Kako sprečiti slog?

Prirodnim receptima do zdravlja - Moždani udar je treći na listi uzroka smrtnosti savremenog čoveka, a na prvom je mestu među bolestima koje uzrokuju invaliditet obolelih. Pravilnom ishranom i upotrebom lekovitog bilja može se smanjiti faktor rizika od ove bolesti

Sa starenjem raste učestalost moždanog udara, ali u poslednje vreme se ta granica sve više pomera, tako da čak 46 % slučajeva ovog oboljenja nastaje između 45. i 59. godine života

Povišen krvni ptitisak, srčane bolesti, poremećaji ritma srčanog rada, dijabetes, povišen nivo masnoće u krvi, značajno suženje karotidnih arterija - sve su to bolesti koje povećavaju faktor rizika od moždanog udara

Moždani udar (šlog, modžana kap, apopleksija) je oštećenje dela moždanog tkiva nastalo zbog začepljenja krvne vene u mozgu, ugruškom ili zbog pucanja vene čija je posledica izlivanje krvi u mozak. Povišen krvni pritisak i aterioskleroza vodeći su faktori rizika za pojavu moždanog udara. U zavisnosti od mesta i veličine oštećenja nastalih usled ove bolesti, može da dođe do poremećaja raznih telesnih i psihičkih funkcija koje taj deo mozga kontroliše.

Termin cerebrovaskularna bolest obuhvata sve prolazne ili trajne poremećaje moždanih funkcija nastale kao posledica patološkog procesa u krvnim sudovima koji hrane mozak.
Moždani udar može nastati na dva načina - začepljenjem krvnog suda koji snabdeva mozak krvlju (ishemijski moždani udar) i pucanjem zida krvnog suda i izlivanjem krvi u moždano tkivo (hemoragični moždani udar). Prvi je češći, ali drugi ima teže posledice.


Simptomi moždanog udara

- utrnulost, slabost ili oduzetost ruke, lica ili noge, naročito ako je zahvaćena samo jedna strana tela
- poremećaj govora - otežano izgovaranje, "frfljanje", pogrešno razumevanje jednostavnih rečenica
- gubitak ravnoteže
- vrtoglavica, nesigurnost u hodu
- naglo zamagljenje ili gubitak vida, naročito na jednom oku
- nagla, jaka glavobolja praćena povraćanjem


Faktori rizika i preventiva

Na starosnu dob, pol i genetsko nasleđe ne možemo da utičemo, ali na pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, stres, fizičku neaktivnost, nezdravu ishranu i gojaznost i te kako možemo. Pojedine bolesti takođe predstavljaju faktore rizika za nastanak moždanog udara: povišen krvni ptitisak, srčane bolesti, poremećaji ritma srčanog rada, šećerna bolest, povišen nivo masnoće u krvi, znatno suženje karotidnih arterija. Otkrivanjem i saniranjem ovih bolesti na vreme takođe može da se umanji verovatnoća pojave moždanog udara, što je i dokazano u razvijenim zemljama Evrope i Severne Amerike, gde je u poslednjih dvadesetak godina lečenjem pomenutih bolesti smanjen faktor rizika od moždanog udara.

Starosna dob

Sa starenjem raste učestalost obolevanja od moždanog udara, ali u poslednje vreme ta granica se sve više pomera, tako da čak 46 % slučajeva moždanog udara nastaje u dobu između 45. i 59. godine.

Zdrava ishrana

Da bi se smanjio rizik nastanka moždanog udara, obavezno se mora promeniti režim ishrane. Iz jelovnika treba izbaciti hranu bogatu zasićenim mastima, šećerima, previše zasoljenu hranu, onu bogatu holesterolom, a umesto nje uvrstiti namirnice u kojima dominiraju nezasićene masti, ulja (naročito maslinovo), mnogo voća i povrća, biljnih vlakana i ribe.

Prestanak pušenja

U cilju preventive moždanog udara treblo bi da se prestane sa pušenjem jer ovaj porok može za šest puta poveća rizik od nastanka moždanog udara. Srećom, već pet godina nakon prestanka pušenja rizik se izjednačava s onim kod nepušača.

Konzumiranje alkohola

Popiti čašu crnog vina ili čašicu rakije dnevno je zdravo, ali sve preko toga predstavlja faktor rizika. Brojne studije pokazale su da umereno konzumiranje crnog vina smanjuje rizik od srčanog udara kod osoba srednjeg doba i to u 30 do 50 % slučajeva. Ovi rezultati pokazali su se značajnima čak i kada su u obzir uzeti i ostali faktori rizika, na primer pušenje. Antioksidansima iz vina pripisuje se pozitivno delovanje ovog pića kroz povećanje nivoa HDL holesterola i sprečavanje stvaranja ugrušaka.

Prekomerna težina

Višak kilograma i telesna neaktivnost dokazani su faktori rizika ne samo od ploga, nego i drugih bolesti. Dijete i redovno vežbanje sigurno mogu da pomognu.

Prirodni čuvari mozga

Nezaobilazna stvar u sprečavanju moždanog udara i smanjenju oštećenja mozga, ako je do njih došlo, jeste konzumiranje voća i povrća. Britanski naučnici sa Kembridža dokazali su da su stariji ljudi koji jedu mnogo svežeg voća i povrća najmanje izloženi riziku od moždanog udara, a norveški naučnici dokazali su da je kod muškaraca za 45 % smanjena opasnost od smrti izazvane ovom bolešću.

Svemoguća šargarepa

Konzumiranje šargarepe pet puta nedeljno ili češće, može da smanji opasnost od šloga za 68 %. Do tog rezultata došli su harvardski naučnici nakon osmogodišnjeg ispitivanja. Razlog za to je beta-karoten. Stoga se, u cilju zaštite, preporučuje svakodnevno konzumiranje jedne veće šargarepe, 3/4 šolje pirea od krompira ili tri šoljice kuvanog spanaća, takođe bogatog beta-karotenom.
Naime, ova supstanca, osim što ima snažno antioksidativno dejstvo, sprečava i pretvaranje holesterola u toksičan oblik i stvaranje ugruška u arterijama.
Po istraživanju belgijskih naučnika, smrtnost od moždanog udara pored beta-karotena može da se izbegne zahvaljujući vitaminu A. Naime, kad mozak ostane bez kiseonika, kao što je slučaj kod moždanog udara, ćelije počinju da gube svoje funkcije, što dovodi do oštećenja nervnih ćelija zbog nedostatka kiseonika. Ukoliko u krvi postoji veća količina vitamina A, on svojim delovanjem može da smanji oštećenje mozga.

Beli luk

Razređuje krv i utiče na smanjenje krvnog pritiska, smanjuje nivo lošeg holesterola, sprečava stvaranje ugruška, deluje kao antioksidant. Ovakvo delovanje doprinosi sprečavanju ishemijskog moždanog udara. Bliski srodnici belog luka su crveni luk i praziluk koji deluju na sličan način.

Vrba

Kora vrbe prirodni je aspirin za koju je dokazano da smanjuje ne samo rizik od infarkta nego i od šloga. Pola tablete aspirina dnevno smanjuje rizik za oko 40 % kod muškaraca i 25 % kod žena. Priprema čaja: 1 kašičica kore prelije se s 200 ml hladne vode, polako vri, pusti da odstoji 5 minuta, procedi se i pije se nezaslađeno 2 puta dnevno.

Grašak

Naučnim ispitivanjem dokazano je da gotovo sve mahunarke sadrže genistin, koji se pokazao kao veoma delotvoran za sprečavanje raka. Naučnici veruju da je ishrana u kojoj preovladava tofu (sir od soje) najzaslužnija što se kod azijskih žena beleži mali postotak raka dojke. Osim zaštite od karcinoma dojke, genistin blagotvorno deluje i u slučaju stvaranja krvnih ugrušaka, što zači da može da doprinese sprečavanju ishemijskog moždanog udara kao i srčanog udara. Zato se ovo preporučuje da se ovo povrće barem dva puta nedeljno nađe na meniju.

Ananas

Ovo tropsko voće bogato je bromelinom koji blagotvorno deluje protiv stvaranja krvnih ugrušaka, što naravno doprinosi sprečavanju ishemijskog i srčanog udara. Bar jednom nedeljno treba jesti ananas, bilo svež ili konzerviran.

Borovnica

Slatke bobice borovnice bogate su sastojcima poznatim kao antocijani, koji pomažu u sprečavanju nastanka krvnih ugrušaka, pa razbijaju masne naslage koje se stvaraju na zidovima arterija. Osim toga, dokazano je da borovnica pomaže i održavanju zdravog stanja kapilara. Dva puta nedeljno čaša borovnice može da smanji rizik od moždanog udara.

Đumbir

Ovo je još jedna od lekovitih biljaka sa dokazanim delovanjem protiv stvaranja krvnih ugrušaka. U jednoj indijskoj studiji dokazano je da se dnevnim konzumiranjem dve kašičice đumbira neutrališe uticaj koji na stvaranje ugruška ima 100 grama maslaca. To, naravno, ne znači da možete svakodnevno da konzumirate maslac koji je bogat holesterolom i jedan je od faktora rizika moždanog udara i da posle toga neutrališete njegov uticaj sa đumbirom.
Preporučuje se da đumbir koristite prilikom kuvanja mešajući ga sa jelima ili da kuvate čaj od đumbira tako što ćete jednu do dve kašičice sveže izrendanog korena dodati u šolju ključale vode. Ostaviti da se ohladi i piti nezaslađen.

Ginko biloba

Ginko se u svetu koristi u lečenju posledica moždanog udara, zatim za poboljšanje pamćenja, ravnoteže, vrtoglavice. Mnoga ispitivanja dokazala su da ova biljka pojačava dotok krvi u mozak. Osim toga, ginko pomaže otpornost i elastičnost kapilara, sitnih krvnih sudova, što doprinosi sprečavanju moždanog udara. Dnevna količina koja se preporučuje je 60-240 miligrama ekstrakta. U većim količinama ginko može da izazove proliv, razdražljivost i uznemirenost.

Antioksidansi

Antioksidansi usporavaju proces oksidacije, hemijski proces koji ćelijama u arterijama omogućava bolju apsorpciju masnih kiselina i LDL holesterola. Ovo može uzrokovati stvaranje naslaga i začepljenje arterija - aterosklerozu. Antioksidansi koji se najčešće spominju u kontekstu zaštite od srčanih bolesti jesu vitamin C, E i karotenoidi. Dobri izvori vitamina C su voće i povrće. Ulje pšenicnih klica, orasi, semenke, biljna ulja, žumane, lisnato zeleno povrće dobri su izvori vitamina E, karoteniodi su kao biljni pigmenti prisutni u obojenom voću i povrću.

Moždani udar i rizik od Alzhajmerove bolesti

Moždana kap kod starijih pacijenata povećava rizik za razvoj Alzhajmerove bolesti, a pretpostavlja se da je to zbog oštećenja koje izaziva krv u mozgu.

Uticaj zagađenja vazduha

Osobe koje udišu zagađeni vazduh imaju veće izglede da u roku od 2 sata pretrpe hemoragijski moždani udar, upozoravaju japanski naučnici. Prateći smrtnost od moždanog udara kod osoba starijih od 65 godina u 13 urbanih područja u Japanu, naučnici su otkrili kako se rizik za izliv krvi u mozak udvostručuje u roku od 2 sata nakon što je zabeležena visok nivo zagađenja vazduha. Ranija istraživanja pokazala su da udahnute čestice iz zagađenog vazduha do krvotoka stižu u roku od 60 sekundi.

Čajne mešavine

* Anđelika, tratinčica, imela. Dve kašičice mešavene preliti sa dve šolje ključale vode i pustiti da odstoji pet minuta. Piti po kašičicu čaja svaka dva sata.
* Valerijana, zova, glog, imela, poljska preslica, šipak, rutvica. Piti tri puta dnevno po šolju čaja i to petnaest minuta pre obroka.
* Glog, vrkuta, majčina dušica, rusomača. Dve kašike mešavine preliti sa pola litra ključale vode i ostaviti da se ohladi petnaest minuta. Piti svakih pola sata po kašiku čaja.
* Steža, kora krkavine, gospina trava. Dve kašike mešavine preliti sa pola litra ključale vode i piti tri puta dnevno po šolju čaja.
* Anđelika, vrkuta, rusomača: Tri kašike mešavine kuvati pet minuta u pola litra vode. Piti više puta dnevno po pola šolje čaja.
Jela
* Svaki dan pojesti po jednu jabuku, glavicu crvenog luka prelivenu uljem i popiti čašu kozjeg mleka.
Oblozi
U slučaju moždanog udara preporučuju se oblozi od lista gaveza sa švedskim kapima.
Kura sa vinom
Četrnaest dana potapati u vino jednake količine anđelike, ruzmarina, lavande i kadulje. Piti ujutro i uveče po jednu kašiku.