Često se dešava da od drugih očekujete da urade ono što bi vi trebalo da uradite. Time im prepuštate i vašu odgovornost. A odgovornost je baš onaj faktor koji će osigurati uspeh u svemu što preduzimate.
Bez preuzimanja odgovornosti garantovano idete ka neuspehu.
Odgovornost znači da kontrolišete vaš život, u suprotnom neko ili nešto će kontrolisati vas. Kada stvari krenu loše znači da se javila greška. Vi ne preuzimate odgovornost za vaš život baš zbog toga da bi mogli nekoga ili nešto da okrivite za tu grešku. Ovo smanjuje patnju koja nastaje kad se pogreši.
Odgovornost prepuštate drugim ljudima ili događajima zato što tada možete da izgradite iluziju da ste nepogrešivi i da ne snosite nikakvu krivicu za ono što vam se desilo. Ovo radite zbog straha od neuspeha. Obično se odgovornost prepušta partneru, šefovima na poslu ili čak vlastima, što je ravno kompletnom ludilu. Posle toga ih je lako okriviti ako nešto krene loše.
Bacanje krivice na druge vam možda izgleda kao dobra stvar. Često ćete tako prevariti nekoga da vi niste krivi ni za šta. Problem je u tome što tako gubite moć. Gubite je zato što ne prihvatate učešće u događajima. Vaša personalna snaga dolazi iz činjenice da sami kreirate svoj svet. Vašu moć upravo predajete ljudima koje okrivljujete.
Moram da vam skrenem pažnju  na nešto. Jako mi je teško da pišem tekstove na ovaj način – neorganizovano i bez sistema. Molim vas da ne zamerite ako nešto ponovim više puta jer pišem po asocijacijama. Ako i ponovim ne može da škodi, a ako ne škodi onda može da koristi. Ako niste čuli ništa o tome onda još bolje.
Zamislite na primer da vas neko postavi za voditelja na televiziji. Recimo da treba da zamenite poznatog TV voditelja. Ala bi tu bilo smeha! Izašli ste iz zone komfora(Kad postupate u skladu sa predstavom o sebi tada se nalazite u zoni komfora ako izađete iz nje javljaja se stres) i strah koji se javlja čini da izmenite glas ili nemate pojma šta da pitate goste. Pogledajte kako pravi voditelji to rade – oni su u svojoj zoni komfora i plivaju kao ribe u vodi. Ovaj stres vas tera da se vratite tamo gde mislite da pripadate. Možda ste čuli za ljude koji veliki dobitak na igrama na sreću brzo potroše i ostanu bez para. Vraćaju se u siromaštvo jer misle da im je tamo mesto. Ljudi koji su pušteni iz zatvora se uglavnom tamo vraćaju jer, ma kako paradoksalno zvučalo, jedino se na tom mestu osećaju udobno. Vraćaju se među svoje pajtose i u okolnosti gde se odlično snalaze. Znam da neki od njih ovo čitaju i pozivam ih na jedno dobro preispitivanje. Za ovo automatsko održavanje neadekvatne zone komfora je odgovorna nesvesna kreativna misao. I to negativne predstave o sebi: „znam da nisam za to„ i sl. Vrlo je verovatno da zbog ovog koncepta ne napredujete na finansijskom planu. Verovatno trošite više nego što zarađujete. Zato su i izmišljeni dozvoljeni minus na računu i ovako nepovoljni krediti. Ovo se sasvim sigurno uklapa u tačno određen nivo izobilja koji ste prihvatili kao zonu komfora. Ako se slučajno desi novčani dobitak, vi „prosto morate“ hitno da ga potrošite kupujući plazma televizor ili na skupu garderobu. Poznato je da žene nikad nemaju šta da obuku (kamo sreće). Dobro razmislite o ovome jer se previše često dešava! To znači da ljudi ne žele bogatstvo ili ga se boje, što je još verovatnije. Tako ulazite u krug koji vas sprečava da iskažete svoje potencijale. Taj proces vas uvek vraća na polaznu poziciju. Prihvatajući ono što sebi kažete, dolazite tamo gde mislite da pripadate.
Želim vam sve najbolje.

Mislim da se to zove princip zadovoljstva, i da je potreban veliki trud da se to promeni, ali ipak, nista nije nemoguce..

ja sam stvarno primetila da gore navedena teorija funkcionise "ono smo sto zelimo da budemo"