Istraživanje Velikog praska - podzemnim Ajnštajnovim teleskopom


Teleskop zakopan oko 800 metara ispod zemlje mogao bi naučnicima da da prvi uvid u zoru univerzuma, piše "Telegraf".


novi teleskop bi mogao da otkrije da li su postojali drugi univerzumi pre našega

ova naprava je dizajnirana da detektuje gravitacione talase, nejasan fenomen koji stvaraju neki od najnasilnijih događaja u svemiru, poput crnih crupa, neutronskih zvezda i Velikog praska.


Iako nisu nikada direktno detektovani, smatra se da ovi talasi gravitacije odjekuju u univerzumu, poput mreškanja koje stvara kamen bačenog u jezero, i da bi oni mogli da ukažu naučnicima na nove načine pravljenja mape neba.


Ajnštajnov teleskop, kako je nazvan, koštaće verovatno između 500 miliona i milijarde funti, a biće izgrađen unutar mreže tunela duge 19 kilomatara i zakopan u zemlju do 800 metara dubine, kako bi izbegao svako mešanje vibracija sa površine.


Fizičari tvrde da će im novi teleskop dati prvu šansu da vide crnu rupu koja se, još uvek, detektuje samo indirektno putem zvezda koje orbitiraju oko njih, te da će moći da pogledaju u centar moćnih neutronskih zvezda.

 

    * Smatra se da će ovaj projekat biti rival Velikom sudaraču subatomskih čestica (Hadronski kolajder), koji je pokrenut 2008. godine.

Ajnštajnov teleskop bi takođe mogao da otkrije po prvi put da li su postojali drugi univerzumi pre našega, traženjem ehoa prethodnih Velikih praskova sličnih onom koji je formirao naš svemir pre oko 13,7 milijardi godina.


Visoko precizni laseri biće upravljeni kroz 10 kilometara duge vakumske komore, kako bi se iz minuta u minut detektovale promene u dužini između oba kraja, uzrokovane gravitacionim talasima koji prolaze pored Zemlje.


Astrofizičar Univerziteta Kardif, profesor B.S. Satjaprakaš, kaže da su ti talasi veoma slabi dok dođu do Zemlje, ali da će naučnici sa osetljivim detektorom biti u mogućnosti da dobiju direktne dokaze o crnim rupama, nauče više o širenju univerzuma i "pokupe" neke od gravitacionih talasa od Velikog praska.


Naučnici koji rade na projektu, u organizaciji Evropske gravitacione opservatorije, trebalo bi da se sastanu u Italiji sledećeg meseca i izlože planove za novi teleskop.


Trenutno se 14 potencijalnih lokacija detaljno ispituju radi izgradnje Ajnštajnovog teleskopa, a tu spadaju napušteni rudnici u Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Francuskoj, Italiji i Nemačkoj, ali će možda biti izgrađen i novi tunel.


Teleskop će imati dve "ruke", svaka dužine oko 10 kilometara, a na kraju svake će biti objekti sa ogledalima, okačeni na kraju dugog klatna, što će reflektovati laserski zrak. Laseri će biti ispaljivani kroz te "ruke", na temperaturi ispod -238 stepeni Fajrenhajta, kako bi se smanjile spoljne promene koje bi mogle da se umešaju sa signalima gravitacionih talasa.


Gravitacione talase proizvode objekti poput crnih rupa, koji se kreću kroz prostor i vreme, što stvara mreškanje koje se kreće brzinom svetlosti. Albert Ajnštajn ih je prvi "predvideo" u svojoj teoriji opšte relativnosti.


Astronomi se trenutno oslanjaju na vidljivu svetlost, radio talase i X-zrake koje dolaze od udaljenih objekata, ali su ograničeni njihovom mogućnošću prodiranja kroz svemir. Gravitacioni talasi mogu preći daleko veće razdaljine i smatra se da još uvek postoje ehoi nastali od Velikog praska.


http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/248740/Istrazivanje-Velikog-praska--podzemnim-Ajnstajnovim-teleskopom