Rasvetljavanje višedecenijske misterije
Kako su agenti CIA ubili generala Patona
Autor: E. B. | 18.01.2009. - 00:01
Džordž S. Paton

Nakon detaljne istrage duge čitavu deceniju, vojni istoričar Robert Vilkoks tvrdi da je Daglas Bazata, agent Odeljenja za strateške operacije američke vojske (OSS), dobio naređenje da ubije generala Patona kako bi ga „ućutkao“. Iako je zvanična verzija da je 21. decembra 1945. godine, samo 12 dana nakon saobraćajne nesreće kod Majnhajma u Nemačkoj, Paton u bolnici podlegao povredama, u Bazatinim dnevnicima nalaze se novi dokazi koji zvaničnu verziju dovode u pitanje – prenosi britanski list „Telegraf“.

„Vojni kamion je prešao na suprotnu stranu puta i udario u Patonov kadilak. Međutim, kako su se vozila kretala brzinom od samo 30 km na čas, general je još uvek bio živ. Prišao sam i iz neposredne blizine mu ispalio gumeni metak u vrat. Kada je Paton počeo da se oporavlja u bolnici, naši agenti su jednostavno ’zažmurili’, dok su agenti sovjetskog NKVD-a, preteče KGB-a, otrovali generala cijanidom“, navodi se u Bazatinim dnevnicima.
U Vilkoksovoj knjizi „Nišaniti Patona“ nalaze se intervjui sa Bazatom, koji je umro 1999. godine, kao i odlomci iz njegovih dnevnika u kojima se opisuje kako je Bazata „namestio“ saobraćajnu nesreću. On tvrdi da je u razgovorima sa Bazatom saznao da je general „Divlji Bil“ Donovan, glavnokomandujući OSS, preteče CIA, naredio Bazati da inscenira saobraćajnu nesreću u kojoj će Paton izgubiti život, zato što je, prema Donovanovim rečima „ovaj veliki patriota (Paton, prim. nov.) izgubio kontrolu i preti da uništi sve što su saveznici postigli, pa ga treba spasti od njega samog“.
Stiven Skubik, bivši oficir Kontraobaveštajne službe američke vojske, došao je početkom 1945. godine do saznanja da je Paton bio na Staljinovoj „listi za odstrel“. Kada je to saznao, Skubik je više puta obavestio generala Donovana o tome, ali ga je general jednostavno poslao kući u SAD, prenosi britanski „Telegraf“.
„U istraživanjima sam otkrio da je pet dokumenta o saobraćajnoj nesreći kod Majnhajma uklonjeno iz američkih arhiva, da je vozač kamiona koji je udario u Patonov kadilak odveden u London pre nego što je ispitan, kao i da nije izvršena autopsija tela“, kaže Vilkoks.
Uz pomoć stručnjaka za kadilake iz Detroita, Vilkoks je ustanovio da auto izložen u Patonovom muzeju nije onaj u kome se on vozio, što on smatra još jednim dokazom o prikrivanju istine.
Džordž Paton, ekscentrični general koji je nosio revolvere sa drškom od slonovače na bokovima poput kauboja, bio je poznat i pod nadimkom „Krv i creva“. Komandovao je američkom Trećom armijom koja je napravila proboj kroz Francusku nakon iskrcavanja u Normandiji. Ali njegovu ambiciju da uđe u Berlin pre Rusa opstruirao je glavnokomandujući savezničke vojske, general Dvajt Ajzenhauer, koji je Patonove zalihe goriva preusmerio britanskom generalu Bernardu Montgomeriju. Paton je smatrao da je Ajzenhauer zaustavivši njegovo napredovanje na frontu dopustio nemačkim trupama da se povuku, reorganizuju i ponovo spreme za borbu, što je dovelo do smrti hiljada američkih vojnika tokom zimske kontraofanzive, u istoriji poznatije kao bitka u Ardenima.
Takođe, veruje se da je američkom odlukom o stopiranju napredovanja na frontu došlo do toga da sovjetska Crvena armija prva umaršira u Berlin i Prag, što je dovelo do sovjetske dominacije nad istočnom Evropom nakon Drugog svetskog rata.
„Paton je želeo da SAD napadnu Rusiju, pa su vlasti tvrdile da je poludeo. On je znao i ratne tajne koje bi upropastile političke karijere mnogima i ne verujem da bi Ajzenhauer postao predsednik da je Paton poživeo“, tvrdi Vilkoks.
On tvrdi da je Paton hteo da otkrije sramni tajni dogovor između SAD i Sovjetskog Saveza, koji je koštao života 19.000 američkih vojnika.
Čarls Provins, predsednik istorijskog društva „Džordž S. Paton“, nada se da će ova knjiga pokazati postojanje zavere da se general ubije jer bi pokrenuo pitanja koja bi mnogima zasmetala.
Inače, čuveni general je ovekovečen i na filmskom platnu. U Oskarom nagrađenom filmu „Paton“ iz 1970. godine, lik generala Patona tumači Džordž C. Skot.

General „Krv i creva“
Džordž Smit Paton Junior, rođen je 11. novembra 1885. godine u mestu San Gabrijel u Kaliforniji. U vojnoj karijeri, dugoj 36 godina bio je među prvim američkim oficirima koji su zagovarali stvaranje modernih oklopnih jedinica, komandovao je američkim jedinicama u Severnoj Africi, Siciliji i u Evropi.
U američkoj vojsci ostao je zapamćen po nadimku „Krv i creva“, koji je dobio zahvaljujući pogrešnom citiranju njegove izjave u kojoj je rekao da je za pobedu u ratu potrebna ne samo krv, već i mozak. Po završetku rata u Evropi, bio je razočaran što je saveznička komanda odbila da mu poveri komandu nad američkom armijom na Pacifiku da bi nastavio da se bori protiv Japanaca.

Izvor: Blic

Hvala za tekist Anea, više je nego zanimljiv. Ubilala je CIA mnoge, i još uvek to radi. Nego,  i ti počela sa zaverama?

Woa Super tekst,odusevljen sam. 

Ekstra

Samo,zasto bi ga ućutkao,jer imao nešto protiv tadašnje vlasti,ako jeste otkud mu svo to ordenje?

Ko smeta mora da nestane,dobar tekst.

Al CIAda je cudo... ))

Paton je samo jedan u nizu.