Česte upale uha, grla i nosa, alergije i grip mogu ozbiljno da oštete vid

Kandidati za naočare

U rizičnu grupu pre svega spadaju deca kratkovidih roditelja. Ako su i mama i tata kratkovidi, šanse da i njihov potomak ima istu boljku veoma su velike.

Većina mališana je po prirodi dalekovida. I to je pravilo. Ako dete od godinu dana ima dioptriju +1, a ne +3 kako bi trebalo, onda kasnije može postati kratkovido.

Kandidat za nošenje naočara su oni klinci koji često pate od bolesti uha, grla i nosa, imaju grip, upalu pluća ili ih muče alergije. Zbog tih bolesti dolazi do poremećaja razmene materija i snabdevanja očiju krvlju, pa se menja struktura beonjače.

Pet zlatnih pravila za dobar vid

Svaki roditelj sigurno želi da mu dete dobro vidi ceo život. Ili, ako mu je već suđeno da nosi naočare, da to bude što kasnije. Stoga je neophodno poštovati pet zlatnih pravila profilakse:

1. Što češće odmarajte oči. Ako dete ima dobar vid, kad radi zadatke treba da pravi pauzu na svakih 40 minuta. Ako ima blagu kratkovidost, onda na svakih pola sata. Odmor od 10 do 15 minuta ne znači da dete treba da gleda televiziju, već da ustane, malo se prošeta, pogleda kroz prozor ili uradi gimnastiku za oči.

Kratkovidost se naročito brzo razvija od sedme do devete i od 12. do 14. godine.

2. Knjiga ili sveska treba da se drži 40 centimetara od očiju. Tako se manje deformiše očna jabučica.

3. Čeličite dete da bi što manje bolovalo. Neka se bavi sportom: trčanjem, plivanjem, tenisom. Dobri su svi vidovi sporta gde ne postoji opasnost od povreda glave.

4. Iznosite na trpezu namirnice korisne za oči: sir, jogurt, kefir, ribu, govedinu i goveđi jezik, ćuretinu, šargarepu i kupus. Ponudite mu borovnice i ribizle. I obavezno zeleno povrće, peršun, mirođiju..

5. Ne učite dete da čita pre pete godine i nemojte ga davati u školu pre šeste. Cilijarni mišić, koji obezbeđuje dobar vid, konačno se formira oko sedme-osme godine. Među mališanima koji je su krenuli u školu sa šest godina ima tri puta više kratkovidih nego među školarcima koji su krenuli u prvi razred sa sedam godina.

Treba li nositi naočare?

Mnogi roditelji smatraju da naočare koje je prepisao lekar na samom početku razvoja kratkovidosti nije obavezno nositi. To je tobože dobar „trening“ za oči. U suštini, korekcija pomoću naočara ne dopinosi povećanju kratkovidosti. Naprotiv, ako mališan stalno čkilji i napreže oči zato što loše vidi, kratkovidost će samo još brže napredovati. Lekar može da dozvoli malom đaku da čita i piše bez naočara, ali će tražiti da ih stavlja kad gleda u tablu, ide u bioskop ili gleda televiziju.

Kako se leči kratkovidost

Kratkovidost ne može da se izleči. Ali kad kod deteta počinje da se kvari vid, to može biti takozvana lažna kratkovidost: slabljenje cilijarnog mišića. A to može da se izleči. Najvažnije je da se ona otkrije pre nego što preraste u pravu kratkovidost.

Ako je ustanovljena kratkovidost, njeno napredovanje može da se uspori.


Izvor: Blic \ CDC/JS