Moždani udar i kako ga sprečiti
Autor: CDC/JS | 05.06.2007 - 10:16


Moždani udar je u Srbiji prvi uzrok umiranja kod žena, a drugi kod muškaraca. Stručnjaci procenjuju da od moždanog udara kod nas umre preko 3.000 ljudi na milion stanovnika. Posebno zabrinjava činjenica da šlog pogađa sve mlađe ljude, ponekad čak ispod 45 godina starosti, iako naši lekari kažu da su među pacijentima imali i 18-godišnjake.

Moždani udar - u narodu poznatiji kao šlog ili kap - zvuči kao smrtna presuda jer osoba koja ga doživi u većini slučajeva ostaje težak invalid. Ali, ukoliko se pacijentu pruži adekvatna lekarska pomoć prvih šest sati posle izlivanja krvi, veliki deo tegoba i posledica moguće je izbeći. U tom periodu tim stručnjaka može da primeni najsavremeniju trombolitičku terapiju, koja omogućava bolesnicima da se uz minimalna oštećenja vrate svojim porodicama i normalnom životu.
Često su za svoju nesreću krive i same žrtve šloga jer ništa ne preduzimaju da, recimo, snize pritisak ili otkriju zašto odjednom počinju da vuku nogu, zapliću pri govoru ili im trnu prsti.
Moždani udar je neurološka bolest koja nastaje naglo i prouzrokovana je poremećajem cirkulacije u mozgu, što dovodi do nedovoljne snabdevenosti određenih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama. Postoje dve vrste moždanog udara: hemoragični moždani udar, pucanje velikog krvnog suda u mozgu i izlivanje krvi u okolna tkiva (što se po pravilu dešava u 15 odsto slučajeva), ili takozvani ishemijski moždani udar, kad ugrušak (tromb) začepi jednu od četiri osnovne arterije mozga ili neke od njihovih manjih ogranaka i izaziva prekid protoka krvi kroz njih (što se dešava u 85 odsto slučajeva). Pošto su ćelije lišene kiseonika, one odumiru. Posledice variraju od kratkotrajne slabosti, gubitka svesti, preko nemogućnosti pacijenta da se kreće, govori pa do doživotne paralize, pa čak i smrti.
U gotovo 50 odsto slučajeva organizam nas upozorava na predstojeću opasnost - kao što erupciji vulkana obično prethodi lak zemljotres, tako i teškom šlogu predstoje takozvani mini šlogovi. Tromb nakratko prekida dotok krvi, a zatim se raspada bez traga. Taj prolazni moždani atak može da se manifestuje kao slabost u jednoj polovini tela ili nagli gubitak vida na jednom oku, koji se ubrzo vraća. Može se javiti i privremeni poremećaj govora kad čovek ne može da izgovori neku reč. Najčešće se sve dešava brzo i ne traje dugo pa čovek ne stigne da shvati šta se desilo i ne obraća na to pažnju, misleći da će sve proći samo od sebe. A to je velika šteta jer takve stvari ne prolaze tek tako i treba odmah preduzeti odgovarajuće mere.
Posebnoj opasnosti izložene su osobe s visokim krvnim pritiskom, pušači, dijabetičari, žene koje uzimaju oralnu kontracepciju s visokim sadržajem estrogena, kao i srčani bolesnici s narušenim srčanim ritmom. Ugroženi su i gojazni ljudi s visokim holesterolom, naročito ako se malo kreću. Ali treba imati na umu da se starosna granica pomera naniže i da mlađi ljudi moraju takođe da osluškuju svoj organizam i obrate pažnju na signale upozorenja.

Simptomi
Utrnulost, slabost ili oduzetost. U početku čovek ne oseća samo recimo stopalo ili šaku, zatim se utrnulost širi na ruku ili nogu, pa čak i lice i celu jednu polovinu tela. Dešava se da pacijent oseti samo slabe žmarce ili trnce u vrhovima prstiju.
Poremećaj govora. Pacijent odjednom ne može da se seti neke reči ili ne može razgovetno da je izgovori ili ne razume šta njemu neko govori.
Neposlušni prsti. Prvi znak mini šloga može biti nemogućnost da zadržite predmet u rukama. Ako odjednom niste u stanju da uzmete olovku, podignete ključeve koji su vam ispali ili se obamrlost širi - odmah potražite pomoć.
Naglo zamagljenje vida. Često se početak šloga manifestuje naglim zatamnjenjem vida, a pacijent okolinu vidi u sivim bezbojnim tonovima. Obično je zahvaćeno samo jedno oko, dok na drugo i dalje vidi normalno. Ponekad čovek sve vidi duplo: umesto jednog predmeta vidi dva, bilo jedan pored drugog, bilo jedan preko drugog. Delimičan gubitak vida može biti praćen utrnućem odgovarajuće polovine lica. Čak i ako sve brzo prođe, taj signal se ne sme zanemariti. Još koliko sutradan treba otići kod lekara.
Nesiguran hod i loša koordinacija pokreta. Po pravilu taj simptom ukazuje na tromb koji narušava rad centra za ravnotežu u mozgu. Zanošenje u hodu je najčešće praćeno vrtoglavicom.
Iznenadna nesnosna glavobolja. To je najkarakterističniji simptom šloga. Ona je konstantno jaka, nije pulsirajuća, ne zahvata jedan deo glave, već celu lobanju i nema očigledan uzrok.

Reagujte na vreme
Šta da radite ako kod sebe ili vaših bližnjih primetite nabrojane simptome? Pre svega morate da ih shvatite ozbiljno. Čak i ako brzo prođu, zakažite pregled kod neurologa. Podrobno opišite lekaru Hitne pomoći svoje simptome da bi vas bolje shvatio i dao adekvatan savet. I ne obraćajte pažnju na proteste pacijenta u stilu: „Ma nije to ništa, sad mi je sasvim dobro!“ Prvi trenuci posle moždanog udara su najdragoceniji i od toga kako ste ih iskoristili može da vam zavisi život!

Jedinica za moždani udar
U beogradskom Urgentom centru postoji dobro opremljena savremena Jedinica za moždani udar. Njeni lekari tu primenjuju najsavremeniju trobmolitičku terapiju koja je veoma delotvorna ukoliko pacijent stigne na vreme. Ta terapija podrazumeva da se u prvih nekoliko sati posle šloga obolelom da lek koji razbija tromb, čime se oštećenja mozga svode na minimum, a čovek ustaje već sutradan.
Prvi put kod nas Udruženje neurologa Srbije organizuje 9. juna obeležavanje Dana borbe protiv moždanog udara širom naše zemlje.


Kako nastaje šlog
U većini slučajeva (85%) moždani udar nastaje kada krvni ugrušak (tromb) začepi arteriju u mozgu. U ostalih 15% slučajeva šlog se javlja kad arterija u mozgu pukne. Oba mogu imati pogubne posledice.

HEMORAGIČNI ŠLOG
1. U mozgu dolazi do pucanja arterije i krv se izliva u okolno tkivo ili brazde i vijuge mozga.
2. Krv preplavljuje ćelije mozga, remeti njihove funkcije i dovodi do oticanja mozga zbog suvišne tečnosti.
3. Ukoliko se oticanje nastavi, mozak se širi, ali to širenje zaustavljaju kosti glave pa sadržaj počinje da izlazi kroz otvor u dnu lobanje, uništavajući tako centre za svest i disanje.

ISHEMIJSKI ŠLOG
1. Formira se krvni ugrušak (tromb) koji dospeva u mozak i tu začepljuje arteriju. Ugrušci se najčešće formiraju u srcu ili vratnim arterijama koje su oštećene aterosklerotičnim plakom.
2. Mozak pokušava da se zaštiti tako što povećava pritisak krvi u nastojanju da pročisti arteriju. Za to vreme, ćelije mozga, lišene kiseonika, počinju da otkazuju.
3. Ukoliko problem potraje, moždane ćelije otiču i umiru.

Izvor: Blic

U SRBIJI PO JEDNA ŽRTVA MOŽDANOG UDARA NA SVAKIH SAT I 45 MINUTA !!!

U Srbiji na svakih sat i 45 minuta umre po jedan čovek od posledica moždanog udara, izjavila je sekretar za zdravstvo Snežana Stevanović povodom obeležavanja Dana borbe protiv akutnog moždanog udara.

Na mini simpozijumu u Skupštini grada, ministar zdravlja Tomica Milosavljević je rekao da je moždani udar, odnosno začepljenje krvnog suda u mozgu (šlog), prvi uzrok smrtosti kod žena i drugi kod muškaraca.

On je dodao da su „bolesti krvnih sudova jedan od požara u zdravstvenom sistemu Srbije u poslednjih nekoliko godina”.

Dve trećine ovih bolesti se može sprečiti pravilnom terapijom koja razbija krvni ugrušak u prva tri sata od nastanka udara, istakao je Milosavljević.

Smrtnost od infarkta u Srbiji je prepolovljena, a smrtnost od moždanog udara se razlikuje u medicinskim centrima u Srbiji u zavisnosti od uslova i kvaliteta rada, rekao je Milosavljević. 

Moždani udar se može sprečiti redovni merenjem i lečenjem povišenog krvnog pritiska, uzdržavanjem od pušenja cigareta, zdravom ishranom, redovnim kretanjem.


Beta