Prvi pogled na Kapadokiju asocira na pejzaž iz filmskog hita "Gospodari prstenova", stvarajući osećaj da ste upravo stigli na neku drugu planetu



JEDNO od svetskih čuda prirode nalazi se nedaleko od turskog Kajserija, milionskog grada u centralnoj Anadoliji. Prvi pogled na Kapadokiju asocira na pejzaž iz filmskog hita "Gospodari prstenova", stvarajući osećaj da ste upravo stigli na neku drugu planetu.

Reljef oblasti koja obuhvata sedamdesetak kvadratnih kilometara delo je najčuvenijeg skulptora - majke prirode. Taloženjem vulkanskog pepela, erozijama i uticajem vetra nastali su neverovatni oblici i čudesne doline. Sa tla prekrivenog prašinom, koja neodoljivo podseća na Mesečevu, uzdižu se ogromne stene u obliku kupe i pečuraka s jednom, dve ili tri glave, nazvane vilinski dimnjaci.

Prateći tragove magične igre prirode, drevni ljudi su primitivnim čekićima uklesali svoje domove u meke vulkanske stene, danas pretvorene u privatne apartmane i luksuzne hotele sa pet "zvezdica", u kojima noćenje košta i do 120 evra.

Dar prirode od kojeg zastaje dah zaslužan je i za drugo ime Kapadokije - kolevka hrišćanstva. Progonjeni od rimskih upravnika Judeje, prvi hrišćani našli su utočište u vulkanskim stenama, i krajem drugog veka formirali veliku zajednicu. Religiju u povoju čuvali su i širili među paganskim stanovništvom u katakombama Kapadokije.

Izgradili su 38 podzemnih gradova, od kojih je najveći imao 19 nivoa i mogao da primi 50.000 ljudi. Bili su povezani uskim tunelima, koji su zatvarani loptastim stenama. Imali su i efikasne ventilacione sisteme koji su omogućavali boravak od šest do najviše deset meseci. Tokom boravka nisu smeli da izlaze, kako ne bi otkrili sklonište Rimljanima u neprekidnom lovu na hrišćane.

Kapadokija je u četvrtom veku postala poznata kao zemlja trojice svetaca: svetog Bazila, svetog Grigorija i svetog Đorđa, koji je i rođen u toj oblasti današnje Turske. U vulkanskim stenama izdubljeno je oko 600 hrišćanskih crkava i manastira, oslikanih freskama iz ranog vizantijskog doba. Neke od njih sačuvane su u celosti.

Čudo svetske kulturne baštine danas živi turističkim životom u najpoznatijim gradovima: Goreme, Avanos, Urgup i Mustafpaša. Preporuka "Nacionalne geografije" da je Kapadokija jedno od deset mesta na planeti koje morate da posetite, dozvala je turiste sa svih strana sveta. Turski trgovački duh prepoznatljiv je na svakom koraku po finoj kapadokijskoj prašini.

Suveniri, šopovi sa brošurama i simbolima borbe hrišćana za očuvanje religije, restorani s turističkim cenama, vinarije sa vekovnom tradicijom proizvodnje vina, koja možete degustirati i, ako vam se dopadnu, skupo da platite. Čak ni komercijalizacija nije uspela da naruši opčinjavajući izgled Kapadokije. U pamćenju svakog posetioca biće uklesani nestvarni prizori stena koje paraju kristalno nebo.

Glavna turistička atrakcija je let balonom iznad Kapadokije. Jedan sat nestvarnog pogleda iz vazduha u proseku košta oko 150 evra. Takvo zadovoljstvo sebi je priuštio selektor košarkaša Jordana Mario Palma, koji je poveo kompletan tim u obilazak Kapadokije tokom takmičenja u grupi u Kajseriju, na Svetskom prvenstvu u Turskoj.

BOGATA PROŠLOST

* RELIGIJA čuvana u katakombama Kapadokuje, na 60 metara ispod površine zemlje, ugledala je svetlost dana u Carigradu.

* GRADOVI Kapadokije su, zapravo, gradovi večne slave, kulturne riznice, istorijski fenomeni...

* ISTOVREMENO, to su i gradovi filozofa, ratnika i grčkih bogova, sa poznatim hramovima koje su kasnije pohodili apostoli, bacajući na njih anatemu.

* U RANOM hrišćanstvu, stara prestonica Kapadokije, Mazaka, pod novim imenom Kesarija (Ćesarija) bila je važno episkopsko središte.

* ZA Kapadokuju se kaže da je mesto svemirskog pejzaža koji neodoljivo podseća na Mesečevu prašinu.

----------------

FILMADŽIJE

RELjEFNA jedinstvenost Kapadokije privukla je i svetske filmadžije. "Vanzemaljske" lokacije korišćene su i za snimanje Spilbergovih filmova "Ratovi zvezda" i "Indijana Džons". Oblast u centralnoj Anadoliji iznedrila je i najveći turski kulturni izvozni projekat, plesnu grupu "Vatre Anadolije", za koju mnoge svetske zvezde i predsednici država tvrde da izvodi najbolji i najdinamičniji šou na svetu.

ĆUPOVI

GRNČARSKI zanat jedna je od dugih tradicija Kapadokije. Sačuvan je do današnjeg dana udruživanjem desetak porodica, koje su zadržale ručnu metodu izrade predmeta od crvene zemlje (terakota) i keramike. Posetioci imaju priliku da na licu mesta vide svaki korak u složenom procesu, koji se završava ulaskom u prostorije za prodaju gotovih proizvoda. Cene se kreću od nekoliko evra za jednostavnije posude pa do 6.000 evra, koliko košta veliki ćup najdelikatnije izrade

Izvor: B92