Nastavak diskusije sa teme 'Goli otok' forum Istorija sveta


Ali ne moze da uspe takodjer ni bez valjanog projekta kojeg izradjuju inzenjeri, a celim procesom upravljaju menadzeri! Kod radnika takodjer postoji podela. U gradjevinarstvu radna snaga se klasifikuje od radnika I klase do radnika VIII klase. Radnici I i druge klase obicno nemaju nikakvu klasifikaciju i samo su nosaci, potrcke. Dok su radnicni VII i VIII klase vec radnici visoke strucne spreme, i tu obicno spadaju masinisti i brigadiri. E vidis zar nije noramlno da masinista ima vecu platu od nosaca? Ipak posao masiniste je znatno zahtevniji i pre svega odgvorniji. Nosac u neku ruku ima tezak posao, ali nosac je nosac. Posao nosaca moze svako da radi, dok ne moze svako voziti masinu, niti zna svako da pravi oplatu ili betonira recimo! Inzenjeri su oni koji su ulozili cetiri ili 5 godina vise truda da bi zavrsili fakultet, i to je prvi uslov za dobijanje vece zarade. Druga stvar inzenjer projektant oblikuje buduci  objekat, sto znaci da funkcionalnost objekta u buducnosti iskljucivo zavisi od toga kako je projektant projektovao objekat. Tu igra i neizvesnost ulogu, radnik radi samo na gradilistu, njegovo je da posle 8 sati rada ide kuci, i on posle toga moze pustiti mozak na pasu, dok inzenjeri i menadzeri su ti koji osim sto rade 8+nekoliko sati vise su ti koji u principu non stop rade, njima je stalno na mislima sta kako dalje, kako treba ovo kako treba ono!! Zar nije i to iscrpljujuce? Nepostoji kljucna uloga u realizaciji nekog projekta, ali postoji stepen odgovornosti, i to je kljucni faktor zasto neko ima vecu platu ili ne. Radnici nisu ni za sta odgovorni, dok su inzenjeri odgovorni za funkcionalnost buduceg objekta. Ako radnik nesto zbrlja inzenjer pri izvodjenju ide u zatvor.

Lepo receno. Ne samo da plata treba da bude drugacija, treba da bude bitno drugacija. Kod nas se ulaze manje vise samo trud u zavrsavanje faksa (sto je samo po sebi dovoljno), dok se na zapadu i dobre pare uzimaju, tako da je visoka plata koja ide uz diplomu (ako je covek sposoban da nadje posao) delom i otplata kredita koji se dizu za visoko skolovanje.

Zasto onda svi zaposleni ne dobiju srazmerno vise iz ukupnog profita firme? Zbog rizika.

Privatnik bez obzira na velicinu svakim poslom ulazi u rizik (pricamo o normalnom poslovanju, ostavimo sverc/mafiju po strani). Radnici ne rizikuju svoju imovinu vec samo svoj posao. Neuspehom velikog projekta i vlasnik i radnici mogu da zavrse na ulici s tim sto se radnici vracaju kuci gde ih ceka njihova imovina. U sllucaju upadanja privatne firme u dugove, privatnik je duzan da rasproda masine, imovinu, kucu ako mu sud tako naredi.

U drzavnoj/drustvenoj firmi, vlasnik (drzava) nije taj koji ce da mnogo brine ako preduzecu lose ide - drzava ne moze da bankrotira jer jednostavno moze da stampa novac i resi stvar. Samim tim profit moze da se raspodeli na vise ljudi. Medjutim tu je problem sto su plate previse slicne. Ne mogu da tvrdim kolike su plate bile kome (neko bi mogao da iskopa) ali cinjenica je da su zbog socijalnog mira bile u nesrazmeri sa godinama skolovanja.

Drugo i vaznije, visoke plate su znacile smanjivanje profita firme. Izvori kapitala svake firme su emisija akcija (nemoguce u socijalizmu kod nas), zajam (izdavanje obveznica, uzimanje kredita, bankarski zajam) i reinvestiranje sopstvenih profita nazad u posao. I akcije i zajmovi su izvori koji imaju svoju cenu, na koje se placa neka vrsta kamate. Kod reinvestiranja ne postoji cena, sopstveni kapital je besplatan! Povecanje plata doprinosi zadovoljstvu radnika. Medjutim u tom slucaju firma mora ili da zajmi ili da ulaze manje se ne bi zaduzivala. To moze da traje donekle, a onda pocinje opadanje kvaliteta i nekonkurentnost koja vodi do moguceg bankrota. Tako su i nase fabrike placale evropske plate za slabiji kvalitet proizvoda (cast izuzecima).

Socijalizam je samo specijalna vrsta kapitalizma, u kojem je vrhovni kapitalista drzava koja vrsi preraspodelu sredstava (npr. iz industrije celika u industriju deterdzenata i/ili obrnuto -- upravo onako kao sto Bill Gates premesta Microsoft iz Seattlea u Xinjian).

Dakle socijalizam je u odnosu na kapitalizam kao sto je jednakostranicni trougao u odnosu na jednakokraki: on jeste i jednakokraki, ali je i specifican jer je treca stranica, ona koja kod drugih jednakokrakih nije jednaka kod njega jednaka.

Dakle u socijalizmu su kao i u kapitalizmu prisutni kapital i roba (jednakokraki), ali tu i "radnicka klasa", u jednakokrakom cesto kraca od krakova postaje "jednaka" stranica...

U svakom slucaju najhumanije je

1. sakupljacko matrifokalno drustvo (Lepenski Vir pre 7000 godina), pa onda slede (po stepenu humanosti):

2.  kapitalisticka i na nacionalnoj drzavi bazirana socijaldemokratija (Norveska danas, Holandija 1972-85),

3. pred-kmetovski feudalizam (Mongolsko Carstvo u trenutku kad je najvece, Rusija u XV veku, Vizantija u VI veku, Francuska u VIII-X veku, Srbija u IX veku itd.)

4. socijalizam "sa ljudskim likom" (Rusija 1918-19 (pre crvenog terora i gulaga), SFRJ 1969-74)

5. kmetovski feudalizam,

6. imperijalizam

7. razvijeni kapitalizam (ukljucujuci podvarijantu "razvijeni socijalizam"),

8. robovslasnistvo stare Grcke

9. robovalsnistvo starog Rima i 19. veka u USA (SAD) i Rumuniji

10. robovlasnistvo starog Egipta i Maja/Asteka (Aztec)

11. socijalizam gulaga i nacional-socijalizam Auchwitza.

Evo sad imamo jos materijala za diskusiju. Naravno, izmedju kapitalizma i socijalizma postoje bitne razlike, a posto su to dva najzastupljenija sistema, njih cemo detaljnije da prodiskutujemo. Da ne zaboravimo - nije svaki socijalizam i svaki kapitalizam isti - Svedska i Engleska imaju poprilicno drugacije principe iako su obe po definiciji kapitalisticka drustva.

U kapitalizmu ne postoji vrhovni kapitalista, jedna firma moze imati monopol dok je drzava trpi i to je to, a na mnogim trzistima postoji vise firmi koje se kolju za primat. U socijalizmu, drzava je ta koja seta kapital po volji, radi zadovoljavanja raznih potreba - plate, neki sektor radi lose, korist direktora... Problem je sto drzavi ne treba dati toliku moc.

Već sam i ranije spominjao, ali nije loše da ponovim: Socijalizam je ekonomska doktrina, ekonomska kategorija i filozofski pogled na društveno-ekonomsko uredjenje. Marks je utemeljivač naučnog socijalizma,naučno-ekonomske kritike svih slabosti kapitalističke ekonomije. Marks nikad nije rekao da kapital kao ekonomska determinanta(element) ne treba da postoji, njegova doktrina je bila u preusmeravanju osnovne ekonomske moći u vlasništvo društva(države) radi pravične raspodele. Marks je izričito bio protiv stvaranja partijske diktature, upozoravao je na opasnost od stvaranja "crverne buržuazije". On je bio za vlast radničke klase nad ekonomskom snagom društva, kroz princip:"fabrike radnicima, zemlja sitnim poljoprivrednicima, sredstva za proizvodnju pod kontrolu  radničkih saveta.(državni organi koje će birati građani i radnici)."  To je osnova marksističkog učenja, a lenjinizam i staljinizam su političko-ideološke varijacije koje su jako zloupotrebljavale Marksovo učenje. To mnogi mešaju, a nije isto. Jedina zemlja koja je bila na putu da to ostvari, bila je SFRJ. Ai posle Titove smrti, naslednici su zeznuli stvar. Sistem: vlasnik-menadžer-radnik ima smisla jedino ako menadžeri dobiju pravo da stave veto na npr. odluku vlasnika da smanji broj zaposlenih, ili ako pokuša da izbene plaćanje doprinosa, socijalnog osiguranja, zdravstvenog... To mnogi privatnici-vlasnici kod nas izbegavaju, ali i u svetu. Sa kapitalističkog gledišta to je "logično" jer kako bi inače sticali velike profite... U socijalizmu je to mnogo humanije. Mnogi kažu:"pa šta da se radi, kapitalizam je za sposobne". To je po mom mišljenju izgovor za sistem eksploatacije. Jer, ima puno primera gde su skorojevići-kapitalisti na nelegalan način zaradili ogroman profit, a neki ne znaju ni da se potpišu kako treba, a kamoli nešto drugo... E onda su oni "sposobni", prave ekonomske imperije, eksploatišu druge i to je kao ok i normalno??? Nigde u svetu veliki kapital nije zarađen skroz legalno. Kad su čuvenog Rotšilda pitali kako je zaradio tako ogroman kapital, rekao je:"Pa... vidite... posle prve milijarde, uglavnom je sve išlo po zakonu." 

Kapital ne moze da ne postoji, naravno ko ga poseduje je najveca razlika izmedju ove dve ideje uredjenja drustva. Ono sto je Marx zamislio nije bas bilo primenljivo u praksi.

Sistem vlasnik-menadzeri-radnici je fer, zato sto je cela fabrika u vlasnistvu bas tog pojedinca koji je sve to stvorio, svojim radom i trudom. Da li ume da se potpise i nema mnogo veze. Izbegavanje placanja zakonom propisanih obaveza i nije bas pametna strategija (daleko od toga da je uobicajna). Na zapadu naravno da ima i toga, ali to su kriminalne radnje za koje se odgovara.

Profit se stice na vise nacina, jedan od njih je i smanjivanje troskova otpustanjem radnika. Da li je to eticki zavisi od stanja u preduzecu. Ako treba svih 100 radnika na ulicu ili samo 20, pametnije je otpustiti samo 20 i zadrzati kakav takav posao. Primer je previse prost ali funkcionise. Drugi nacini za sticanje profita, oni normalni, su inovacije, nalazenje novih trzista, nudjenje najjeftinije robe, povecanje tehnicke efikasnosti... tako se zaradjuje novac, a uskracivanje radnicima je glupost, to se u normalnim drustvima ne radi. Mozda kod nas.

Inace, vecina krupnih biznisa u svetu su korporacije, koje odlikuje to da imaju vise vlasnika, tako da pojedinac ne moze da radi kako god hoce. Svaka krupna odluka mora da prodje kroz bord direktora. A menadzeri imaju mozda i vise uticaja od vlasnika. A njima je u interesu efikasnost firme radi svojih bonusa.

Velika otpustanja jesu bolna. Medjutim, tu je bitan princip vlasnistva. Ako je fabrika moje mogu da radim sa njom skoro sve sta pomislim! Moj novac, moj problem. Naravno, to ne znaci da su otpustanja eticki opravdana. U socijalizmu otpustanja nema pa makar i trojica radnika radili posao koji bolje obavlja jedan covek.

E sad, da li je socijalna pravda da menadzer sa 4+ godina fakulteta ima marginalno vecu platu od fizikalca koji nosi dzakove? Ja mislim da nije. I u nasem socijalizmu su se plate razlikovale, ali nedovoljno.

Druge prednosti kapitalizma - veca zelja za napretkom, manji porezi (uz izuzetke), manje maltretiranje od strane drzave i, na kraju krajeva, stabilniji srednji sloj stanovnistva nego u socijalizmu.

Kapitalizam je iskljucivo ekonomska doktrina, dok socijalizam je mnogo vise politicka doktrina nego ekonomska! Uostalom, neke socijalisticke zemlje su u nazivu drzave imale termin "Socijalisticka", neliogicno je da se titula drzave daje po ekonomskoj doktrini, zar ne!? Nijedna drzava do sada nije imala u svom nazivu "Kapitalisticka", niti postoje kapitalisticek stranke etc.



Kako jedna ekonomska snaga drustva moze da jaca ako njome upravljaju radnici? Pa evo cak su i Kinezi shvatili da je nemoguce u potpunosti ukinuti slobodno preduzetnistvo ako se zeli prosperirati, i nedavno se u i Kini pojavila prva privatna firma, ne secam se tacno cega, ali znam da je nedavno uspostavljena prva privatna aviokompanija u kini pod nazivom Ok airways.   

Marksisticki koncept drustva je koncept u kome se drustvo posmatra kao celina, a ne kao skup pojedinaca. Ovo je svojevrsna utopija koja za posledicu ima poravnavanje drustva, dovodjenje u jednu horizontalu u kome oni koji su sposobni da imaju vise njima je oduzeto, oni koji ne mogu imati vise i koji nisu sposbni za to njima je dato. Nije samo u pitanju raspodela drustvenog kapitala na jednake slojeve, u pitanju je individualizam koji je jako vazan, a u marksistickoj teoriji je izbacen. Indvidualizam, sloboda pojedinca, je polazna osnova svakog pojedinca ka ostvarenju necega, to sto jedan pojedinac modelise, uvek iz korena menja i drustvo. Nikakva drustvena celina nije menjala svet nego pojedicni. Pojedinci poput Njutna,Tesle, Faradeja, Benza, Forda i u novije vreme Gates-a su promenuli svet. Svi oni su bili ili siromasi ili bogatasi, ali su bili individue i nezavisne od drustva.

Sustina ljudskog bivstvovanja, bitisanja ili postojanja nije u pukom opstanku kako to proizilazi iz marksisticke teorije. Sustina je da covek stalno treba da probija nove barijere, i rusi sve neopznanice tako sto ce odbacivati koncept starog i prihvatati novi. Sustina bitisanja je i da covek uziva, covek je za razliku od zivotinje svesno bice i kao takvo ima potrebu za da radi i druge stvari u zivotu osim da prezivljava. A da bi covek mogao da uziva potrebno je da stvara. Da je marksisticka revolucija uspela do danas, da li bi smo imali automobil, avion, brod, televizor, struju, telefon, kompjutere,....Naravno da ne bismo imali. Jer ta horizontala koja se formira u marksistickoj teoriji nedozvoljava da se drustvo menja tj da drustvo tece. Bez promene drustva, nema opstanka. Tipican primer horiznotale je bila SFRJ. Drzava u kojoj se nista nije stvaralo vise nego sto je nuzno trebalo. Donkle takve drzave i mogu da postoje, ali celi svet da bude socijalisticki, to je utopija.

nemam neki tekst o pocetku socijalizma kod nas i raznim pokretima. ali saljem jedan zanimljiv tekst o posledicama socijalizma u hrvatskoj sa nezaposlenoscu.. link:

http://knjiznice.ffzg.hr/ps/diplomske/Jakovljevi%C4%87%20Darija/diplomski.doc

Ja nedaj Boze da sam odrastao u Titovo vreme.Mislim da bi sve moje ambicije tada bile ugusene.A to je bio Socijalizam i to onaj teoretski socijalizam,uzmi od bogatog daj sirotinji,i svima lepo.Zaboravili su da je tada lepo samo sirotinji koja i ne planira nista da uradi da izadje iz tog stanja u kojoj je bila...mislim mogao bi mnogo o socijalizmu(sve najgore) da pisem ali nemam danas vremena,drugi put.