"Dahtanje" samo u noćnom programu
Obnažena tela i hot-lajn poruke samo u specijalizovanim časopisima i na TV noću. Reklame za alkohol i duvan još dve-tri godine na bilbordima

BEOGRAD - U Srbiji se žensko telo do te mere zloupotrebljava da to više ne može da se podnese. Na sve strane, od TV do bilborda do novina, emituju se poruke koje su uperene protiv žene i direktno ugrožavaju normalan život porodice, mladih... "Da skinemo mrak", šta to znači? I u drugim zemljama postoje pornografske poruke, ali ovakva prikrivena ili otvorena "liberalizacija" hot-lajn oglasa kao kod nas ne postoji nigde u svetu. Sve to mora da se upristoji, da se mediji, što je više moguće, očiste od toga.

Tim rečima je Rajko Baralić, predsednik skupštinskog Odbora za trgovinu i turizam, u razgovoru s predstavnicima nadležnog ministarstva, komore i medija juče okarakterisao sadašnje propagandno stanje samo jedne vrste poruka na domaćem terenu, a na koje bi, prema predlogu zakona o oglašavanju, svakako trebalo staviti oznaku "zabranjeno". I to ne samo u dnevnim emisijama TV i u dnevnim novinama, već i na drugim javnim mestima. Vruće linije i slični sadržaji smeli bi da se objavljuju samo u specijalizovanim časopisima i na TV u kasnim noćnim satima, a to znači, kako prigovaraju iz ostalih štampanih medija, da bi porno-časopisi i TV i dalje ubirali najveće prihode.
   
      

Zabranjena prevarna reklama

U novom zakonu naći će se i zabrana neistinitog oglašavanja, kakvo je, recimo, "samo je naša roba prirodna", ili "ovo je besplatno", ili "nezadovoljnima ćemo vratiti proizvod". Neće moći da se reklamiraju lekovi niti medicinska sredstva, a biće zabranjena i takozvana prevarna reklama, kada neko ko nije lekar obuče beli mantil i s reklame tvrdi kako su "analize stručnjaka pokazale to i to".
      
      
      
   
   
      

Pivo je hrana, a vino - ne!

Za predstavnike marketinških agencija novi zakon o oglašavanju je loš, pored ostalog i zato što se, više nego što je to potrebno, bavi reklamom, a ona je "stvar za muzej".
- Osim toga, zašto je zakonodavac predvideo da se u Srbiji može reklamirati pivo, a ne vino - pita Zoltan Lončar, predstavnik velikog broja tih agencija.
Ministar Dimitrijević ističe da vino nije proglašeno hranom, te je ostalo u grupi alkoholnih pića. I ako bi trebalo da se oslobodi zabrane reklamiranja, morao bi da se promeni neki drugi zakon.
      
      
      
   

Ministar za trgovinu u Vladi Srbije Vojin Dimitrijević ističe da je spisak onoga što neće moći da se reklamira posle usvajanja novog zakona veoma dugačak i da je on usaglašen sa propisima EU.
- Naš zakon će biti stroži nego u nekim zemljama, kao što je recimo Francuska, u kojoj je dozvoljeno reklamirati vina. Mi još nismo do kraja usaglasili stav o zabrani oglašavanja proizvođača duvana i alkohola. U EU imaju o tome čvrst stav protiv bilo kakve reklame, što podržava i naše ministarstvo zdravlja. Postoji dilema šta i koliko ograničiti, jer su ti proizvođači često sponzori velikih sportskih i kulturnih događaja, tako da bi organizatori bili lišeni prihoda - smatra Dimitrijević.

A u Privrednoj komori sazrelo je uverenje da bi Srbiji trebalo bar dve-tri godine "lufta" za približavanje strogim standardima EU kada je reč o zabrani reklamiranja duvana i alkohola.
- Predlažemo da se omogući reklamiranje alkohola i duvana u ograničenom obimu i obliku. Recimo da mogu da se oglašavaju na bilbordima, ako oni nisu postavljeni u blizini škola, kao i u štampanim glasilima koja imaju dozvolu Ministarstva - iznosi Saša Gajin, predstavnik Komore, i ističe kako se zabrana za duvan i alkohol ne može primenjivati izolovano, bez drugih fiskalnih i edukativnih mera, tako da bi trebalo dozvoliti da se oni slobodno reklamiraju bar naredne dve i po godine.

U trci za reklamnim prihodima svojevrsna bitka vodi se i u samim medijima. Na televizijama koje još nisu privatizovane žale se što im je reklamni prostor sveden na deset odsto emitovanog, ali tako da u jednom satu mogu emitovati samo šest minuta reklama.

Zoran Babić iz Asocijacije elektronskih medija, pored ostalog, kaže kako su predviđena pravila oštra i u zabranama reklamiranja treba ići na prelazna rešenja, recimo u slučaju vina, pošto Srbija tek stvara svoje brendove i treba da ulaže u vinogorja i proizvodnju. Njegov kolega Darko Tankosić iz Asocijacije privatnih medija ističe kako treba dozvoliti "pozitivnu diskriminaciju" za reklamiranje duvana, alkohola, lekova, iz čega bi se finansirao razvoj.
M. D.