Obična neobičnost levorukih

Levorukost je osobina koja od davnina izaziva pažnju: međutim, ne baš tako davno na levoruke ljude se gledalo sa podozrenjem, a u današnje vreme oni bude sve veće interesovanje i pažnju raznih stručnjaka. Izgleda da ljudi koji upotrebljavaju levu ruku pri obavljanju svih radnji konačno mogu da odahnu: vekovima je leva ruka smatrana “đavolskom”.
Ipak, levoruki ljudi nikada se nisu ni priklonili ni prilagodili većini dešnjaka. Od svoje osobine uvek su stvarali motiv kojim se ponose, a svoje ponašanje su opravdavali velikim brojem levorukih na poljima umetnosti, politike i kulture. Primeri? Ima ih mnogo: Čarli Čaplin, Leonardo da Vinči, Napoleon, Širli Meklejn, Dijego Armando Maradona, Nikolo Paganini, Bendžamin Franklin, Fridrih Niče.
Tu je i veliki broj američkih predsednika: Hari Truman, DŽerald Ford, DŽimi Karter, Ronald Regan, DŽordž Buš i Bil Klinton - kolege svojih “predaka” - drevnih vojskovođa Aleksandra Makedonskog i Julija Cezara.
Danas je rasprostranjeno mišljenje da češće korišćenje jedne ruke u odnosu na drugu nije nikakav znak “zlokobne sudbine” ili mane koju treba ispraviti. Dokazano je da ta osobina nema nikakve veze sa nekom misterioznom disfunkcijom, već zavisi od prevage jedne moždane hemisfere nad drugom. Princip je obrnut: Za dešnjake je to levi deo moždane hemisfere, one koja je zadužena za logiku, govor, analitičko rasuđivanje.
Kod levorukih, naprotiv, prevagu ima desna hemisfera, u kojoj su lokalizovane funkcije kreativnosti, intuitivnosti, sinteze. Drugim rečima, kod levaka je izraženija sposobnost zamišljanja figura i oblika - osobine koju poseduju uglavnom arhitekte. To je sposobnost da se na dvodimenzionalnoj površini (listu hartije) projektuje neki objekat koji, naravno, ima tri dimenzije. Ovo objašnjava veliki broj levorukih umetnika (Rafaelo, Mikelanđelo, Pablo Pikaso, Pol Kle, Leonardo da Vinči) i pisaca (Volfgang Gete, Mark Tven, Hans Kristijan Andersen, Alberto Moravija).
Zatim, levoruki imaju veće predispozicije za uspeh u sportovima u kojima se koristi samo jedan zglob, kao što su mačevanje, jači i razvijeniji “most” nervnih vlakana koji spaja dve moždane hemisfere u poređenju sa dešnjacima. Ta osobina dozvoljava im mnogo brži prenos informacija iz jedne moždane hemisfere u drugu. A u sportskim aktivnostima, u kojima je sposobnost brzog reagovanja jedna od osnovnih vrlina, čak i hiljaditi deo sekunde postaje odlučujući. Štaviše, u sportu kao što je tenis, zadavanje “obrnutih” udaraca često je odlučujuće, tako da nije slučajnost što su mnogi asovi belog sporta levoruki: Martina Navratilova, Monika Seleš, DŽimi Konors, DŽon Mekinro, Rod Lever.
I ceo svemir se (sa izuzetkom naše planete) okreće zdesna na levo.
Još je uvek nemoguće odgovoriti na pitanje da li se rađa ili se postaje levak, zato što još nije ni razjašnjeno zašto jedna moždana hemisfera ima prevagu nad drugom.
Međutim, moguće je pratiti razvojne faze deteta koje je u određenom dobu u mogućnosti da bira između leve i desne ruke. Češće korišćenje jedne ruke u odnosu na drugu poklapa se sa razvojem govora kod deteta, dakle, negde u drugoj godini života. Međutim, definitivnu “odluku” dete donosi između šest i osam godina.
Najveći problem koji se postavlja pred roditelje je period kada dete treba da pođe u školu. Još se u mnogim sredinama dešava da se dete prisiljava na pisanje desnom rukom, a najbitnije je da roditelji nemaju nikakve predrasude (bilo pozitivne ili negativne) u odnosu na to kojom će rukom dete da piše. Jer, vreme i način psihomotornog razvoja deteta moraju da se poštuju, da ne bi došlo do stvaranja težih psihičkih trauma. Upotrebu leve ruke ne treba smatrati hendikepom, nego samo nekom vrstom posebnosti, koja naravno, u svakodnevnom životu ima i svojih mana i prednosti. Tako je naučno dokazano da su levoruki veštiji u snalaženju u nesvakidašnjim i neprijatnim situacijama, razvijaju veću sposobnost prilagođavanja od desnorukih i umeju da pronađu kreativna rešenja u prevazilaženju svakodnevnih briga.

Jednom sam procitao u Blicu pod temom "luda planeta" za jednog fanaticnog Indijca, koji je naucio pisati i desnom i levom rukom istovremeno i to jednom rukom na jednom jeziku, drugmom rukom na drugom jeziku, i sve to ispravno naravno.

Da, nesto slicno sam naso i za jednog drugog. Inace mnogi naucni radovi su posveceni levorukim. Sedamdesetih godina su utvrdili da su levoruki teniseri brzi zbog manje putanje zivca do leve ruke. Al od tad se jos mnogo toga otkrilo.