NAJMLADJA MAJKA NA SVETU SAMO PET GODINA
A Negde sam procitao da se veruje da je njen otac takodje otac njenog deteta mada tada nije bilo DNA testa

Science  :  Discoveries   
May 14, 1939: A 5-Year-Old Becomes Youngest Mother on Record

1939: Lina Medina becomes the youngest confirmed mother in recorded medical history, delivering a son at the age of 5.

The Peruvian child delivered a 5-pound, 8-ounce boy via caesarean section; her small pelvis made it impossible for the baby to pass through the birth canal. In a detailed report of the case, Dr. Edmundo Escomel described the girl’s early sexual maturity. Lina had her first menstrual cycle when she was only eight months old; her breasts were almost completely developed by the time she was 4.

Lina’s condition, known as precocious puberty, was an extreme case, so much so that the story was dismissed as a hoax by many. But doctors X-rayed the fetus’ skeleton in utero and provided a picture of Lina, taken late in her pregnancy. The photograph, shot in profile, proves not only the pregnancy but shows the extent of her sexual development.

The baby, a boy named Gerardo, was healthy. He grew up normally (his mother’s true identity was revealed to him when he was 10) but died at 40 from a bone-marrow disease.

Paternity remains a mystery. Lina’s father was arrested on suspicion of rape and incest but the charges were later dropped for lack of evidence. Lina, who is still living, has never divulged a name and, indeed, may not know

Read More http://www.wired.com/science/discoveries/news/2007/05/dayintech_0514#ixzz0ni8tepTd

Treba u svakom gradu da visi  na trgu po jedan pedofil, pa da vidim sto bi bilo neko dete silovano...

Pedofila nikad ne bi osudila na neku brzu smrtnu kaznu vec bi ga vezala i seckala danima deo po deo, rec po rec.... 

To ti je kao u New York-u.  Mogu da te upucaju u sred dana i nikom nista. A sto se takvog ponasanja tice, uopste me ne cudi, jer ljudi su oguglali na gotovo sve.  Kad vide nesto na TV-u e onda se zale, a to je sve isprazno. 
Jednostavno ljudi ne zele probleme ili uzivaju u tome da vide nekoga kako zlostavlja, sto je opet deo coveka, jer covek je najveca zivotinja

Svako ko ima dete ili neko malo biće do koga mu je stalo... Svako ko voli, Boga, zemlju, narod, i sl... Nemože da bude nezainteresovan, sebičan i  zagledan samo u svoju avliju, kako neko reče...

Pa, to dete će jednog dana stvarati porodicu, juriti devojke, družiti se sa drugom decom... Kako neko ko ima dete može da bude neosetljiv na ono što se dešava drugoj deci i u društvu uopšte...

Pre bih rekao da se tu radi o nekim drugim stvarima... Najlakše je pljunuti po društvu, kao neka razmažena adolescentkinja koja je navikla da joj roduitelji rešavaju sve... Treba uložiti malo napora, pa razumeti ili pokušati da se razume...

A globalne tendencije, bar kako ja to vidim nisu ni malo slučajne, od pokreta "Childfree", do glorifikacije homoseksualizma, ... Sve je usmereno na smanjenje globalne populacije stanovništva, degradacijom morala i hrišćanskih vrednosti.

Пријетећа политика холокауста у свјетским размјерима везана је за постмодернизам који је сутон, почетак краја „златног периода“ модернизма За­пада (наравно, ради се о погоршању ситуације обичних грађана, а не владајућих слојева чија се богатства увећавају). Наука техника и технологија, посебно ин­форматика и аутоматизација, су се толико развиле, да су масе људи, добрим дијелом припадници средњих класа, постали „сувишни“ унутар тржишних односа. Развој информатике и сервисних услуга не могу компензирати одстрањивање радне снаге из индустрије и пољопривреде.

Поред свега, помјерање капитала Развијених према бившој Источној Еуропи и неким азијским земљама ('делокализација') гдје је радна снага (једнако стручна као и западно-еуропска) далеко јефтинија а пореске олакшице знатне, доводи до прогресивног пораста незапослености и пролетаризације пучанства на самом За­паду. Социјални систем „златног периода“ капитализма ('држава благостања') се, рекли смо, урушава, буџети држава су све тањи, а основна филозофија живота постаје нео-либерализам, еквивалент за социјал-дарвинизам чија је суштинска мисао да јачи и способнији (достојније) преживља­вају и, углавном, управљају осталима. Ево што је Маркс прије 150 година про­фет­ски написао на тему пролетаризације живља на Западу, антиципирајући „друштво без рада“:
„Узмимо, да је производност индустрије толико узнапредовала да, умјесто двије тре­ћине становништва као раније, сада само једна трећина судјелује у материјалној производ­њи...Ове двије трећине које више не раде, састоје се дијелом од посједника профита и ренте, дијелом од непроизводних радника (посебно) непроизводних политичких радника. Могло би се претпоставити да се, са изузетком служинчади, војника, морнара, нижих чиновника, метреса, коњушара, кловнова и жонглера, ови производни радници налазе углавном на вишем ступ­њу образовања него ранији непроизводни радници и, нарочито, да су се намножили лоше плачени умјетници, музичари адвокати, љекари, учитељи, проналазачи, итд“. (К. Марx, Теорије о вишку вредности, И, п. 152., Просвета, Београд, 1970)

Пораст незапослености услијед пребрзог развитка науке, технике и технологије и делокализација, морално и материјално обезврјеђује становништво Запада које губе идентитет и наду. Све већи број живи од „социјале“ која је све рестриктивнија. Расту ксенофобија, расизам и криминал.

Структуре на власти, не желећи икакве радикалне промјене, покушавају преко палијативних политика одржати статус qуо погубних тржишних односа, али им то све теже иде од руке. Полицијске снаге и репресија расту, информатизација друштва и са­бласна контрола електронских комуникација деградира човјекову судбину.

Све у свему, показује се да тржиште није више у стању регулирати цјелокупну производњу живота и његово одвијање. Иако се у читавом свијету буди свијест о мрачњаштву нео-либерализма и протести расту, за сада још нема неке велике кохе­рентне идеје као што су били кршћанство и марксизам, ни адекватног социјал­ног покрета, који би радикално повели Запад према људскијој будућности.

Политички процеси који прате ове трендове су, такођер, за већину људи зас­трашујући. Власт се концентрира у рукама свјетске олигар­хије састављене од врхова (супра)националних институција и транснационалних корпорација која је на орве­ловско-хакслијевски начин у стању контролирати већину човјечанства. Очито је, да се у слиједећих неколико стољећа актуелни, смишљени холокауст, чије су жртве у овом часу највећим дијелом становници земаља у развоју, знатно учврстити као метод и узроковати погибију све већег броја пролетаризираних маса које ће прак­тично бити незапослене и овисит ће о милости политичих, војних, административних, идеологијских, финанцијских и полицијских моћника. Једино ће врхунска наука бити слободна, али ће број људи у том домену бити све мањи а приступ све ексклузив­нији.

Што се тиче насиља, оно ће, у оквиру реченог, планираног холокауста, по­при­мити крајње драстичне облике на нивоу индивидуалног и групног сукобљавања. Али за разлику од досадашње хисторије гдје је људска врста тражила најадекватнији пут за саморазвитак доводећи себе често на ивицу самоуништења (на примјер, при­јетњом нуклеарног сукоба), ова врст насиља бит ће, у том смислу, безопасна, док ће институционалне форме насиља владајућег свјетског поретка бити крајње ра­ционалне. То значи да неће бити ратова који ће доводити човјечанство у питање али ће зато „локални ратови“ и криминал бити стимулирани, а истовремено и брутално спријечавани. Највјеројатније је, да ће се аранжирати они војни сукоби који ће укупну популацију одржавати на бројчано прихватљивом нивоу док ће индивиду­ални и групни злочини, у оваквој перспективи, чинити додатне корекције службеној злочиначкој политици. Тако ће развитак све ирационалније рационалности и даље убирати свој крвави данак али, од сада, без страсти, крајње смишљено и програмирано.

(Из књиге: Емил Влајки, Међународни односи постмодернизма, Литтера, Бања Лука, 2010.)

Kako prepoznati pedofila?

Brojni primeri seksualnog nasilja nad decom, otkriće lanca dečije pornografije, sve veći broj internet sajtova za upoznavanje, dovođenje katoličke crkve u pitanje... postavili su u centar interesovanja ovaj mentalni poremećaj, čije su žrtve najranjiviji članovi zajednice - deca.



U poslednje vreme, u svetu ali i u Srbiji, bilo je nekoliko slučajeva seksualnog zlostavljanja maloletnika, koji su uzburkali javnost. Od slučaja silovanja šestogodišnje devojčice na groblju u Bačkom Gradištu, do pedijatra u SAD-u koji je optužen za silovanje 103 deteta. U Poljskoj je, u međuvremenu, pedofilima zakonom zabranjen rad sa decom. Naime, poslodavci dečijih ustanova su dužni da svakom radniku traži potvrdu iz policije da nisu kažnjavani za posedovanje i širenje dečje pornografije ili seksualnu zloupotrebu dece.

Posledice ovakvih događaja, mogu da budu veoma ozbiljne i da traju ceo život, ali to ne znači da će svako dete da ima iste posledice.
Kako bi roditelji zaštitili svoju decu, potrebno je da znaju osnovne karakteristike pedofila, kao i karakteristične znakove dece koji su postali žrtve pedofilije.

Dijagnoza pedofilije

Međunarodna klasifikacija bolesti (F65.4) definiše pedofiliju kao seksualnu sklonost prema muškoj, ženskoj ili deci oba pola predpubertetskog uzrasta ili u ranom pubertetu. Da bi nekoj osobi mogla da se postavi dijagnoza pedofilije, potrebno je da:
najmanje šest meseci postoji seksualno uzbuđenje, fantazije, porivi ili postupci koji ukazuju na polnu aktivnom sa jednim ili više dece.
Da su ti seksualni porivi osobu naveli na delovanje, ili su joj izazvali emocionalnu patnju i teškoće u komunikaciji,
Da osoba ima najmanje 16 godina, te da je najmanje pet godina starija od deteta.

Oni nemaju nikakav „znak na čelu", niti se prepoznaji na prvi pogled. Često su to ljudi za koje većina nikad ne ni pretpostavila. Ima ih u svim profesijama i slojevima društva. Od prosjaka na ulicama, preko vozača autobusa, sportskih trenera, doktora, prosvetnih radnika, sveštenika... Poslednje dve decenije, na prostorima naše zemlje, u modi su i privatni časovi matematike, fizike, hemije, srpskog, stranih jezika.... Mnogi od ovih slučajeva, takođe su imali traumatičan završetak po decu.

Čak ni sama crkva nije zaštićena od pedofilije. Poslednji slučajevi iz Nemačke, o zlostavljanju sveštenika jezuitskog reda u četiri nemačka grada, govore u prilog ovoj tezi.
Mnogi filmovi i dokumentovani primeri, govore o ovoj pojavi među uglađenim slojevima društva. Zbog razvoja tehnologije i multimedijalnih komunikacija, ove osobe se često mogu naći na internetu pod lažnim imenom.

I pored sve većeg razotkrivanja pedofila, stručnjaci kažu da je ova sklonost rasprostranjenija nego što se misli. Neka istraživanja pokazuju da čak četvrtina odraslih muškaraca, ponekad, oseća uzbuđenje prema predpubertetskom decom.

Žene su mnogo manje proučavana, ali obavljena istraživanja na ženama pokazala su da oko dva odsto žena ima pedofilske sklonosti. Pojedina istraživanja ukazuju i na činjenicu da većinu osoba, koja su izvršile ovakva dela, ne privlače isključivo deca, već su to osobe patološki visokog libida i niskog senzibiliteta, koje nastoje da zadovolje svoje potrebe na bilo koji način.

Znaci prepoznavanja

Iako je ove osobe teško prepoznati, naziru se neke opšte karakteristike:
- Obično su to ugledne osobe u društvu,
- Većinom su boljeg obrazovanja,
- Veliki procenat njih imaju posao koji im omogućava da budu blizu dece,
- Više vole društvo dece, nego odraslih,
- Trude se da steknu poverenje i prijateljstvo sa decom. Retko prisiljavaju na seksualni kontakt, već sam fizički kontakt dolazi postepeno od dodirivanja, dizanja, drženja u krilu, do grljenja i ljubljenja,
- Trude se da ugode deci slatkišima, igračkama, video igricama, novcem...
- Ciljna grupa su im deca u nevolji, sa tužnom životnom pričom ili emocionalno zapuštena,
- Pretežno su to porodični ljudi, koji nemaju druga kaznena dela,
- Mnogi su u detinjstvu bili žrtva nekog seksualnog nasilja,
- Neki se žene sa majkama koje imaju decu, koja su njihova ciljna grupa,
- Crpe zadovoljstvo od dece na razne načine. Neki samo gledaju decu uživo, ili na fotografijama, drugi ih fotografišu, trećima je potreban fizički kontakt...
- Iako nemaju dece, često drže u kući predmete koji bi mogli da zanimaju decu.

Ovo ne znači da su svi, koji imaju ove karakteristike pedofili, već da samo treba obratiti pažnju na sve odrasle osobe u životu vaše dece.
Seksualno nasilje je u većini država kažnjivo, ali sama pedofilija kao duševno stanje u psihijatriji se smatra bolešću i ne podrazumeva nužno seksualnu aktivnost.

Psihijatri smatraju da se pedofilija ne može u potpunosti zalečiti, mada neki pristaju na terapiju kako bi izbegli zatvor. Najveći problem u lečenju je što oni uopšte ne smatraju da rade nešto loše.

Dete šalje znakove

Dete retko laže kada je reč o traumama, ali često zbog nekog razloga i ne sme da kaže. Naročito kada su ovakvi slučajevi u pitanju, u najvećem broju slučajeva, deca ne ćute, što pedofili vrlo dobro znaju i vešto koriste. Jedan od razloga je i osećaj krivice. Iz tog razloga sa ovom decom treba biti vrlo pažljiv i posmatrati neverbalne znakove koje šalje.
Postoji niz znakova koji mogu da bace roditelje u sumnju da je njihovo dete bilo zlostavljanja:

- Buđenje usred noći uz znojenje, vrištanje i drhtanje,
- Mokrenje u krevet,
- Neuobičajna agresivnost prema članovima porodice, rođacima, prijateljima ili drugoj deci,
- Povrede na genitalnom ili analnom delu,
- Gubitak apetita, ili neobjašnjivo gađenje na hranu,
- Povlačenje u sebe,
- Oponašanje nekih seksualnih pokreta sa drugom decom, igračkama ili kućnim ljubimcima,
- Napadi panike, koji mogu da budu i prisećanje na nasilje,
- Neuobičajan strah od određenih mesta,
- Naglo odbijanje deteta da ostane samo sa određenim osobama,
- Samoranjavanje...

Posledica moždanog poremećaja

Nemački psiholog Majkl Grisimer smatra da kod pedofila nedostaje prelazak seksualnog afiniteta sa predpubertetskih na postpubertetske partnere. Ovo se obično događa početkom puberteta usled razvoja čeonog dela mozga. Postoje neke naznake prisustva pedofilske sklonosti u porodici, ali još uvek nije jasno da li su ove sklonosti uslovljene genetikom.

Prema novom istraživanju Centra za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje (CAMH), pedofilija je najverovatnije uzrokovana lošim vezama u mozgu. U istraživanju su primenjene magnetna rezonanca i sofisticirane računarske analize kako bi se uporedile grupe pedofila sa grupama kriminalaca čiji zločini nisu bili seksualne prirode. Ustanovljeno je da pedofili imaju znatno manje "bele mase", supstance odgovorne za povezivanje različitih delova mozga.

Ovo otkriće, objavljeno u časopisu za psihijatrijska istraživanja, u suprotnosti je sa široko prihvaćenim verovanjem da je pedofilija posledica rane traume i zlostavljanja u detinjstvu. Do sada ovo je najjači dokaz da je pedofilija manifestacija poremećaja u razvoju mozga.

Mnogi od ovih znakova, međutim, nisu vezani samo sa seksualno zlostavljanje, pa ih ne treba uzeti izvan konteksta, već ako još uvek niste sigurni da li je vaše dete bilo meta pedofilije ili ne, potrebno je što više razgovarati sa decom, ali i njegovom okolinom.
Deca se vrlo često osećaju krivima, tako da ih treba ohrabriti i pružiti im što više ljubavi i razumevanja. Iako zlostavljanje može da ostavi ozbiljne psihičke posledice, to ne znači nužno da će svako dete da ih ima. Uz adekvatnu stručnu pomoć, vašu ljubav i razumevanje, mnoga deca će i posle ovakvih neprijatnih iskustava, moći da žive bez posledica.

Ograničen uspeh lečenja

Iako se u psihijatriji pedofilija smatra neizlečivom, postoje neke tehnike koje se koriste za suzbijanje pedofilske aktivnost. One ne utiču na razmišljanja ili osećanje pacijenta, ali mu pomažu da se suzdrži od nazakonitih radnji.

Jedna od tehnika je stvaranje mirisne averzije, odnosno gađenja prema deci, puštanjem neugodnih mirisa prilikom gledanja dečijih seksualnih sadržaja.

Takođe, radi se i hemijska kastracija sredstvima kojima se smanjuje nivo testosterona i snižava libido.



Izvor: B92

Rumuni su poceli sa jakim reklamama

Evo još dva korisna filmića

Deca se nemogu zastiti od pedofila.
Teoretski mogu , prakticno tesko.
Jedino da javno preko televizije zaplasuju pedofili ili da se uvedu smrtne kazne za pedofile .