Reka Zambezi silovito se spušta niz liticu između Zambije i Zimbabvea, stvarajući Mosi oa Tunia - Dim koji grmi, kako je nekadašnje pleme Kololo zvalo današnje Viktorijine vodopade. Pre mnogo miliona godina, kada su nastajali kontinenti, afrička ploča se raspukla na svom južnom delu i stvorila ogroman rascep. Danas su tu Viktorijini vodopadi, koje još zovu i najveća vodena zavesa na svetu. Viktorijine vodopade čine četiri vodopada odvojena malim ostrvima i grebenima. Reka Zambezi je četvrta reka po dužini u Africi, a duga je 2.650 kilometara. Ona je mirna reka, široka 1,6 kilometara, ali se naglo spušta preko stenovite ivice i tu menja svoje karakteristike. Voda pada u dugim slapovima, a količina vode menja se u zavisnosti od doba godine. U vreme kiša reka može da prelije preko ivice i 550 miliona litara vode u minutu.

Na granici Zambije i Zimbabvea reka Zambezi obrušava se s visine od 110 metara u zastrašujuću klisuru i nastavlja da teče do svog ušća u Indijski okean. Viktorijini vodopadi su jedno od svetskih čuda. Široki su 1.708 metara, a tutnjava pomahnitale reke čuje se nadaleko, dok se stubovi vodenog "dima" vide i s udaljenosti od nekoliko kilometara. Iz aviona se čini da Zambezi ponire kao jedan vodopad, a u stvari ih ima sedam i međusobno su odvojeni rečnim ostrvima.

Škotski misionar i lekar Dejvid Livingston prvi je video ove vodopade 1855. godine. Nazvao ih je po britanskoj kraljici Viktoriji. Taj naziv je zvanično prihvaćen 1931. godine, dok je taj region bio pod britanskom kolonijalnom vlašću. Blizu vodopada nalazi se grad Livingston, nazvan po škotskom istraživaču. U blizini je i železnički most čija je izgradnja završena 1905. godine. Putovanje preko ovog mosta je jedinstveno zbog prelepog pogleda na vodopade.

U blizini vodopada je i čuveni Viktorijin muzej, a sagrađen je na mestu na kome su iskopani ostaci pračoveka koji je na tom području živeo pre 2,5 miliona godina. Brojni turisti obavezno obiđu Nacionalni park Mosi Oa Tunya, koji je od vodopada udaljen 12 kilometara uzvodno, ili posete obližnje selo Mukuni i članove plemena Leja. Baterija, cipele, pamučna majica ili neka druga sitnica lako mogu da se zamene za suvenir, životinjsku figuru od kamena, bubnjeve, masku, štit, koplje, luk i strelu. Za one koji ostaju duže organizuju se brojni safariji, kao što su "Safari na leđima slona", "Tragom Bušmana", "Stazama bufala", "Tragom lavova", "Ribolovački safari" i "Kroz pustinje Namibije i Bocvane", a traju od sedam do 15 dana.

Izvor: Krstarica