Direktorka Apoteka Beograd firmi svog sina dala posao od 650.000 evra
Sonja Todorović | 28. 02. 2015. - 22:40h

Direktorka Apoteka Beograd Jasminka Bjeletić za godinu dana od firme u kojoj je njen sin menadžer nabavila je lekove i preparate u iznosu od oko 650.000 evra.

Poslovanje Apoteka Beograd i veledrogerije „Velexfarm“, kako „Blic“ saznaje, započinje onog momenta kada je Bjeletićeva imenovana za v. d. direktora krajem decembra 2013. godine.


- U veledrogeriji „Velexfarm“ radi direktorkin sin Vladimir Bjeletić kao regionalni menadžer. Isključivo on dolazi u Apoteku i dogovara poslove sa majkom. Dok ona nije došla na ovo mesto, mi nikada nismo poslovali sa ovom firmom - kaže izvor „Blica“ iz uprave Apoteka Beograd navodeći da su poslovi ove dve firme vredni 80 miliona dinara.


Tu, međutim, ne prestaje bahato ponašanje direktorke, jer praktično zapošljava ženu sinovljevog šefa. U avgustu prošle godine ona je zaposlila Ivanu Jankovski, ženu Marka Jankovskog, komercijalnog direktora „Velexfarma“.
 

Napredovanje bez osnova
Jasminka Bjeletić je, kako „Blic“ saznaje, iskoristila funkciju direktora Apoteka Beograd i podnela zahtev Ministarstvu zdravlja za sticanje primarijata, bez obzira na to što ne ispunjava uslove. Tome su se usprotivili zaposleni u Apoteci Beograd pa su poslali pisma Farmaceutskoj komori i Ministarstvu zdravlja navodeći da je Bjeletićeva završila fakultet sa prosečnom ocenom šest, da ima dve nezdravstvene specijalizacije stečene na „Megatrendu“ i Farmaceutskom fakultetu.

I sin direktorke Bjeletić, kao i njegov kolega Jankovski, ima visoke pozicije u ovoj veledrogeriji. Jankovski je, naime, treće osoba po funkciji u ovoj firmi, dok je direktorkin sin Vladimir na poziciji ispod njega.


Marko Jankovski u svemu ne vidi ništa sporno.
- Moja žena se javljala više puta na konkurs u Apoteci. Dva puta je ulazila u uži izbor, ali je prethodno rukovodstvo nije primilo. Evo, ovo rukovodstvo je sad primilo - kaže on.


On, takođe, ne vidi da je direktorka Bjeletić u sukobu interesa kada je u pitanju poslovanje Apoteka Beograd i „Velexfarma“.


- Veoma mali procenat naših proizvoda je zastupljeno u Apoteci Beograd. Ne vidim tu ništa sporno. Regularno se prijavljujemo na tendere i što se toga tiče sve je regulisano po zakonu - tvrdi Jankovski.


Članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić, međutim, kaže da je u ovom slučaju očigledan sukob interesa.


- U našoj zemlji nije razrađen sistem odgovornosti. Da bi radila ovakve neprimerene stvari, osoba na funkciji mora da ima vlast uz sebe. Odatle sve počinje. I nepotizam i rodbinske i prijateljske veze. Takve osobe nemaju odgovornost, niko ih ne kontroliše i imaju preveliku vlast - objašnjava Vasilićeva.


Direktora Apoteka Beograd, inače, postavlja Skupština grada, ali u Sekretarijatu za zdravstvo juče nisu želeli da komentarišu ponašanje direktorke Bjeletić niti kako je ona uopšte postavljena na ovu funkciju.


Od direktorke Bjeletić juče nismo mogli da dobijemo komentar. Ona nije odgovorila na pitanja koja smo joj poslali mejlom, niti se javljala na telefon.


Bjeletićeva je, inače, kako je „Blic“ ranije pisao, poznata po tome što je za samo devet meseci prešla 32.260 kilometara na službenim putovanjima. Ona je o trošku farmaceutskih kompanija obišla Brione, Bangkok, Berlin, Lisabon, Sloveniju. Posle našeg pisanja napravila je kratku pauzu u putovanjima koju, izgleda, namerava da prekine.


- Priprema se da početkom marta ode na kongres farmaceuta koji se održava u Dubaiju. Na put odlazi bez urađenog stručnog rada i, naravno, o trošku jedne domaće farmaceutske kompanije - kaže izvor „Blica“.



Izvor Blic.rs

Za proslavu Dana grada, Đurđevdana, gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić odlučio je da se bahati o trošku građana.

Nikolić je, kako saznaje „Blic”, raspisao višemilionsku javnu nabavku za luksuzne hotelske apartmane i sobe, 117 različitih jela i 99 pića, među kojima 31 vrsta vina.
 
Sve to u vremenu opšte štednje i Vladine politike stezanja kaiša, koju je i sam najavio kada je došao na vlast u Šumadiji.

Grad, tako, konkursom traži hotelske usluge, koje podrazumevaju apartmane i sobe sa francuskim ležajem, kao i ugostiteljske, od hladnih i toplih predjela, supa i čorbi, preko glavnih jela do poslastica.


Koliko ljudi namerava da ugosti Radomir Nikolić, sin predsednika Srbije i šef Izvršnog odbora SNS, zasad nije poznato. U konkursnoj dokumentaciji se traži da hotel mora da bude udaljen najviše tri kilometra od centra grada, da ima restoranski deo za 300 gostiju, kao i poseban restoran za 50 gostiju i salon zatvorenog tipa za 20 ljudi.

A da će Dan grada u Kragujevcu da protekne bahato, jasno je iz Nikolićevog spiska za hranu.

Neke od stavki hladnog predjela su tri vrste pršute, kraški vrat i kulen, dok su u toplom predjelu punjeni šampinjoni, pohovane palačinke i paprike na kajmaku. Posle pet vrsta supa i čorbi, slede glavna jela, gde ih je 14, od teleće natur šnicle, preko karađorđeve, do bifteka i rolovane junetine. Tu je i 15 specijaliteta sa
 
Ko voli ribu neće da pati, jer tu su morski plodovi, orada i brancin. Salata ima 13 vrsta, četiri vrste pica, šest vrsta pasta i rižota. Poslastica je 12, peciva četiri.
Kada se jede, treba i da se zalije, pa je tu, pored vina, 10 vrsta piva, četiri vrste viskija, sedam vrsta rakija, kao i 27 drugih alkoholnih pića.

Ima i sokova, 15 različitih, ali i dve vrste energetskih napitaka.

U konkursnoj dokumentaciji, u koju je „Blic” imao uvid, predstavljen je primer ugovora gde za 100 gostiju treba da se izdvoji oko 4,5 miliona dinara, bez PDV-a. To znači da je svakog gosta gradska vlast spremna da plati 45.000 dinara, i to bez uračunatog poreza.

Rok za prijavljivanje na konkurs je istekao u ponedeljak i, kako saznaje „Blic”, u igri su dva hotela, a odluka će biti doneta u naredne dve sedmice.

Izvor: Blic

OTKRIVAMO Direktor EPS-a dao 716.000 evra za gomilu blata umesto uglja
Slađana Vukašinović/Bojana Anđelić | 24. 04. 2015.

Konzorcijum srpsko-rumunskih firmi, koji je pobedio na tenderu za uvoz uglja iz Rumunije, na prevaru je prodao EPS-u i ugljeno blato za više od 700.000 evra, saznaje „Blic“.
Članovi mafije EPS-u prodali 20.000 tona takozvanog ugljenog blata (na slici) po istoj ceni po kojoj je nabavljan ugalj. To blato, da je iskorišćeno, izazvalo bi havariju

Ta sirovina, koju još nazivaju i ugljena prašina, nema tražene kalorijske vrednosti definisane uslovima tendera kojim je trebalo da se nabavi 1,2 miliona tona uglja iz Rumunije po ceni od 35,8 evra po toni. Na tenderu su pobedile firme „Virom grupa“ iz Beograda, „DMB šiping“ iz Rume i „BVA Coal SRL“ iz rumunske Konstance.

„Virom grupa“ Dejana Oketića, koji je 2008. osuđen kao član naftne mafije, izabrana je za glavnog uvoznika. Podizvođači posla su Dragan Ćurčić, član carinske mafije.

EPS je od njih umesto kvalitetnog uglja po istoj ceni kupio i određenu količinu ugljene prašine. Naš izvor iz EPS-a tvrdi da je prevara sprovedena već prilikom prve isporuke, krajem decembra 2014. godine, kada su bugarskim baržama do TENT-a dopremili 20.000 tona nekvalitetnog ugljenog blata.


- Tih 20.000 tona konzorcijum srpsko-rumunskih firmi EPS-u je naplatio 716.000 evra, iako su ugljenu prašinu od Rumuna kupili po šest, a ne po 13 evra kolika je nabavna cena uglja bez prevoza. Deo te količine ugljenog blata mešan je sa ugljem iz Rumunije koji je bio dobrog kvaliteta, dok je ostatak, koji nije nikako mogao da se provuče, istovaren kod Umke i Velikog Gradišta. Da se radi o kriminalnim radnjama, potvrđuje i to što su barže bugarskog prevoznika doskora bile sakrivene na Savi oko Obrenovca, gde su bile više od 60 dana. Zbog toga je bugarska firma tužila srpsko-rumunski konzorcijum za ležarinu - navodi naš sagovornik.


On objašnjava da su ovu prevaru otkrili zaposleni u TENT-u prilikom prijema uglja jer im je već po izgledu bilo jasno da je reč o nekvalitetnoj sirovini.

 
   Brojke
376.717,531    tona uglja je isporučeno
13.417.821,12    evra će EPS platiti
35,8    evra po toni plaća EPS
13    evra je nabavna cena uglja bez transporta
6    evra je nabavna cena ugljenog blata bez transporta
20.000    tona ugljenog blata je uvezeno
716.000    evra je cena po kojoj je prodato ugljeno blato
576.000    evra je regularna cena ugljenog blata - i to sa prevozom

 
- Podignuta je uzbuna u TENT-u, nakon čega je obavljena analiza koja je potvrdila da bi korišćenje ugljenog otpada moglo da dovede do nesagledivih posledica u postrojenjima. To se moglo i očekivati jer je posao nabavke EPS dodelio u direktnim pregovorima firmama bez ikakvih referenci za posao sa ugljem, čiji su neki od vlasnika bili krivično gonjeni. Pored toga, oni nisu imali prevoz, pa su angažovali „Eurokop“, firmu Dragana Ćurčića - kaže izvor „Blica“.


Potvrda da je bilo problema stigla je i iz EPS-a, ali uz ogradu da se radi o samo 2.000 tona nekvalitetnog uglja.


- Ukupno je isporučeno 376.717,531 tona uglja, koje će biti plaćene 13.417.821,12 evra. Kvalitet uglja bio je u skladu sa tehničkom specifikacijom iz tenderske dokumentacije. Oko 2.000 tona uglja neće biti plaćeno, jer kalorijska vrednost nije odgovarala zahtevu EPS-a i TENT-a - kažu za „Blic“ u EPS-u.

 

Pokušali smo da dobijemo komentar i od uvoznika, ali oni nisu želeli da odgovore na naša pitanja.

 

Ko je uvozio ugalj

Dejan Oketić, suvlasnik „Virom grupe“ iz Beograda
Označen kao član naftne mafije koja se tereti da je oštetila državu za 97 miliona evra. Osuđen 2008. na dve godine zatvora zbog šverca nafte.

Dragan Ćurčić, vlasnik „Eurokopa“ iz Raške
Označen kao član carinske mafije. Osuđen na dve godine zatvora zbog prisvajanja 32 kamiona i jedne prikolice od „Hipo lizinga“.

DINASTIJA Krkobabić III od početnika do drugog čoveka Privredne komore za samo tri godine
Suzana Lakić | 23. 04. 2015. - 21:55h

Stefan Krkobabić (27), čiji je pokojni deda Jovan bio potpredsednik Vlade, a otac Milan je direktor „Pošte“, imenovan je za potpredsednika Privredne komore Beograda (PKB).

Stefan, jedan od dvojice sinova Milana Krkobabića, imenovan je na novu funkciju pre oko mesec dana, saznaje „Blic“

Samo tri godine trebalo je najmlađem izdanku dinastije Krkobabić da od dolaska u Centar za ekonomsku politiku PKB postane sekretar za mala i srednja preduzeća, a potom da se vine i do samog vrha menadžmenta.

Nenadić: Loše je bez konkursa
Komentarišući imenovanje Stefana, Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“ kaže da problem nije u tome ko je izabran, nego po kojim procedurama.
- Loše je ako nema nadmetanja i konkursa, ili ako to postoji, ali bez jasnih kriterijuma - ocenio je Nenadić.

Uz četvoricu potpredsednika komore, koji u proseku imaju po 55 godina, golobradi Krkobabić imenovan je za potpredsednika za socijalno preduzetnišvo i jednog od glavnih saradnika prvog čoveka Komore Beograda.


Ovim potezom mlađani Stefan tako je stao rame uz rame drugom potpredsedniku Komore Miroljubu Aleksiću, vlasniku dvadesetak uspešnih firmi.

Ponosni otac Milan, direktor „Pošte“, potvrdio je za „Blic“ da mu je sin imenovan na novu funkciju.
- Za potpredsednika je izabran transparentno na skupštini Komore. Njegove kolege su verovatno verifikovale to da on u poslu može doneti nešto novo i da je pokretač. Koliko će se, međutim, snaći u novim obavezama, videćemo - kaže Krkobabić II.


On napominje i da se Stefan ne bavi politikom, ali da je vrlo upućen u dešavanja.
Na mesto potpredsednika Krkobabić III došao je sa pozicije sekretara za mala i srednja preduzeća u PKB. U komori se prvi put obreo u avgustu 2012, kada je na čelu te institucije bio Milan Janković, tadašnji odbornik u Skupštini grada sa liste SPS-PUPS-JS.


Predsednik Zajednice preduzetnika u Privrednoj komori Beograda Milivoje Admuš kaže da se Stefan u poslu nije štedeo.
- Izuzetno je aktivan, veliki inicijator, i to su kolege prepoznale - tvrdi Admuš za „Blic“.

Paraćin -- Proizvodnja stakla u Srbiji 1. maja ipak neće biti ugašena zbog obustave isporuke gasa "Srpskoj fabrici stakla" u Paraćinu, kako je to najavio "Srbijagas".
 

U Vladi je postignut dogovor o multilateralnoj kompenzaciji - prebijanju dugova između države, fabrike i "Srbijagasa".

Ovo nam je potvrdio Borivoje Jevtić, predstavnik sindikata "Nezavisnost", koji je sa generalnim direktorom Borislavom Vukovićem i predsednikom Samostalnog sinikata Živojinom Matejićem o sudbini SFS razgovarao sa predstavnicima Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju.

"Čvrsto je obećano da će se izvršiti međusobno prebijanje dugova, tako da će dug fabrike prema "Srbijagasu" biti namiren i nikakvog isključenja gasa neće biti. Naime, država duguje fabrici blizu 300 miliona dinara za deo socijalnog programa koji je isplaćen zaposlenima 2012. godine, a naš dug prema "Srbijagasu" je mnogo manji", objašnjava Jevtić i dodaje da je obećano da će o tome Vlada odlučiti na sednici naredne nedelje.

Prema njegovim rečima, direktor Agencije za privatizaciju je rekao da će izveštaj o poslednjoj kontroli ispunjenosti obaveza kupca Staklare iz ugovora biti pozitivan, te da će posle usvajanja izveštaja, kupac fabrike, međunarodni konzorcijum na čelu sa bugarskom firmom "Glas industri", konačno postati vlasnik. Kontrola je obavljena 20. aprila.

Izvor: B92

 

Mladi stručnjaci bez posla, a direktor Železnica drugare penzionere plaća 100.000 da ga savetuju!
Slađana Vukašinović | 23. 05. 2015.

Generalni direktor „Železnica Srbije“ Miroslav Stojčić angažovao je dva penzionera koja mesečno plaća po 100.000 dinara da ga savetuju, saznaje „Blic“.

Može mu se: Miroslav Stojčić navukao bes zbog nelogičnog zapošljavanja
Reč je o Davidu Vojinoviću, koji mu je desna ruka za održavanje i razvoj voznih sredstava, i Vladimiru Radiću, savetniku za investicije, koji ga upućuje u šta treba da se investira novac poreskih obveznika Srbije i krediti dobijeni od Rusa i svetskih finansijskih institucija. Oni su se tako našli na jaslama državnog gubitaša, i to uprkos zabrani zapošljavanja Vlade Srbije i objavljenom spisku od 3.019 ljudi kojima se sprema otkaz.
 
Da paradoks bude još veći, više od 200.000 mladih do 30 godina je nezaposleno, a primaju se ljudi koji su odradili svoj radni vek.
 
- Mogli su da angažuju nekog mladog fakultetski obrazovanog čoveka koji će zbog ovakvih anomalija verovatno napustiti zemlju - kaže profesor ekonomije Mlađen Kovačević.
 

    7,7 milijardi dinara gubitak u 2013. godini
    13 milijardi dinara subvencija iz budžeta se godišnje izdvoji za plate u „Železnicama“

Izvor „Blica“ iz „Železnica“ tvrdi da je ovakav postupak direktora Stojčića izazvao buru negodovanja kod 17.000 zaposlenih.
- Tim novcem mogu da se plate šestoro ljudi kojima visi otkaz nad glavom. U trenucima kada preko 3.000 ljudi treba da ode na ulicu i ostane bez elementarnih uslova za život, on angažuje po ugovoru o delu ljude koji imaju velike penzije - kaže naš izvor.
 

On objašnjava da je Stojčiču bitno da uz svoje skute ima sebi odane ljude, a koliko to košta, baš ga briga jer ih on ne plaća

Mihajlović: Nelogično
Zorana Mihajlović, resorna ministarka, kaže da Vlada jeste dala saglasnost na program poslovanja. „Predviđeno je zapošljavanje 200 stručnjaka, a Ministarstvo ne odlučuje o imenima ljudi, a ponajmanje zna da li se
angažuju penzioneri. Nelogično je da se za savetnike za vozove angažuje čovek koji nije znao da mu elektrolokomotive stoje u tunelu na Zlatiboru pa napisao da ih ima manje nego što su ih „Železnice“ imale - kaže Mihajlovićeva, očigledno aludirajući na Davidovića.

- U firmi ima bar 500 stručnjaka koji su te poslove mogli da rade, ali on je angažovao penzionere po ugovoru o delu dok inženjer prima od 50.000 i 65.000 dinara - objašnjava naš sagovornik.

U „Železnicama Srbije“ su potvrdili saznanja „Blica“, ali nisu želeli da kažu koliko su plaćeni.
- I pored zabrane zapošljavanja mogu se za specifične oblasti po ugovoru angažovati stručnjaci. To je urađeno i sa dvojicom vrhunskih železničkih stručnjaka, Davidovićem i Radićem - kažu u „Železnicama“.

Izvor: Blic.rs

RASKALAŠNO Spiskali 10,5 miliona dinara na krkanluk i rekreaciju
S. Vukašinović | 30. 06. 2015.

U vreme dok je Skupština Srbije raspravljala o poskupljenju struje za 12 odsto, 600 radnika EPS uživalo je na sportskim igrama na Zlatiboru, saznaje „Blic“.

Radnici iz pet elektrodistribucija Srbije i “Elektrokosova” sportski su se uzdizali i udisali planinski vazduh od 18. do 21. juna, što je građane Srbije koštalo oko 10,5 miliona dinara. Naime, taj novac se po kolektivnom ugovoru ne izdvaja iz sindikalne kase, već iz kase EPS koju pune potrošači struje.
 

Izvor “Blica” tvrdi da su se, pored radnika EPS, o našem trošku na Zlatiboru baškarili i članovi porodica sindikalnih vođa.
- Neki su vodili žene i decu, a to će platiti potrošači, jer će uz račun za potrošene kilovate izdvojiti bar jedan dinar i za našu rekreaciju i krkanluk. Moglo bi se reći da je nas 600 bilo na takmičenju u iću i piću, jer se za tri dana popilo hiljade litara alkohola i pojela tona hrane, pa neki od učesnika nisu ni mogli da se pojave na terenima. Sve te đakonije nisu mogle da prođu bez dobre muzike. Dok su radnici EPS pevali, građani Srbije su plakali zbog poskupljenja struje. I treba da plaču jer će ih ovo koštati oko 10,5 miliona dinara, s obzirom na to da troškovi po radniku iznose oko 17.500 dinara - objašnjava naš sagovornik.


Nagrada: Nebojša Jovanović, predsednik Sindikata EDB (levo)

Ovakvo ponašanje sindikalaca razbesnelo je penzionerku iz Beograda Nataliju Kostić, koja je upozorena da će joj struja biti isključena ako ne plati dug od 146 dinara.
 

- Oni jedu i piju o mom trošku, a ja nakon ovog poskupljenja ne znam da li ću imati da kupim kosti i krompir da bih preživela - kaže za „Blic“ ogorčena Natalija.


Pa šta, imamo pravo na te pare
Saznanja “Blica” potvrdio je i Milan Đorđević, predsednik glavnog odbora sindikata EPS. „Igre su plaćene iz kompanijske kase, ali mi na taj novac imamo pravo po kolektivnom ugovoru. Degutantno je da povezujete poskupljenje struje i sportske igre. Da znate, u septembru ćemo organizovati i finalne igre na nivou celog EPS“, kaže Đorđević za naš list.




Izvor: blic.rs

BAHATOVIĆ Kupuje 12 džipova ful, klima, koža...
Slađana Vukašinović | 02. 07. 2015.

Dušan Bajatović, direktor “Srbijagasa”, raspisao je tender za kupovinu 12 džipova koji bi ovog gubitaša mogli da koštaju oko 420.000 evra, saznaje „Blic“.

Da stvar bude gora, „Srbijagas“ je u februaru već nabavio četiri „rendž rovera“, za koje je iz kase ovog javnog preduzeća iskeširao 16 miliona dinara, pa će tako za samo četiri meseca svoj vozni park uvećati za 16 skupih četvorotočkaša.

Sudeći po ovoj javnoj nabavci, za Bajatovića ne važi preporuka premijera Aleksandra Vučića, koji je u februaru zatražio od predstavnika vlasti i direktora javnih preduzeća da smanje broj službenih automobila, jer oni gutaju značajan deo para građana Srbije

ŠTA TRAŽI BAJATOVIĆ
Na tenderu se traži da vozila imaju sledeće specifikacije:
Boja bela
Volan i menjač sa kožnim presvlakama
Radio, CD i MP3 sa četiri zvučnika
Lumbalno podešavanje sedišta vozača
Maska hladnjaka u boji vozila
Nasloni za ruku da imaju kasetu i držač čaša
Putni kompjuter
Blutut

Izvor “Blica” iz „Srbijagasa“ tvrdi da je Bajatović od ove akcije napravio farsu jer je formalno poslušao premijera i na javnoj aukciji nedavno prodao 16 „škoda superb“ i “zastava”, da bi sada ta vozila zamenio mnogo skupljima i luksuznijima.


- Nadzorni odbor nije odobrio ovoliku kupovinu automobila, već je samo preporučio da se nabavi šest teretnih terenskih vozila. Međutim, na tenderu koji je raspisan u maju Bajatović je to sve preveo na džipove, i to ne šest nego dvanaest. Po karakteristikama koje traži, može da se nasluti da se radi o

„Fordovim“ „rendžerima“, i to iz najskuplje serije, sa ful opremom - objašnjava naš sagovornik.
35 hiljada evra košta jedan „ford rendžer“ koji namerava da kupi „Srbijagas“

On dodaje da je neprimereno da u jeku štednje i licitacije državnih vozila za samo četiri meseca Bajatović kupi 16 džipova.

- Dok on kupuje džipove, građani Srbije će verovatno morati da otplaćuju dugove “Srbijagasa”, za čije kredite je garant država - kaže naš izvor.

Kupljeno: „Srbijagas“ već nabavio četiri „rendž rovera“


Za profesora ekonomije Mlađena Kovačevića ovakvo ponašanje je šok, jer je “Srbijagas” u ozbiljnim poslovnim problemima.
 
Bajatović je u jeku prodaje državnih vozila za samo četiri meseca kupio čak 16 luksuznih džipova
- Čovek je izgubljen u prostoru i vremenu. Neprimereno je da se on luksuzira džipovima dok država sprovodi mere štednje, zbog kojih se smanjuju plate i penzije. Na ovaj postupak morali bi hitno da reaguju oni koji su ga postavili, jer je jasno da ovo iritira ljude više nego gubici koje je napravio - kaže Kovačević za “Blic”.




Kupuje se: Ovakve mašine stižu u vozni park „Srbijagasa“


Dušan Bajatović i njegova PR služba juče nisu bili dostupni za komentar.

 
Janković: Bajatović kao ISIS
Nezavisni član Nadzornog odbora “Srbijagasa” Zoran Janković kaže za “Blic” da ovaj organ nije odobrio kupovinu pet džipova.
„Mi smo doneli odluku da se kupe terenska teretna vozila. Ako u tenderu piše ‘putničko terensko vozilo‘, onda je to kupovina džipa i mi to nismo odobrili. Bajatović je veći terorista za budžet Srbije nego što je ISIS za svetski poredak“, kaže Janković.


Izvor: BLic.rs

Mere stednje na delu:

BAHATO Obradović na novi logo troši 42 miliona!
Suzana Lakić | 15. 08. 2015.

Direktor EPS Aleksandar Obradović namerava da potroši 41.998.000 dinara na promenu logoa te državne kompanije, saznaje „Blic“.

Građani su u avgustu dobili 12 odsto veće račune za struju, a EPS će uskoro dobiti novi vizuelni identitet. To javno preduzeće promeniće znak prepoznavanja, a u tome će Obradoviću pomoći konsultanti za koje je raspisao tender.
Sve to će, prema saznanjima „Blica“, koštati državu više od 349.000 evra. Toliko, recimo, iznose prosečni mesečni računi za struju za 11.999 domaćinstava, koliko ih ima u Jagodini ili Zaječaru.

Obradović je za primenu novog vizuelnog identiteta i materijala planirao da izdvoji 21,1 milion dinara, dok bi marketinška kampanja koja bi to pratila koštala dodatnih 20,9 miliona.

Ulepšavanje EPS radi se u vreme kada se iz firme čuje priča o teškoj finansijskoj situaciji. EPS je u 2014. imao gubitak od 10,5 milijardi dinara, a to su objasnili majskim poplavama.


Sumnjiva zapošljavanja
Obradovića je javnost osuđivala i zbog sumnjivih zapošljavanja. Posao u EPS dobila je svojevremeno Milica Zafirović, ćerka Dragoslava Kosmajca, kojeg je premijer Aleksandar Vučić označio za narko-bosa. Poslednja koja je isplivala u javnost je Anđela Tanasković, sekretarica u Nadzornom odboru, prepoznatljiva po golišavim fotografijama.


U EPS očekuju da će novi logo početi da koriste u prvom kvartalu naredne godine.


Kažu da je dosad svaka firma u okviru sistema imala svoj zaštitni znak, a da će novi identitet biti isti za sve. Logo će biti izmenjen na svim dokumentima EPS - od računa za struju do poslovnih ugovora.

- Menjamo identitet u sklopu optimalizacije poslovanja i ukrupnjavanja kompanije, a u skladu s evropskom praksom - kažu u EPS.

Takođe, nedavna liberalizacija energetskog tržišta uslovila je da EPS mora da gradi tržišni pristup, što je stvorilo i potrebu za unapređenjem izgleda kompanije - naveli su u toj kompaniji za „Blic“, dodajući da vode računa o ekonomičnosti.

Izvor „Blica“ iz jedne marketinške agencije kaže da velike kompanije ne menjaju vizuelni identitet često, a da su pored troškova, razlozi i veliki posao.

- Promena može da košta od 15.000 pa do više od pola miliona evra. Kod velikih kompanija troškovi su veći jer promena logoa znači i promenu kompletne knjige standarda. To znači da se menjaju sva dokumenta koja imaju znak kompanije - kaže naš sagovornik.

Rekord logo od 200 miliona dolara
Bi-Bi-Si je za redizajn svog logoa 1998. platio 1,8 miliona dolara. Jedanaest godina kasnije vizuelni identitet je menjao i „Britiš petroleum“, a trošak je procenjen na 211 miliona dolara. Znak za „Najk“ 1975. kreirala je Šarolin Davidson za samo 35 dolara. Kompanija joj se kasnije odužila dodeljivanjem 500 akcija.


Izvor: Blic.rs