma. Upravo zbog toga što je on, zajedno s Marksom i drugima, bio Jevrejin, neki smatraju da je komunizam nešto s jevrejskom potkom. Međutim, izgleda da ti isti zaaboravljaju da je Marks napisao i jednu antisematsku knjigu i to kao učenik svoga učitelja Hesa i upravo tog tipa.

Taj cionista koji uzdiže judaizam do oblaka rekao je u jednom delu, u delu O monetarnom sistemu ovo: - "Jevreji koji su u prirodi i u svetu animalnih zajednica imali misiju da uzdignu čovečanstvo dotle da od njega načine divlju životinju sasvim su se dobro oslobodili tog profesionalnog zadatka.

Tajna judaizma i hrišćanstva je bila otkrivena u onom modernom judeo-hrišćanskom; tajna krvi Hristove - kao i stari jevrejski kult krvi - pojavljuje se na taj način razotkrivenom, i to je tajna grabljive životinje".

Očevidna mržnja

Nije važno što za vas smisao ovih reči ostaje maglovitg - one su upletene u onu "đavolsku zbrku", ali je mržnja koju one sadrže sasvim očevidna. za potrebe svoje stvari Hes je naizmenično Jevrejin ili antisemista, shodno duhu, koji on označav a svetim,koji inspiriše njegove spise.

Moguće je da je i Hitler crpeo svoj rasizam iz Hesa koji je Marksa naučio tome da je pripadnost jednoj društvenoj klasi odlučujući faktor, koji je takođe isticao i nešto suprotno: "Život je neposredni produkat rase. Institucije i koncepcije, kako drušvene tako i religijske, specifične su i originalne tvorevine rase". - "Rasni problem se provlači kao filigranska nit kroz sve probleme nacionalnosti i slobode.Čitava istorija minulih vremena je bila borba između klasa i rasa. Borba među rasama je na prvom mestu, klasna borba je na drugom mestu".

Kako će Hes uspeti da svoje brojne i protivurečene ideje učini da budu pobedničke ideje? - "Staviću pod oštricu mača svegrađane koji bi se suprostavili naporima proletarijata". Marks nam to isto kaže drugim rečima: - "Nasinje je babica koja pomaže da se novo društvo rodi iz utrobe staroga".

Najraniji Marksov učitelj je bio filozof Hegel koji je samo prokrčio Hesu put. Marks je svoje zrnce našao i kod Hegela. Za ovog filozofa hrišćanstvo je žalosna pojava u poređenju sa slavnim helenizmom. - "Hrišćani su nagomilali takvu količinu valjanih razloga da se uteše u nesreći da bismo na kraju krajeva mi morali da budemo očajni što nemamo mogućnosti da gubimo oca i majku jednom nedeljno, dok je za Grke nesreća bila stvarno nesreća i bol stvarno bol".

Nije hrišćanstvo čekalo tek Hegela da bi bilo ismejavano u Nemačkoj, ali je Hegel bio prvi koji se rugao samoj Ličnosti Isusovoj.
Mi smo ono što nas čini hrana - svi plodovi - koju uzimamo, i Marks, hranjen satanskim idejama, stvara jedno satansko učenje.

Obično komunisti stvaraju prerušen tim organizacija. Svi napred navedeni znaci pokazuju da je, najverovatnije, komunistički pokret sampo sebi jedna prerušena okultna sekta satanizma. To se objašnjava i time što su se sva politička,ekonomska, kulturna i vojna sredstva koja su do danas korišćena da se komunizam oslabi pokazala kao neefikasna. Sredstva za savladavanje stanizma su duhovna a ne materijalna.Drugačije rečeno, uništavajući jednu organizaciju kakva je na primer nacizam, istovremeno se omogućuje najveća pobeda jedne druge udarne organizacije, iz iste te mračne porodice Satanine.

Ministar unutrašnjih poslova nacističke Nemačke Himler je mislio za sebe da je reinkarnacija Kralja Henrija Ptičara. On je verovao da se okultne sile mogu staviti u službu nacističke armije. Mnogi nacistički šefovi su se zapravo kalili crnom magijom.

Osnivači kako komunizma tako i modernog nacizma su bili u vezi s natprirodnim bićima koja su nadarena inteligencijom, s palim anđelima lišenim svakog moralnog principa. Marks je od njih prihvatio misiju o kojoj priznaje "da baci na zemlju svaku religiju i svaki moral".

Bez vizije božije

Ipak, običan marksista,onaj iz osnovne organizacije je daleko i od troga da bude animiran istim duhom kakvim je bio animiran marks - on voli čovečanstvo i veruje da je pristupio armiji koja se bori za dobro njegovo.On nemanimalo potrebu za tim da bude igračka neobične satanističke sekte.Jednom takvom marksisti bi ova knjižica mogla da otvori oči.

Što se satganskog marksizma tiče, on poseduje jednu materijalističku filozofiju koja njegove pristalice čini slepima za duhovne stvarnosti.Postoji čitav jedan svet duha,istine, lepote i ideala pravde - jednako tako postoji i svet zloga duha čiji je gospodar Satana.On je oboren s neba zbog oholosti svoje, zatim je za sobom povukao i mnoštvo anđela, pa za njima i prvi par ljudski. Nakon pada njegova se poruka nastavlja, i ona se učvršćuje svim mogućim načinima.

Piše: Ričard Vurmbrant

Svedočenje Pasternaka
i Solženjicina
Čak i notorni marksisti mogu biti spaseni

I tako mi vidimo raskošno delo Božje pustošeno svetskim ratovima, revolucijama i krvavim kontrarevolucijama, diktaturama i eksploatacijom ljudi, rasizmom svake vrste,lažnim religijama, agnosticizmom i ateizmom, zločinima i prevarama, neverstvima u ljubavi i prijateljstvu, razvodima i neposlušnošću dece.

Okultizam i satanizam

Čovečanstvo je izgubilo viziju Božju.
A šta je stavilo na mesto takve vizije? Nešto uzvišenije možda? Jedna anglikanska istražna komisija koja se bavila Okultnim naukama i koja se sastala u Australiji podnela je o tome izveštaj 13. avgusta 1975. Iz njega proizilazi da je polovina gimnazijalaca u Sidneju zahvaćena okultizmom i satanizmom.

Ista konstatacija važi i za druge gradove u Australiji. Polovina mladih ljudi pripada sektama veštica i prisustvuje crnim misama.Možda situacija u drugim slobodnim zuemljama nije tako tragična, no u svakom slučaju opsednutost marksizmom kod omladine ide zajedno s opsednutošću satanizmom, iako povezanost među njima nije uvek vidljiva. Čovek treba da ima veru i on to želi. Ako to nije vera Isusova - biće to vera u Satanu i on će progoniti one koji Satanu ne obožavaju.

Isus i Marks

Stvarno je samo mali broj vođa i rukovodilaca Partije svesno i potpuno pripadao, ili i sada pripada, satanizmu - isto onako kao što postoje ljudi koji su najdublje hrišćani, a nisu svesni da je njihova vera vera Hristova. Sasvim se dobro može igrati igra Satanina a da se ne zna da postoji njegov kult. Takav je onaj koji mrzi misao o Bogu i ime Hristovo, koji živi kao da je samo materija i koji se gadi svakog moralnog ili religijskog principa.

Stvorenja su mogla da napuste Boga. Ali Bog nikada ne napušta svoja stvorenja. On je na svet ovaj poslao Isusa Hrista, Svoga Sina Jedinca. Inkarnirana ljubav i sav od saosećanja Isus je na zemlji živeo kao siromašno jevrejsko dete, kao skromni drvodelja i najzad kao učitelj života.Čovek bačen pod noge, to je sasvim očevidno - kao i onaj koji hoće da se udavi, ne može sam sebi pomoći, ne može bez nečije pomoći izaći iz vode. Zato je Isus, potpuno shvatajući naše unutrašnje borbe, uzeo na sebe sve grehe naše - čak i one Marksove i učenika njegovih - i tako je On podneo kaznu od zla koje smo mi načinili. On je ispaštao grehe naše umirući na krstu na Golgoti pošto je podneo najgora poniženja.

On nam je kazao i obećao - onaj koji položi veru svoju u Njega biće mu sve oprošteno i on će večno s Njim živeti u raju.
Čak i notorni marksisti mogu biti spaseni! Zanimljivo je uočiti da su dvojica sovjetskih nobelovaca - Pasternak i Solženjicin - pošto su u svojim spisima prikazali zločinačka preterivanja do kojih dovodi marksizam, posvedočili svoju veru u Hrista.

Ne zaboravimo da je Marksov ideal bio da lično siđe u bezdan pakla i da sa sobom tamo povuče čitavo čovečanstvo. Ne sledimo ga mi na tom putu uništenja i propasti, okrenimo radije korake naše prema Hristu, kako bismo dosegli sa Spasiteljem našim svetlosne vrhunce, vrhunce ljubavi, mudrosti i neba u njegovoj slavi koja je neizreciva. Ova knjiga doživljava svoje treće pregledano i prošireno izdanje.

Svi grešnici ali ne i kriminalci

Prva dva izdanja su izazvala zanimljive reakcije. Mnogi su ocenili ovu studiju kao korak napred u spoznavanju Marksa i dali su mi vredna odredišta na kojima bih mogao pronaći i druga dokumenta za rad. Mnogo stupci jedne holandske teološke revije su bili posvećeni minimiziranju vrednosti ovih istraživanja. - "Jeste - kaže autor - sasvim je moguće da je Marks bio uronjen u crnu magiju, ali to u krajnjem slučaju malo znači. Svi su ljudi, zapravo, grešnici, svi ljudi imaju rđave pomisli. Ne uznemiravajmo se zbog tako sitnih stvari".

Da, svakako, svi su ljudi grešnici ali nisu svi u takvoj meri kriminalci! Da, svi su ljudi grešnici ali među njima jedni su kriminalci a drugi su pravične sudije koji ove izvode pred sud. Zločini komunizma su bez presedana. Koji bi se drugi politički sistem mogao pohvaliti time da je oterao u smrt šezdeset miliona ljudi za nekih pola veka, kakav je slučaj sa Sovjetima? - O čemu govori Solženjicin u delu Arhipelag GULAG. Šezdeset drugih miliona je ubijeno u crvenoj Kini. Postoje stepeni u grehu i u zločinu. Vrhunac zločinstva dolazi od vrhunca uticaja satanizma na osnivače modernoga komunizma. Gresi marksizma, kao i gresi nacizma, prevazilaze uobičajenu meru. Oni su demonski!
Piše: Ričard Vurmbrant