Praistorijski krokodili mogli su da trče poput psa kako bi izbegli oštre zube dinosaurusa. Ove je otkriće studije koja je po prvi put pokazala kako su ovi reptili evoluirali u svetu u kom su dominirali dinosaurusi.



Današnji krokodili žive u slatkoj vodi i hrane se sisarima i ribom.

Međutim, njihovi preci bili su potpuno drugačija stvorenja, a neki su čak trčali naokolo poput pasa dok su se neki adaptirali na život u otvorenom okeanu, imitirajući ponašanje kitova.

Studija Univerziteta u Bristolu otkrila je kako su čeljusti drevnih krokodila evoluirale kako bi omogućile ovim zastrašujućim životinjama da prežive u različitim sredinama.

Tom Stabs, vođa istraživanja, izjavio je: „Preci današnjih krokodila imaju fascinantnu istoriju koja je relativno nepoznata u poređenju sa njihovim prvim komšijama – dinosaurusima“.

„Oni su bili prilično drugačija stvorenja od onih koja poznajemo danas, znatno raznovrsnija i, kako pokazuje istraživanje, njihova sposobnost adaptacije bila je neverovatna. Njihova evolucija i anatomske varijacije bili su neverovatni tokom Mezozoika. Oni su menjali život i hraništa kao ništa što smo do sada videli“, tvrdi on.

Istraživači su otkrili da su drevni krokodili naselili mora a njihova vilica je evoluirala tako da bude što efikasnija u vodi i lakko hvata agilan plen, kao što je riba.

Vremenom je došlo i do anatomskih promena koje su dovele do oklopa koji danas krokodili imaju.

Ove različite vrste vilica, kao i raznovrstan prostor na kom su se hranili, pomogao je vrsti da preživi brojne istorijske nedaće koje druge vrste, poput dinosaurusa, nisu uspele.

---

B92

Zar po Nemzisu...posle udara onog asteroida na jukatanu...niso ostala samo stvorenja do 25 kg...

Koliko imaju krokodili...bar 100kg....

Sjajna tema 

Krokodili, zajedno sa dinosaurima i pticama spadaju u grupu archosauria  ("vladajuca reptilska forma", eng. archosaurs).
Arhosauria se veoma rano dele na dve grupe (od kojih obe imaju svoje predstavnike danas):

1: Ornithodira, koje ukljucuju pterosauruse, dinosauruse i ptice
2: Crurotarsi (Crocodylotarsia), koje ukljucuju krokodile i njihove mnoge i raznovrsne izumrle pretke (ovde stalno dolazi do novih otkrica i promena, tako da ove klasifikacije nisu definitivne)

Crurotarsi se dalje "dele" na (odnosno razvijaju  dalje oblike):
           1: Phytosauria (odvojena grana - nije jos sigurno da li su nastali pre archosauria)

2: Suchia
           3: Aetosauria (grana koja se odvaja ubrzo iz Sauchia)

4: Paracrocodylomorpha
           5: Poposaurioidea (grana iz Paracrocodylomorpha)

6: Loricata
           7: Rauisuchoidea  (grana iz Loricata)

8: Crocodylomorpha

Ako vas bas zanima ono sto su karakteristike archosauria, evo:
-sinusi (vazdusne kese) u njusci i u zadnjem delu lubanje
-poluuzdignuto drzanje
ovo je dozvoljavalo archosaurima da izbegnu tzv "Carrier-ovo ogranicenje" (engl. Carrier's constraint) - problem kojeg ima vecina tetrapoda (cetveronozaca) zato sto se isti misici koriste i za kretanje i za disanje. Zbog toga, zivotinje poput vecina reptila i gustera moraju da trece dok zadrzavaju dah, sto ogranicava daljinu i trajanje kretanja. Primitivni arhosaursi i ostale archusauriforme imali su polu-uzdignuto drzanje (ili "polu-poboljsano" drzanje), sto im je omogucavalo da efektnije disu dok trce. Neki crurotarsi i ornithodira imaju  parasagitalno drzanje (parasagittal posture), sto znaci da su im noge bile direktno ispod tela. Kao sto se opisuje u daljem tekstu, primitivni archosaursi su upotrebljavali svoja trbusna rebra da bi potpomogli disanje u pokretu (obzirom da su misici rebra bili odvojeni od misica za kretanje). Ptice i krokodili (dve zivuce grupe archosaursa) imaju protocna pluca - vazduh prolazi samo u jednom pravcu kroz pluca, tako da svezi vazduh ulazi pri svakom delu disajnog ciklusa. Ovo je moguce (kod ptica zasigurno) zahvaljujuci postojanju sistema vazdusnih kesa (sinusa). Danasnji krokodili imaju ekvivalent takvih kesa (sinusa) samo dok su mladi, ali oni se kod odraslih ne razvijaju. Danasnji zivi archosaursi (ptice, krokodili) pored rupa u pesku, prave i gnezda, a po logici stvari to su radili i oni izumrli. Krunska grupa archosaursa posedovala je brigu za podmladak i kompleksne vokalnu komunikacije.

Crurotarsi (crocodilia i svi rodovi koji su im blizi nego pticama) bili su dominantna grupa tokom veceg dela Trijasa.
Curotarsi ukljucuju sledece forme:
-oklopljene bodljikave biljojede
-krokodilske forme koje su konvergirale u vodozemne predatore
-cetvoronozne biljojede
-bezube dvonozce
-monogobrojne kopnene mesojede
-brzo trcece cetvoronozce, koji bi mogli biti direktni potomci proto-krokodila iz perioda rane Jure i kasnije krokodilske linije

Veoma interesantna materija, i obimna takodje, a sto je najlepse, stalno se nesto novo pronalazi, tako da se drvo zivota stalno menja i nadopunjuje.

Da ne mrsim evo nekih linkova i slicica (razna stabla razvoja archosauria, kao i raznolikost primeraka, te pojedine fotke nekih phytosauria):

linkovi, archosauria uopste:
http://www.geol.umd.edu/~tholtz/G204/lectures/204dinos.html
http://forgottenarchosaurs.blogspot.com/2011_04_01_archive.html

link  phytosauria:
http://en.wikipedia.org/wiki/Phytosaur

 

Krokodili su opstali do danasnjih dana zahvaljujuci tome sto se lako prilagodjavaju svakoj situaciji, jednako se dobro snalaze i u vodi i na kopnu plus to sto su svastojedi.

Pretpostavljam da je kljucno sto su postali staticniji, pa im pad temperature nije pao toliko tesko kao dinosaurusima, a i imali su manju potrebu za energijom 

Upravo tako, Cane Mafija, a bilo ih je stvarno raznih.
Inicio , evo na primer ovaj Terrestrisuchus (sl.1 vise nalik na psa nego na krokodila), bio je mali tezak svega 15kg; ili na pr. Yacarerari (sl.2), koji je bio velicine macke.
Ilija Nis, sasvim je moguce da su zahvaljujuci tako maloj velicini i preziveli, isto kao i pretci sisara. Manji organizam - manje energije treba tj. manje hrane, a i manjentrosi na samo grejanje. Ma, priroda to sama regulise - prezivljavanje je cudo!

Ne kazem ja nista...samo u to vreme kad su radjena ta istrazivanja....jos se smatralo da su dinosaurusi hladnokrvna stvorenja...kasnije je to prevazidjeno...

Ne samo da trosi manje energije, vec zbog stila zivota, tj nacina na koji hvata hranu, moze da prezivi i hladnijim uslovima, (lezi i ceka, spor metabilizam mu za to ne smeta) nego hladnokrvni predator koji mora da se juri sa plenom.
Pa i logicno je da su bili hladnokrvni ... inace bi sigurno vise vrsta prezivelo  ?

Pa nisu...bili su toplokrvna stvorenja...

Dobro, onda zaboravimo metabolizam, i ceo opstanak se svodi na termodinamiku