Veoma interesantno gradivo, koje govori o tome da ipak nije sve doslo iz svemira 

Znajuci da neki ipak ne znaju engleski, usudio sam se da prevodim, sve za znanje i nauku 

Evo o cemu se radi (i naravno ide iz delova, obzirom da nemam bas mnogo vremena na raspolaganju):

Rudnici i kamenolomi antickog Egipta: uvod

Naslov originala:
Mines and Quarries of Ancient Egypt
An Introduction
by Jimmy Dunn writing as Virginia Davis


Da bi smo procenili vadjenje kamena i rudarstvo u starom Egiptu, moramo razumeti da bez njih nebi bilo velikih piramida i hramova. U stvari, ne bi bilo ni sjajnog nakita, ni izvanredne skulpture, ni pozlacenog namestaja. Ono sto znamo o starom Egiptu, u velikoj meri je stvoreno zahvaljujuci radovima u kamenolomima i rudnicima. Da nije bilo veoma napornog rada kamenorezaca toliko hiljada godina pre, danas ne bi smo mogli videti sve ono zbog cega toliko posetilaca iz celog sveta obilazi ovu zemlju.

Jos od praistorije, stari Egipcani su imali veliki apetit za razne materijale, posebno za krecnjak, koji je koristen u ogromnim kolicinama. Medjutim, oni su takodje vadili i crveni, sivi i crni granit iz kamenoloma kod Asuana, alabaster, diorit, mramor, serpentin, purpurni porfir i crni skriljac iz kamenoloma Wadi Rahanu, bazalt i dolomit. Takodje su iskopavali metale kao sto su bakar i zlato (srebro je obicno bilo uvozeno), a nalzista zeleza verovatno nisu bila eksploatisana sve do Kasnog perioda. Takodje je bilo iskopavanja dragog kamenja, kao sto su smaragd, malahit (sehmet), tirkiz (mafaket), karnelija, ametist i mnogi drugi minerali koji se koriste za nakit. Iskopavanje minerala ukljucivalo je i so, natron (varijanta soli), alum (mineral koristen za bojenje tkanina), i galenu (galena - olovni sulfid koji se upotrebljavao u kozmetici). I na kraju jedna dosta zanemarena (od strane naucnika) vrsta rudarenja, ato je prosto vadjenje mulja iz Nila, koji se upotrebljavao za pravljenje keramike i cigli koje su upotrebljavane za gradjenje obicnih gradjevina.

Kamen se u dolini Nila vadi najmanje od pre 40000 godina, kada su stanovnici Srednjeg Egipta, u periodu srednje paleolita vadili kamen i pravili, sa obe strane Nila, poplocavali (kaldrmisali) krecnjacke terase, jednom vrstom kremena losijeg kvaliteta (engl. chert - less quality flint). Ovi najraniji paleolitski kamenolomi te vrste kremena, sastojali su se od jama i rovova za povrsinsko vadjenje, ali postoje i kamenolomi iz vremena gornjeg paleolita (mladji paleolit ?) na nalazistu Nazlet Kather 4, na zapadnoj obali Nila, na pola puta izmedju Asyut-a i Sohag-a, koji imaju vertikalne rovove i podzemne galerije, sto u stvari najavljuje metode vadjenja kamena kakve postoje tokom kasnijeg faraonskog perioda. Kada je otkopavano nalaziste Nazlet Khater 4, pronadjene izvestan broj alatki. Tu su bili kameni cekici, koji su se upotrebljavali u najgrubljim, najprostijim fazama vadjenja kamena, te nekoliko dleta koja su koristena za finiji rad. Dleta su bila napravljena od rogova gazela i hartebeest antilopa.


Zapao mi je za oko ovaj Nazlet Kather 4, pa evo nesto fotki u vezi toga (uglavnom mape,grafikon i tekst, ali nadam se da cu naci i vise, po mogucnosti samo nalaziste, iako to i nije bas lako naci). 

Hmmm, slabo sta ima o ovom nalazistu - na Goodle Earthu nista, nadjoh mesto, ali samo nalaziste jok! Trebalo bi da bude negde unutar ove dve osencene oblasti, verovatno. Nastavak sledi

Dalje 

Praistorijski Egipcani su takodje eksploatisali minerale u stenama klifova i pustinjama na obe strane doline Nila, kao i na Sinaju. U stvari, arheolozi veruju da su prvi poznati naseljenici Sinajskog poluostrva, koji se tamo pojavljuju pre 8000 godina, bili rudari, privuceni naslagama bakarne rude i tirkiza. Neki od najranijih primeraka nakita, datirani u praistorijski period, napravljeni su od carnelijana i sarda iz Istocne pustinje. Takodje, zna se za bakarnu sljaku, pronadjenu u blizini predinastickih rudnika u Bir Nasibu na juznom Sinaju, a rudari, kopaci tirkiza, verovatno su crpeli obliznju oblast Serabit el Khadim u doba Halkolitika (Bakarno doba).

Naravno, praistorijsko rudarstvo i vadjenje kamena bili su relativno mali u poredjenju sa masivnim kraljevskim ekspedicijama, iz prve dve dinastije, koje su slane na Sinaj i u Nubiju, a skroz sicusni u odnosu na kasnije ekspedicije koje su znale ukljucivati i skoro 20000 ljudi. Neki od poznatih kamenoloma tokom faraonskog perioda bili su: Gebel es-Silsila za pescar, Tura i Ma'sara za fini beli krecnjak, Qua el-Kebir za veoma tvrdi krecnjak, Gebel el-Asr za diorit, Hatnub i Wadi el-Garawi (pored Heluana) za egipatski alabaster (kalcit), Gebel Qatrani za bazalt, Wadi Hammamat za razne vrste granita, Asuan (nekoliko kamenoloma) za ruzicasti granit.  U Asuanu (Aswan) i oko njega bila je razvijena velika kamenolomska aktivnost, koja je kasnije bila sve veca i veca. Toko rimskog perioda, kamenolomi su neoslabljeno radili i dalje, tako da su se stubovi izrezani napravljeni od asuanskog granita mogli pronaci u velikoj kolicini duz obala Mediterana. Asuanski granit je, u stvari, jedan od "velika tri" dekorativna kamena u rimskom svetu, ravnopravan sa ljubicastim granitom iz Troade i "Cipoillino"-om iz Grcke.

malo fotki (naleteh na neke stare stereo snimke - bas odise vremenom tih ranih prvih iskopavanja...)
sl.1-7: Gebel el-Silsila
sl.8-11: Tura
sl.12 i 13: Ma'sara