Karić: Trebaju mi četiri godine

KRALJEVO - Predsednik Pokreta "Snaga Srbije" Bogoljub Karić izjavio je da bi mu bile potrebne četiri godine da kao premijer postavi Srbiju na čvrsti temelj, i da očuva nacionalnu ekonomiju koja se, kako je rekao, rasprodaje.

"Ukoliko bi moj tim bio na vlasti, u Srbiji bi bilo potpuno drugačije, jer bi ona krenula takvim koracima napred i zauzela poziciju koja joj pripada i geografski, da bude centar jugoistočne Evrope", rekao je Karić sinoć gostujući na televiziji Kraljevo.

Karić je rekao da je rudnik Bor trebalo da bude prodat za pet miliona maraka, jer je rečeno da u njemu nema rude, ali da, kako je rekao posle njegove kampanje i rezultata koje je dobio od britanskog instituta za rudna bogatstva da će rudniku biti rude još 100 godina, rudnik i danas radi.

Na pitanja gledalaca kada i gde će obelodaniti imena ljudi koji rade protiv srpskih interesa Karić je odgovorio da se "jedan od tih ljudi sam obelodanio u emisiji 'Utisak nedelje' na TV B-92". "To je Džems Lajon šef Krizne grupe i koji je rekao da je Kosovo nezavisno", rekao je Karić.

Milošević je hteo da
budem predsednik

O Bogoljubu, familiji Karić i imperiji BK gotovo sve je poznato. Godinama su na meti novinara i podatak da je o Karićima, samo za poslednje četiri godine, objavljeno preko 3.700 najrazličitijih, uglavnom negativnih, medijskih priloga, podatak je za sebe. Ali i pored toga, predsednik Kompanije i Pokreta snaga Srbije, stranke u ekspanziji, nije rekao sve.

Stoga nismo propustili nedavnu posetu našoj redakciji i tokom gotovo dvočasovnom razgovoru dotaknemo razne teme. Slučaj je hteo da je novinar Glasa dosta davno video Karićeve početke u Peći i razgovor je otvoren pitanjem o uspehu, fenomenu Karić, svojevrsnom "američkom snu" na srpski način.

- To je samo potvrda da postoje Srbi koji mogu, znaju i umeju da ostvare taj tzv. američki san o kome pričamo i kojeg na kraju svaki čovek priželjkuje. Otkud taj san? Samo zato što je Amerika mudra zemlja i što ima jasnu strategiju da svakog značajnijeg čoveka na planeti privuče i, ako može, naseli. Ako ne može, onda ga razvija i gaji onde gde on postoji. Nije čudo da je "koka-kola" piće koja se pije u celom svetu, pa i u Kini...

Ljudi imaju viziju. Mi, Srbi, imamo individualce, koji su talentovani i koji su pokazali i u Americi šta može da se uradi. Rekao sam: Ako čovek ima cilj, ostvariće ga sigurno. Mi smo imali cilj. Sa našom porodicom uposlili smo i jedan broj Albanaca, naših drugara i prijatelja, i tako je počeo naš biznis sa oko 30 ljudi. Ostvario sam američki san u svojoj zemlji.

Ponosan sam na svoju upornost, što sam ostao u zemlji i pokazao da je u ovoj zemlji moguće postići uspeh. Ja sam čovek koji je iznikao iz garaže, koji je prodavao kraker sa šest godina, mešao beton, pravio ćerpić i prodavao, prošao sam ceo put i znam kako treba urediti porodicu, kompaniju i zemlju.

Gospodine Kariću, većina veruje da tako nešto nije moguće ostvariti bez bliskosti sa vlašću. Šta Vi kažete?
- Biznis i vlast idu ruku pod ruku. Tako je i u Americi i u Evropi. Nijednog trenutka nisam krio svoje susrete sa porodicom Milošević, ili moju ideju da knjiga "Raspad Jugoslavije", koju je pisala Mira Marković, bude prevedena i na druge jezike. Mislio sam da je odlična stvar da se to pojavi i van zemlje i ponudio sam 14 miliona maraka u ono vreme.
   
      

Glas svakodnevno štivo
- Redovno čitam Glas, zaista, takođe Kurir, imate poziciju da pišete otvorenije i to je dobro za Srbiju, dobro za sve. Čitam svu dnevnu štampu, a od knjiga trenutno čitam Davinčijev kod.
      
      
      
   
   
      

Majstor gitare
- Bolje sviram gitaru od Dinkića, iako ne sviramo istu muziku. On voli moderniju, a ja nešto što je poznato većini. Ne volim tu muziku, ne zato što on svira, ali to ne znači da nećemo svirati zajedno.
      
      
      
   

Sa gospođom Marković nas je upoznao Dušan Mitević, a kada mi je poklonila pomenutu knjigu, rekao sam joj da je to dobro, jer ceo svet misli da je srpska vlast rušila onu Jugoslaviju. Opozicija je to iskoristila kako bi me optužila da sam kapital stekao zahvaljujući porodici Milošević, itd... Ja na to kažem da Karić banka nije koristila državne fondove, kao što to drugi rade, sa penzionim fondovima, vojnim... I danas imate čitave bankarske i trgovinske imperije koje su narasle na tim fondovima.

Recite neko ime?
- Tim poslom se ne bavim i nemam nameru. Ako jednog dana budem na vlasti, radi istine i Boga, a i naroda Srbije, to ću učiniti. Jer, ovaj narod je satanizovan zahvaljujući tome što štite te ljude. "Karić kompanija" nije učestvovala u švercu nafte, cigareta, droge i svega onoga što su ti "centri moći" radili sa tim kompanijama i tim pojedincima.

Postoje centri moći koji naruče tekstove kod pojedinih novinara i ljudi poveruju u to. U mojoj kampanji 2000/2001. godine 93 odsto bio je negativan moj rejting u javnosti, jer nas je, navodno, stvorio Milošević. Kada smo počinjali, vladao je Tito, a ne Milošević. Inače, nema velikih poslova i projekata bez odgovorne vlasti, koja sa biznismenima i krupnim kapitalom treba da to odradi za svoju zemlju.

Početkom devedesetih finansirali ste i neke političke partije?
- Da, 1992. godine, sa gospodinom Momčilom Trajkovićem i jednim brojem ljudi, osnovao sam Socijaldemokratsku partiju. Kao biznismen, hteo sam da budem sa strane, a da naš lobi i ta grupa podrži tu stranku. Kasnije sam osnovao Socijaldemokratiju sa gospodinom Vukom Obradovićem i Slobodanom Orlićem i krenuli smo u jednu novu političku avanturu. Milošević je predlagao da se kandidujem za predsednika Srbije i to otkrivam prvi put sada za Glas. Odbio sam, rekavši da ću se za predsednika Srbije kandidovati sa opozicijom.

Sada se definitivno okrećete politici?
- Svoj život ću posvetiti isključivo politici, jer 15 godina glasam i za Miloševića, Šešelja, Vuka, Đinđića i Koštunicu, ali Srbiji nije bolje. Svima je bolje osim Srbiji, njoj je samo gore. Ostaje mi samo jedno - da se posvetite tom projektu sa zdravim snagama koje postoje u ovom društvu i uključim ih u taj pokret i da na sledećim izborima učestvujemo u stvaranju evropske Srbije.

Vlast se promenila 2000. godine, naslednici su govorili da se promenio i sistem. Šta Vi kažete na to, budući da ste i posle "promena" bili na udaru?
- To najbolje govori o moralu tih ljudi. Vi pomažete deo te opozicije svih tih godina, oni kada dođu na vlast, prikriju kriminalce, šverc, a Karića pokušavaju da predstave kao ekonomskog neprijatelja ove zemlje, misleći da je narod slep, gluv i lud. Šta su dobili? Nestaju sa političke scene Srbije!

Narod će ih motkama velikog knjaza Miloša oterati s vlasti. Ne može više da se laže ovaj narod, više ne možete prevariti nikoga. Ljudima treba posao. Postoji broj plaćenika koji su zaduženi da učestvuju u tome na gašenju srpske ekonomije da bi na taj način mogli da budzašto pokupuju s parama koje su švercom zaradili i jednostavno dovedu Srbiju u vazalni položaj, da naš domaćin u selu ne bude gazda nego sluga, a da mu dete ode u inostranstvo.

Postoji li sukob između Vas i Mlađana Dinkića?
- Nema tu nikakvog sukoba. Sukob je proizveden u Vladi Srbije sa ekstraporezom i profitom, gde je 2.300 ekstraprofitera označila koji treba da plate porez državi. Od tih osam milijardi i 300 miliona, naplaćeno je samo 120 miliona maraka. Centri moći, o kojima sam već govorio, reketirali su te biznismene. Rekao sam im da Srbija nije njihovo vlasništvo i da mogu sve da mi unište, život da mi uzmu, ali da smo velika porodica i da se predati nećemo. Prema tome, nisam u sukobu sa Dinkićem.
   
      

Milanka šef u kući

- Srbi su dobri domaćini, a žene moraju imati apsolutno sva prava u društvu. Moja žena je prva položila vozački ispit u Peći zbog čega su mi mnogi zamerali. Jednom prilikom bio sam gost u kući jednog američkog senatora. Pitam ga gde mu je supruga, a on kaže da je u kuhinji. Pripašem kecelju i odem kod njegove lepe Italijanke da pravimo špagete. Posle toga svi su nam se pridružili sa keceljama. Žena je kućni oslonac, ne krijem to - kaže Karić.
      
      
      
   

Da li Vam je neko iz vlasti rekao: Ako platite, nećemo Vas dirati?
- Ja sam predsednik industrijalaca, obično to rade drugi ljudi. Čitali smo i čuli da su neki po vozačima u kesama po šest, deset miliona dolara nosili i davali određenim ljudima prema Surčinu i Zemunu da bi zaštitili svoj biznis. Svi koji slušaju političare, koji ostvaruju svoje političke i lične interese odgovaraće sutra, mi ih sve tužimo, nećemo oprostiti nikome. Zakon je primenjen samo na meni i delom ljudi iz SPS-a i nikoga više. Vrhovni sud Srbije je ukinuo sva rešenja, koliko mi je poznato, svim ljudima koji su platili ekstraporez. Normalno, kad se ukine rešenje, mora da se vrati novac, i novac je vraćen.

Šta se dešava sa Astra bankom, da li je ona zatvorena?
- Pa ništa. Imamo sedam sudskih rešenja i na svih sedam Narodna banka se oglušuje. Kori Udovički je tada ponovo potpisala novu zabranu za rad i ostao nam je samo sud.

Jednom ste izjavili da postoje krugovi finansijske moći u inostranstvu koji planiraju da kupe "Mobtel" i rasparčaju ga.
- Postoje. Kada budem premijer, reći ću vam ko su, jer će oni biti svi uhapšeni, zatvoriću ih sve, biće u kavezu, a uvešću nov sistem hapšenja. Biće uhapšeni da su na bilo kom delu planete, niko ih spasiti neće, moraće da odgovaraju za sve što rade, ne zbog Mobtela nego zbog svega što rade za Srbiju. Najlakše je kupiti pa preprodati i zaraditi odmah sto odsto. Tako se ne vode ni država ni domaćinstvo.

Hoćete li pristati na prodaju "Mobtela"?
- "Mobtel" je napala nova tzv. demokratska vlast, odnosno centri moći sa ciljem da ga silom prodaju i nateraju Bogoljuba na to. Ako ne, uhapsiće ga. Došao sam i rekao tim ljudima, tom državnom vrhu, da mogu da me hapse, bolje je da budem u zatvoru sa tim časnim ljudima nego s vama na slobodi. Cilj je bio da preko "Mobtela" uđu u PTT, da preko PTT otkupe italijanski broj akcija, što su i uspeli da urade u međuvremenu i da kupe i "Telekom" i da tako postanu vlasnici telekomunikacija Srbije. Ja sam ih sprečio u tome, nisam im omogućio da postanu vlasnici Telekomunikacija u Srbiji.

Taj resurs je ostao još uvek državni u vlasništvu RS u najvećem delu. Krenuli su da me kidnapuju na Zvezdi, nisu uspeli zbog mog obezbeđenja, pobegao sam iz zemlje sa porodicom, polomili mi sve u kući, itd. Kada sam napustio zemlju, rekli su da sve izmišljam. Posle nekoliko meseci na B92 i RTS-u Čume iz Frankfurta je potvrdio sve to i da nisam otišao, bio bih likvidiran. E, to su ti centri moći. Znaćemo kako da se obračunamo sa njima i za nauk da niko više u ovoj zemlji to ne pokuša da uradi nikome.

Zar se sada ne plašite?
- Nema straha, kad čovek uđe u ovaj posao - postoji rizik, ja se toga ne plašim, ako treba da poginem za Srbiju, život da dam. Narod je verovao u VJ kao i u SPC, a vidite da je rejting Vojske pao, da se ne zna ko ubija naše gardiste. I dalje šalju naše vojnike na jug Srbije i zveckaju oružjem, misle da je to dobro. Tamo gde je srpska vojska, biće novi Račak, podmetanje srpskoj vojsci, novo Markale, tamo nema sreće, tu nema mozga i razuma, samo tragedije.
   
      

Znam da će ponovo poslati policiju u Kompaniju

Zbog najava da će Pokret snaga Srbije organizovati do sada neviđene proteste, upućene su mi pretnje da, ako se ne povučem iz politike, uništiće mi i kompaniju i porodicu. Poručili su mi da u Srbiji neće biti nijednog Karića. Protesta će biti i to samo većih jer u Srbiji ima milion ovakvih patriota. Članovi i simpatizeri PSS-a, kojih ima u svim strukturama, javili su mi da je pripremljen nastavak već viđene prljave kampanje protiv mene u kojoj će preko već poznatih medija biti plasirani i takvi tekstovi u kojima ću biti optužen da sam najveći izdajnik i kriminalac a da su moja deca dileri droge.
Iza te kampanje stoje centri moći i pojedinci iz vlasti koji, napadima na mene, ne birajući sredstva, pokušavaju da prikriju i zaštite svoje kumove sa kojima zajedno pljačkaju i uništavaju ovu zemlju. Oni uvođenjem granica, carina i rampi, uz pomoć albanskog lobija, stvaraju nezavisno Kosovo, ne obezbeđujući Srbima ni minimum uslova za život.
Znam da će ponovo poslati policiju u moju kompaniju. Da su tu policiju pre dve godine poslali ka Surčinu i Zemunu, Zoran Đinđić bi bio živ. Ali, neka znaju i ti koji ih šalju, ali i oni koji pišu rešenja da neće proći nekažnjeno.
      
      
      
   

Šta planirate u 2005?
- Planiram da oženim sina i udam ćerku. Moramo stvoriti uslove za našu decu da ovde rade, a ne da nam odlaze u svet. Sve u životu sam planski radio, brijanje brkova, politika... Ovi, em ne znaju, em neće da pitaju. Imaju problem sa sujetom, da, i kad im kažete ili napišete, oni to opet urade naopako i upropaste sve dobre ideje. Premijer Koštunica čini napore, njega vidim kao državnika, čoveka koji zaista hoće da očuva Srbiju i on je za mene državnik koji se bori za očuvanje zemlje.

Vi ste, za razliku od sadašnjeg premijera, za duže i brže korake?
- Kada budem premijer, Koštunica će biti predsednik Srbije.

Mislite da možete da se složite?
- Možemo. Ako se bira predsednik u parlamentu, izabraće se Koštunica. Boris Tadić može da bude predsednik stranke ili predsednik parlamenta, što je visoka državna funkcija, pod uslovom da osvoji vlast može da formira i vladu. Operativno, za vođenje države sam ja, to nije ni Koštunica ni Tadić.

Da li biste iz sadašnje vlade ponudili bilo kome neko ministarsko mesto?
- U sadašnjoj vladi zaista ima ljudi koji se bore da Srbiji bude bolje i to ne treba zaboraviti. Nismo rešili ključna pitanja koja postoje odavno. Zato sam ovaj period posvetio Srbiji, sad sam najsnažniji, najmudriji, i uz sve izazove, to želim da posvetim Srbiji i da konačno i Srbiju uredim kao svoju porodicu, svoj park, vrt... Drugi deo moje mladosti posvećujem Srbiji.
Redakcija Glasa javnosti