Da li ste pomislili pri susretu zaljubljenog para, da je kod njih sve baš idilično, kako na prvi pogled izgleda. Da li kod većine parova baš uvek vlada harmonija, koju ništa ne može da poremeti. Da li parovi, ili makar jedan od njih imaju i mračnu stranu karaktera koja ih goni da ispoljavaju neprihvatljive želje ili primenjuju neku vrstu mučenja. Koliki je broj onih koji u “ime ljubavi” trpe iživljavanje svojih partnera, nadajući se da će to u nekom trenutku prestati.
Ovo je samo deo pitanja praćenih nedoumicom šta se dešava u intimnim trenucima između partnera. Padaju li maske u ušuškanosti doma, ispod kojih se pojavljuje mračno lice jednog ili oba aktera. Ustupaju li uglađenost, briga, nežnost i druga pozitivna osećanja mesto sadomazohističkim porivima u partnerskim odnosima, i u kojoj meri.
Objašnjavajući fenomen sadomazohizma među partnerima neuropsihijatar profesor dr Jovan Marić, kaže:
- Sadomazohističko ponašanje prilično je rašireno među partnerima. Može da bude vrlo grubo, ispoljeno kroz batine i razne druge načine fizičkog nasilja. Može da bude i suptilno, izraženo kroz psihološko mučenje, gde sadista svojom izvitoperenom maštom partnera dovodi u bezizlaznu situaciju. Bilo kako da se sadistički partner ponaša, drugi se najčešće ne opire, već sve to podnosi i trpi. U praksi sam imao primere žena koje su dolazile uplakane sa pričom da ih muž “opet bije”, ali da one od njih ne mogu da odu, “jer znaju da ih oni vole”?! Ja to ne razumem, mada nauka ima objašnjenje.
Kakvo?
- Žene su veći mazohisti nego muškarci. Čak i u takvim poremećenim odnosima, ona sebe doživljava kao spasioca “svog muškarca”. Bez obzira na sve maltretiranje, ona nalazi za takve postupke opravdanje u njegovoj ličnosti, i ozbiljno razmišlja: “Ja sam tu da ga popravim od loših navika, agresivnosti, verbalnog napadanja... Ja sam njegov spasilac!” Pa tako, u sadomazohističkim vezama imamo sadistu kao vesnika mučenja, i mazohistu koji predstavlja radost patnje.
Radost patnje?!
- Da, baš tako. Kako god to čudno zvučalo, mazohisti u patnji i mentalnom mučenju uživaju. Da od sadiste ne odlaze zbog dece ili nekih drugih razloga, predstavljaju samo dobre izgovore. Mazohisti u vezi ostaju zato što to žele i što utopistički veruju da se situacija može promeniti. Postoji još jedan razlog zašto ostaju. Reč je o filozofskom stavu kroz hrišćanstvo, koje patnju smatra posledicom primarnog greha. Odnosno, na ovom svetu treba istrpeti svaku vrstu iskušenja, da bi na onom svetu čovek bio nagrađen blagostanjem. “Najbolji sam kada sam očajan”, osećanje je koje upotpunjava ovu definiciju patnje. Na to ukazuje ponašanje svih koji se nalaze u mazohističkom položaju.
Da li je sadomazohističko ponašanje svojstveno podjednako svima?
- Svugde ga ima, ali je kod nekih naroda više izraženo. I jedno i drugo ponašanje je model koji se preuzima, najčešće iz porodice. S druge strane, mazohizam kao model ponašanja svojstven je melanholičnim narodima kao što su Srbi, pa i drugi Sloveni. Kod Srba su kaskadno poređani tuga, patnja, mazohizam i inat. Taj model se neminovno prelama i kroz partnerske odnose, koji posebno “neguju” žene.
Da li više ima sadista ili mazohista?
- Sva saznanja ukazuju da je mazohista 70 odsto, u odnosu na 30 procenata sadista, ali, s obzirom na lepezu iživljavanja, i ovaj procenat je veliki. Od batina, do suptilnih verbalnih iživljavanja koja znaju da se završe i sa nervnim slomom. Zapaženo je da što je jedan partner veći sadista, to onaj drugi lakše klizi u mazohizam. Čak i ako nije želeo da postane žrtva sadiste, nesvesno je uvučen u bezizlaznu mrežu. U sadističkom ponašanju muškarci su direktniji, šta god to značilo, dok su žene suptilnije. One se iživljavaju tako što partneru nameću neprihvatljive ideje iz najrazličitijih oblasti života, vrše nepodnošljive pritiske, da na kraju pristaje na sve. A ponekad, i one znaju da budu vrlo brutalne.
Na koji način?
- Pa, recimo, na jednom vrlo osetljivom polju. Sadistički nastrojene žene koje sumnjaju u partnera, u stanju su da ga teraju na seksualni odnos svaki čas. Ako nije u stanju da odgovori, što je i razumljivo, nastaje pakao. Manipulacije mučenja izražavaju se i kroz besmislene zahteve druge vrste koje partner nije u stanju da ispuni. Od najbanalnijih kupovina nepotrebnih stvari, preko zahteva da se ispune potpuno nerealne želje, a ako joj ih ne ispuni, žena pribegava teškim uvredama, koje na muškarca dramatično utiču.
Mogu li osobe opterećene sadomazohističkim izlivima da se bez drame raziđu?
- Mogu, ali je neophodna veština raskida. To znači, da onaj koji želi da izađe iz veze treba partneru na fini način da da do znanja da njihov zajednički život više nije moguć, vodeći računa da ga ostavi u dobrom mentalnom raspoloženju, a ne da ga gurne u depresiju. Ili, ne daj bože, da ga navede na osvetu, da onaj ostavljeni, ko god to bio od njih, poželi da ga ubije ili ga na neki drugi način onesposobi. Vešto raskinuta veza treba da se izvede tako da onaj od koga se odlazi shvati da spasava svoj život na vreme, zbog nepodnošljivog odnosa, bez obzira što je za sva dešavanja sam kriv. U protivnom, ako osoba zaključi da je veza idealna, nikada iz nje neće izaći. E onda su oni duboko u sindromu zapletenih rogova.
Šta je sindrom zapletenih rogova?
- Ovaj sindrom je karakterističan za parove koji ne treba da budu zajedno, a jesu. I kao takvi nisu sposobni da se raziđu, iako bi trebalo. Naziv je proistekao iz primera jelena koji zapletenih rogova ostaju do smrti. Nije neuobičajeno da osoba koja ne može da se spase pribegava alkoholu kao rešenju. Nažalost, iako u alkoholu potapa svoj bol, bol je dobar plivač, pa se stanje još više komplikuje.
Ko je agresivniji, muškarci ili žene?
- S obzirom na to da je pokretač agresivnog ponašanja testosteron, u 97 odsto slučajeva agresivniji su muškarci. Ali, kod njih je agresivno i seksualno isprepletano. Postoje osobe koje samo uz određenu dozu agresivnosti doživljavaju vrhunsko uzbuđenje. Ako slučajno izbegne nasilje i agresiju, doživljava sunovrat u seksualnom smislu. Istina, možda to neko i voli, ali većina na početku želi nežnost, a tek potom, uslovno rečeno, grubost i snagu. Umerene doze sadizma i mazohizma mogu da izazovu pozitivan efekat. Ukoliko se oni ispoljavaju ekstremno, može da se završi tragično.

TUMAČENJE
Sadomazohizam je psihički poremećaj koji se javlja kada se osoba, mazohistički ili sadistički nastrojena, poistovećuje sa partnerom koji joj nanosi bol, ili čiju patnju uzrokuje. Ovakvo ponašanje smatra se odbranom od kastracijske anksioznosti. Psihoanalize pokazuju da osobe sa mazohističkim osobinama često imaju sadističke snove, dok sadisti sanjaju snove karakteristične za mazohističko ponašanje. Savremena tumačenja stručnjaka ističu da je sadomazohizam erotski, a ne agresivan nagon.

RAŠIRENOST
Velika Britanija je zemlja koja prednjači u upražnjavanju najrazličitijih varijanti sadomazohizma, pokazuju istraživanja. Seksolozi smatraju da se razlog ovako visokog rejtinga krije u britanskom tradicionalno strogom vaspitanju, koji se u priličnoj meri bazira i na telesnom kažnjavanju. Do ne tako davno, čak i na engleskim koledžima poput Oksforda, Kembridža ili Eltona, fizičko kažnjavanje i zabrana heteroseksualnih odnosa bila je svakodnevna pojava, što je, na opšte zaprepašćenje, dovodilo do spontanog uživanja u telesnom kažnjavanju i transvestizmu.
U protestanskim zemljama koje su liberalnije u svakom pogledu, raširen je slobodni seks sa tendencijama ka orgijanju i menjanju partnera. Istina, uživanje u bolu ili njegovom nanošenju partneru nije odviše prisutno, bez obzira na poklonike ovakvih partnerskih odnosa.
S druge strane, u zemljama poput Japana, sadomazohističko ponašanje je izuzetno retko. Tradicionalno vaspitanje, usmereno na potčinjavanje žene, ne daje priliku za sadističke izlive. Naprosto, žene Zemlje izlazećeg sunca, bez opiranja ispunjavaju želje svog muškarca, bez obzira na to da li su etički prihvatljive ili ne.



Izvor: Novosti