Kakvo voće i povrće jedemo

Lepo, ali neukusno

Naravno da koristim pesticide. Koriste ih skoro svi poljoprivredni proizvođači, jer bi u današnje vreme bez njihove upotrebe sav rod bio neupotrebljiv - priča za „Blic“ Toma Simonović iz Pećinaca, koga smo zatekli za tezgom na pijaci u beogradskom naselju Dušanovac gde prodaje paprike. Iako stručnjaci tvrde da je sve u dozvoljenim granicama, slično Tomi govore i ostali poljoprivredni proizvođači.

Toma tvrdi da pesticide koristi u skladu sa uputstvima i propisima i smatra da tako postupa i bar 90 odsto proizvođača voća i povrća u Srbiji. On dobro zna šta je to karenca, odnosno period koji mora da prođe između poslednjeg prskanja i berbe, i kaže da ga se striktno pridržava.

Sudeći prema kontrolama koje sprovodi Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu za poljoprivredu, pesticidi se u Srbiji uglavnom upotrebljavaju u skladu sa propisima. Stručnjaci tvrde da je najvažnije da se ispoštuje uputstvo sa pakovanja pesticida i karenca i u tom slučaju nikakvih posledica po potrošače ne bi smelo da bude.

Perite kupus

Uprava za zaštitu bilja je, kako je za „Blic“ izjavila Svetlana Stankov, šef unutrašnje Fitosanitarne inspekcije za Beograd, tokom prošle godine prekontrolisala 368 uzoraka raznog voća i povrća i samo kod četiri uzorka kupusa pronašla ostatak pesticida (insekticida i herbicida) veći od dozvoljenog. Stankov kaže da su protiv proizvođača koji su se ogrešili o propise podnete prekršajne prijave i navodi da bi i ovaj kupus prošao da su pri kontroli primenjivana evropska pravila, koja su očigledno nešto blaža od naših.

Prema njenim rečima, situacija je ove godine još bolja, jer ni kod jednog uzorka, a uzeto ih je 180, nije utvrđena upotreba veće količine pesticida od dozvoljene. U Upravi kažu da se mnogo radi na edukovanju poljoprivrednika o tome šta su pesticidi i kako se koriste. Proizvođačima se u okviru projekta „Ostaci pesticida na namirnicama biljnog porekla, zemljištu i vodi za navodnjavanje“ dele flajeri sa osnovnim informacijama vezanim za upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu bilja.

I Miodrag Đorđević, direktor leskovačkog Zavoda za poljoprivredu, potvrđuje da se sredstva za zaštitu voća i povrća najčešće koriste u skladu sa standardima i preporukama koje daju stručnjaci.

- Redovno izdajemo informativne biltene, svakodnevno nam se u proseku obrati između 30 i 50 poljoprivrednika koji zatraže savet. Naravno, uvek ima i onih koji rade na svoju ruku, koriste sredstva po svom izboru i u količinama koje oni procene. Na sreću, većina se popljoprivrednom proizvodnjom bavi uz primenu svih važećih standarda - kaže Đorđević.

Ružne, ali neprskane

To što voće i povrće koje kupujemo na pijacama možda nema ukus koji bismo želeli, prema mišljenju stručnjaka nema veze sa upotrebom pesticida. Slavoljub Vitorović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, objašnjava da kvalitet voća i povrća ne treba vezivati za korišćenje pesticida.

- Kvalitet je uslovljen pre svega genetskim potencijalom i valja ga odvojiti od upotrebe pesticida. Neke sorte jednostavno se više ne uzgajaju, stižu druge i u tome treba tražiti uzroke zašto ukus voća i povrća sada možda nije kao nekad - kaže Vitorović.

I sami potrošači, kaže on, sada imaju visoke zahteve, prvenstveno što se tiče izgleda proizvoda. Svi oni hoće da voće i povrće lepo izgleda, što sa nekim sortama nije lako postići. Tako i proizvođači idu u susret promenjenim navikama kupaca, a rezultat svega toga jesu proizvodi naoko lepi i veliki, ali, nažalost, ne mnogo ukusni.

Da su potrošači postali probirljivi, pre svega po pitanju estetike, potvrdila nam je i Slavica iz Vrčina koja takođe prodaje na dušanovačkoj pijaci. Ona kaže da voće i povrće koje nudi na tezgi ne prska, ali zato i većina mušterija zaobilazi njenu robu.

- Vidite da moje jabuke nisu tako lepe kao na nekim drugim tezgama, a i manje su. To je zato što su neprskane. Ne prskam ih jer uglavnom proizvodimo za sebe, a tek nešto malo prodamo. Ipak ima kupaca koji znaju da cene kvalitet, pa ja robu koju donesem prodam - kaže Slavica dodajući da većina mušterija preferira krupnije proizvode i čak traži da svi budu bar približno podjednake veličine.

Blic \ R. Marković - S. Stamenković

volim da jedem banane kivi jabuke jagode sljive tresnje to je od voca

povrce volim karfiol brokli grasak mrkvu kupus spanac grah

sve sto je ukusno i zdravo za moj organizam