Da li ste se ikada zapitali ko je zaslužan za imena proizvoda kao što su iPod, Android ili Xbox? Jesu li ih smislili vrhunski marketinški mozgovi, mašinerija za istraživanje popularnosti slogana i moćne marketinške kompanije, ili ih se dosetio anonimni radnik kompanije dok je bio u WC-u? U modernom svetu odnosa s javnošću, lobiranja i površnosti koja je nastala usled neprestanog bombardovanja informacijama, novim proizvodima i informacijama o novim proizvodima za uspeh nije dovoljno imati samo kvalitetan proizvod. Taj kvalitetan proizvod mora da ima i zvučno ime da bi ga ciljna grupa i primetila. Put do tih imena često je veoma zanimljiv, a često zvučna i smislena imena poznatih proizvoda u novijim verzijama budu zamenjena nečim prilično bezveznim, što takođe pobuđuje znatiželju. Hajde onda da vidimo kako su neki od najpoznatijih tehno brendova današnjice dobili imena.

BlackBerry

Kompanija RIM (Research in Motion) je za davanje imena svojoj prvoj spravici koja je omogućavala primanje i slanje elektronske pošte u pokretu unajmila nezavisnog konsultanta, koji im je savetovao da beže od imena koje u sebi sadrže pojam e-mail. Kompanija Lexicon Branding je šefovima RIM-a dokazala da termin e-mail podiže pritisak radnim ljudima, jer ih asocira na posao i obaveze, i da treba da pronađu reč koja će asocirati na osećaj sreće i prijatnosti. Tako je ova elektronska sprava dobila ime po voću.

Firefox

U Mozili (Mozilla) su hteli zvučno ime za svoj proizvod, pa su izabrali Firebird (vatrena ptica), zvučno ime koje se u Americi može povezati i s istoimenim snažnim automobilom. Međutim, to ime je već koristio jedan drugi open source projekat, pa je izabrana slična reč, Firefox. Mora da se toga setio neki ljubitelj životinja, jer je firefox patuljasta crvena panda koja više liči na rakuna nego na veliku pandu koju svi poznajemo. U Mozili su svi bili zadovoljni, jer to ime niko nije koristio, nije uobičajeno i dobro zvuči.

Windows 7

Novi Windows očekujemo krajem ove godine, u stvari nadamo se da će izaći u tom terminu da što pre zameni ne baš uspešnu Windows Vista-u. Ime 7 izabrano je po najjednostavnijem mogućem principu. Naime, radi se o sedmoj generaciji Windows-a. Čini se da se Microsoft vratio jednostavnom davanju imena, pošto se jedini Windows s ambicioznim imenom, Vista, pokazao kao prilično nepopularan, a ime nije imalo nikakve veze s tim. Jednostavnost koja je demonstrirana u imenima 95 (izdanje iz 1995. godine) ili Windows 2000 nastavlja se imenom 7.

Android

Google-ov operativni sistem nije dobio ime po nekom naučnofantastičnom delu, niti ga je konzorcijum mozgova smišljao u nekom supertajnom podrumu. Google je 2005. godine kupio kompaniju koja se u tajnosti bavila razvojem softvera za mobilne telefone, a ime te kompanije je bilo Android Inc., pa je Google-ov projekat povezan s mobilnim telefonima nasledio ime te kompanije.

Mac

Apple-ovi računari su se u početku zvali Macintosh, da bi to devedesetih bilo skraćeno na Mac, a svoje originalno ime su dobili po omiljenoj vrsti jabuka Džefa Raskina, zaposlenog u Apple-u, kada su tražili ime za svoj prvi računar s grafičkim operativnim sistemom. U stvari, te jabuke se ne zovu Macintosh, već McIntosh, ali zbog zaštite intelektualne svojine računar nije mogao da dobije to isto ime, pa je ono donekle promenjeno.


Izvor: Krstarica

Da li ste se ikada zapitali ko je zaslužan za imena proizvoda kao što su iPod, Android ili Xbox? Jesu li ih smislili vrhunski marketinški mozgovi, mašinerija za istraživanje popularnosti slogana i moćne marketinške kompanije, ili ih se dosetio anonimni radnik kompanije dok je bio u WC-u? U modernom svetu odnosa s javnošću, lobiranja i površnosti koja je nastala neprestanim bombardovanjem informacijama, novim proizvodima i informacijama o novim proizvodima, za uspeh nije dovoljno imati samo kvalitetan proizvod. Taj kvalitetan proizvod mora da ima i zvučno ime da bi ga ciljna grupa i primetila. Put do tih imena često je veoma zanimljiv, a često zvučna i smislena imena poznatih proizvoda u novijim verzijama budu zamenjena nečim prilično bezveznim, što takođe pobuđuje znatiželju. Hajde onda da vidimo kako su neki od najpoznatijih tehno brendova današnjice dobili imena.

Xbox

Microsoft-ova konzola stvorena je da Sony-ju uzme deo tržišnog kolača. U svojoj prvoj verziji često je bila označena kao lepo upakovan PC. Microsoft je u izradi Xbox-a koristio što je više moguće svojih tehnologija, koje su tada sve bile proizvedene za računare, pa je najlakše bilo da u stvari naprave modifikovani PC. Microsoft je stavio do znanja da se u Xbox-u koristi PC tehnologija, a njen najvažniji deo je DirectX API. Prvobitno ime za konzolu je bilo DirectX Box, ali ga je marketinško odeljenje skratilo u Xbox.

iPod

Časopis Wired je saznao da je ime minijaturnom MP3 plejeru dao Vini Čiko (Vinni Chieco), stručnjak specijalno unajmljen za smišljanje imena i reklamne kampanje Apple-ovog MP3 player-a. Stiv Džobs (Steve Jobs) mu je objasnio da će računar Mac biti hab (čvorište) za druge uređaje, a MMP3 player je jedan od tih uređaja. Čikou je ideja za ime bila asocijacija na svemirski brod koji napuštaju kapsule (pod) i ponovo se spajaju s njim radi uzimanja goriva. Ime "pod" opravdao je i jednostavan i čist dizajn plejera, a dodato mu je "i" da bi se na taj način dalo do znanja da je to Apple-ov proizvod.

Sony VAIO

Ime VAIO imaju svi Sony-jevi računari, a u stvari se radi o skraćenici koja je u početku imala značenje Video Audio Integrated Operation, da bi na desetogodišnjicu imena ta skraćenica bila preimenovana u Visual Audio Intelligence Organizer. Osmislio ga je Timoti Henli (Timothy Hanley) za Sony-jev veliki povratak na polje proizvodnje računara. Sony je osamdesetih godina prošlog veka proizvodio računare za japansko tržište, da bi oko 1990. izašao iz tog posla. Godine 1996. Sony se vraća na velika vrata i proizvodi računare za celo svetsko tržište, a da bi bio drugačiji od kutija drugih proizvođača, njegovi proizvodi dobijaju ime VAIO i nude natprosečne multimedijalne mogućnosti.

ThinkPad

Lenovo je vlasnik imena ThinkPad od 2005, kada ga je IBM prodao ovoj kineskoj kompaniji. Pojam ThinkPad je 1992. smislilo istraživačko odeljenje IBM-a, a kao inspiracija za to im je poslužila zvanična kompanijska džepna beležnica s kožnim koricama na kojima je bilo napisano "Think". Direktori IBM-a su bili skeptični prema ovom imenu jer nije imalo brojeve i zvučalo je neozbiljno, ali su ga saznali novinari, kojima se ime svidelo, pa su ga veoma brzo proširili u javnosti.

GeForce

Nvidia-ine prve serije 3D akceleratorskih grafičkih kartica imale su ime Riva. Očigledno je da proizvođač nije bio zadovoljan imenom, a i ne zvuči baš preterano dobro, pa su 1999. organizovali takmičenje pod imenom "Name That Chip". Ime je mogao da smisli bilo ko i da svoj predlog pošalje na konkurs, a nagrade su bile Nvidia-ini proizvodi. Tačnije, Nvidia je tražila sedam najboljih imena i nagradila ih sa sedam Riva TNT2 Ultra grafičkih kartica. Sakupljeno je više od 12.000 predloga, a ljudima iz Nvidia-e najviše se dopalo ime GeForce. Platili su ga jednom grafičkom karticom, što je prilično jeftino po svim standardima.


Izvor: Krstarica