Kako živi čovek koga su teško ranile Miloševićeve pristalice

Huškao nas je jedne na druge

Majke već godinama zavijene u tugu i crno najpozvanije su da kažu gde i kako bi trebalo da bude sahranjen Milošević. Majke koje su ostale bez sinova, bez svoje dece koja su odvođena u rat u vreme Miloševićevog režima. Da je Milošević tako dobar kao što je sebe predstavljao i kako ga i sada, nažalost, deo naroda vidi, ne bi ni onda, a ni danas nijedna majka zaplakala - kaže za „Blic“ Ivica Lazović (52), junak i žrtva kotramitinga 1996. godine.

Te godine u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu Lazovića je metkom u glavu pogodio kontramitingaš, člana SPS-a iz okoline Novog Sada. Slika Ivice koji beživotno leži u lokvi krvi sa kesom punom čvaraka bila je jedan u nizu očiglednih dokaza zlodela koja je Miloševićeva vlast činila prema svom narodu.

Ivica Lazović danas živi sa trajnim oštećenjem - oduzetom levom rukom i jedva pokretnom nogom. Oko 8.000 dinara prima svakog meseca jer je nesposoban da radi.

Ipak kaže: „Srećan sam što su moja supruga i deca ostali sa mnom. U miru sam sa poštenim ljudima i sa Bogom, a još uvek, kao i onda, neprijatelj sa zlobom, bitangama i lopovima. Mirno spavam.“

On je u sporu sa državom zbog ranjavanja već devet dugih godina. Pravde još uvek nema. Ističe da mu je jedino žao što ne može da radi. Na šta prvo pomisli kada se vrati u vreme režima Miloševića?

- Setim se njegove priče, od Gazimestana do vojske koja je stigla na Kosovo, a on prvi vikao „Pobeda, pobeda“. Tog apsurda koji je trajao godinama... Taj period za mene je mračan bio, da mračniji ne može biti. Otimanje, Srbija meka za velike i male lopove. Njegovo vreme bilo je - zavadi da što više zavadiš, mržnja na mržnju, zloba na zlobu, licemerje... - u dahu navodi Ivica kao da u trenutku proživljava godine počev od ratova do čekanja u redu za mleko... I dodaje:

- Setim se kako su pod njegovom vlašću druga deca ginula i odvođena na ratište! A njegov sin Marko?! Majke mrtvih i bez sopstvenog života, dok je Markova majka pričala kako je njen sin zaradio te ogromne pare koje je trošio vukući gajbe i fizikališući po Beogradu... - nije zaboravio teško povređeni Ivica.

„A inflacija!? Kada smo primali bezvredne pare...“

- Naš narod posle svega ne bi smeo da bude kratkog pamćenja! Ne bi smeo da zaboravi kako smo gladovali, sakrivali se pred bombama, kako nas je huškao jedne na druge - zaključuje Ivica.

Ivica se ni danas ne kaje što je bio opozicionar u vreme Miloševićevog režima.

- Neka moja žrtva bude doprinos tome da Srbi prevaziđu razlike. Da krenemo u budućnost. Da se nijedan vladar koji dođe ne raskalaši kao Milošević, već, kako kaže ona narodna - ko ima mnogo vlasti, treba i da se plaši. Ja kažem da se plaši naroda, a da njihova deca ne rade zulume kao Marko - kaže Ivica.


Izvor: Blic \ Ž. J.

Malo secanja ...

Otac poginulog vojnika o vladavini Miloševića

Oterao je mladost u grobnice

- Okrenuo sam se i pogledao u još 77 Miloševićevih grobova u kojima počiva mladost. Kako mi, njihove porodice, živimo, to samo mi znamo. A gde su svi ostali pobijeni: novinari, svi njegovi politički protivnici. Mnogo je lepo umro u odnosu na ono šta je radio. Na našu decu, pod lošom komandom u pocepanim cipelama, i gladnu, pucali su i sa neba i sa zemlje. Što ih nije zaštitio kao pravi vrhovni komandant? Sada, zbog opstanka vladajuće koalicije, ponovo padaju dogovori i dilovi sa SPS-om - kaže Vuković i dodaje da ga to najviše pogađa posle gubitka sina.

Protivi se i izjavljivanju saučešća onih koji vode državu. Kome saučešće i zašto? Koji je to predsednik koji će u moje ime i u ime porodica 5.000 poginulih vojnika da saučestvuje u bolu za Slobodanom Miloševićem?

Dušan Vuković svojevremeno je odbio da od Slobodana Miloševića primi posmrtno orden za ratne zasluge svog sina, a sada je ogorčen čitavom pričom povodom Miloševićeve sahrane. On najavljuje protest porodica vojnika i rezervista poginulih u ratovima od 1991. do 1999. ukoliko porodica Milošević ne bude kompletno uhapšena na surčinskom aerodromu.

- Naša deca su mrtva, ali oni moraju da plate za svoja zlodela. Sve troje sa inicijalima M.M. - Mira, Marko i Marija - moraju da budu uhapšeni čim stupe na tlo Srbije. Ako Miloševići, čije se žrtve broje na hiljade, ne budu uhapšeni, onda neka Tadić pomiluje sve zločince i kriminalce koji su na izdržavanju kazne. Jer, da sam ja pucao na policiju kao Marija Milošević, osudili bi me bez razmišljanja. Ukoliko izostane hapšenje Miloševićevih, pa im se još dozvoli da na svoj način, kao i do sada, demonstriraju svoju „porodičnu aroganciju“ idući za kovčegom najvećeg neprijatelja srpskog naroda, porodice poginulih ratnika će se dići na noge, to garantujem - tvrdi Vuković.

Vuković je ogorčen i zbog same mogućnosti da se Milošević sahrani u Srbiji.

- Zbog svega, zbog mog sina, sinova mojih sapatanika koji više ne skidaju crninu i muškaraca koji ne briju brade, upaliću Miloševićev grob, jer nije zaslužio da mu trag ostane u Srbiji - zaključio je Vuković.


Izvor: Blic \ D. Marković

Због оваквих ствари није смео да се извуче. Хаг је за њега био награда. Требало је да доживи судбину Чаушеску-а.
Извините што се понављам.   
                                                               [smilie=13.gif]