Na poslu zaradile koksaki
Snežana Popović i Slađana Papić samo su dve od 17 medicinskih sestara kojima, po svemu sudeći, virusni miokarditis, za koji tvrde da su dobile na radnom mestu, neće biti priznat kao povreda na radu ili profesionalno oboljenje

BEOGRAD - O tome kako zaposleni u zdravstvu imaju bedne plate poslednjih dana bruji u svim medijima. Međutim, o uslovima u kojima rade i teškoćama koje ih zadese kad na radnom mestu "zarade" neku bolest malo se zna. Snežana Popović i Slađana Papić, koje su sa nepunih 40 godina u penziji, samo su dve od 17 medicinskih sestara iz Pančeva zaraženih koksaki virusom, koje su, kako tvrde, virus "zaradile" na radnom mestu.

- Posle 15 godina rada u zdravstvenom centru morala sam da tužim svoju kuću zbog toga što mi nisu priznali da sam koksaki dobila od pacijentkinje koju sam negovala u koronarnom odeljenju i što nisam penzionisana kao invalid rada. Zbog toga sada dobijam penziju svega 8.000 dinara, od čega treba da kupujem do kraja života lekove koji uglavnom nisu na pozitivnoj listi - kaže za Glas Slađana Papić (38).
   
      

Posebna radna mesta

Dr Milan Pavlović, direktor Instituta za medicinu rada, navodi da su u grupi oboljenja izazvanih (ne) jonizujućim zračenjem hepatitis B i C, sida, tuberkuloza, profesionalna astma, angioneurotski edem gornjih disajnih puteva, kontakt dermatitis i, pod određenim uslovima, tropske bolesti. On smatra da treba da se izradi nova lista bolesti slična onim u EU, a takođe misli da trenutno u zdravstvu postoji veliki broj radnih mesta u koja se neopravdano tretiraju kao radna mesta sa posebnim uslovima rada. To znači da veliki broj njih (ministar kaže čak 60 odsto) ima neopravdano skraćeno radno vreme, od 30 do 35 sati nedeljno.
      
      
      
   

Ubrzo posle nje, od virusnog miokarditisa izazvanog koksakijem, razbolela se i Snežana Popović, a potom i još jedna koleginica, a za 17 njih potvrđeno je da imaju virus.
- Iako neće da nam priznaju da smo virus dobile na poslu, mi to tvrdimo na osnovu velikog broja obolelih sestara koje ne povezuje ništa drugo osim radnog mesta. Zdravstveni centar je u to vreme imao veliki propust jer je isti toalet koristilo i koronarno odeljenje i spoljna jedinica (pacijenti koji su došli na pregled), kao i samo osoblje. Onog trenutka kad smo tužili ovaj centar, toalet je porušen i napravljen je drugačiji - kaže Snežana Popović (39).

Nažalost, put do pravde ovih sestara iz Pančeva neće biti lak jer kod nas koksaki ne spada u grupu profesionalnih oboljenja.
- Koksaki ne može da se prizna kao profesionalno oboljenje jer je Pravilnikom iz 1997. godine izbačen iz grupe tih oboljenja. U zemljama Evropske unije takođe nije na spisku, a kod nas je 1997. izbačen zato što nema stručnih razloga da se nađe na listi, budući da se radi o fekooralnoj infekciji. Dovoljno je oprati ruke i osoba neće biti zaražena - prokomentarisao je za Glas prof. dr Milan Pavlović, direktor Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu.

Istog mišljenja je prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, koji se pita kako se može garantovati da je neka osoba dobila koksaki na radnom mestu, a ne, na primer, u gradskom prevozu.

Koksaki virus svakako nije jedina muka zaposlenih u zdravstvu. Javnost se još seća afere sa hromozomskim aberacijama kod nekoliko medicinskih sestara i tehničara u rendgen službi Kliničkog centra Srbije koji su na svom poslu izloženi jonizujućim zracima.
- Kod nas radnici na rendgenu nemaju maltene nikakvu zaštitu. Konstantno su izloženi jonizujućem zračenju. Rendgen sale smeštene su u neadekvatne prostorije, bez ventilacije, bez određene kvadrature. Često se dešava da je rendgen tehničar odvojen samo jednim zidom od aparata koji su stari i po 40 godina - tvrdi u razgovoru za Glas Saša Kostadinović, viši radiološki tehničar u Zdravstvenom centru u Leskovcu.
   
      

"Privilegije" osoblja:

* invalidska penzija se obračunava kao pun radni staž
* na bolovanju primaju 100 odsto od plate
* dobijaju nadoknadu za telesno oštećenje
* povećan broj bodova pri konkursu za stan
      
      
      
   

On kaže da je Sindikat medicinskih sestara i tehničara pokrenuo inicijativu da radnici na rendgenu dobiju bar beneficiran radni staž i veće koeficijente. Međutim, uredbom je 2003. godine odobren beneficiran staž zaposlenima u hitnoj pomoći i službi radioterapije.

- Tražili smo da se kao profesionalna oboljenja priznaju bolesti koštanog zglobnog sistema kod zaposlenih na gerijatriji, psihijatriji, neurologiji i intenzivnoj nezi zbog toga što tamošnje osoblje oboleva u 90 odsto slučajeva od bolesti kostiju jer nemaju pomoćne radnike. Kad smo videli kakva je procedura za to, pokušali smo da se izborimo da se priznaju bar posebni uslovi rada u ovim teškim odeljenjima. I to nam je pre dve godine priznao Institut za medicinu rada, ali se toga ne pridržavaju direktori ustanova, pa radnici i dalje ne dobijaju duži godišnji odmor, skraćeno radno vreme, rekreativni odmor i pomoćne radnike - kaže Radmila Simović, predsednik Izvršnog odbora Sindikata medicinskih sestara i tehničara.
   
      

Na psihijatriji najgore

- Zbog višegodišnjeg okruženja teškim psihijatrijskim bolesnicima, izloženosti fizičkoj agresiji, velikom stresu i buci, naši lekari, sestre i tehničari i sami bivaju psihički oštećeni i počinju da se leče . To se posebno dešava pred kraj radnog veka, što mi u praksi nazivamo mentalne infekcije, a dešava se i kad ljudi odu u penziju. Zbog toga smo tražili i beneficiran radni staž za naše zaposlene. Naše sestre i tehničari svakodnevno dobijaju batine. Skoro je pacijent izbio dva zuba tehničaru, drugom su iščašili rame. Zatim, kod nas u ženskom odeljenju sestre moraju, u nedostatku obezbeđenja, da sprečavaju tuče između pacijenata gde i same nastradaju. Desio se i slučaj da je našu sestru pljunula jedna pacijentkinja koja je bolovala od žutice, pa je i sestra obolela - kaže Branka Manojlović, predsednik Sindikata medicinskih sestara i tehničara u Specijalističkoj neuropsihijatrijskoj bolnici u Kovinu.
      
      
      
   

D. Stanimirović