Kako se zaštititi od krpelja
Autor: CDC/MA | 17.04.2007 - 11:43

Čim dođe toplije vreme opasnost od krpelja postaje sve veća. Ovi paraziti se čim otopli penju na vlati trave, listove i žbunje u parkovima i baštama. Kada čovek dođe u kontakt s travom, krpelji prelaze na odeću i kožu, tražeći na njoj neko mekano mesto (najčešće u pregibu kolena, u predelu polnih organa, ispod pazuha ili iza ušiju), gde zarivaju svoju rilicu.
Pošto krpelj u trenutku uboda izlučuje neku vrstu anestetika, mi ga i ne osećamo. Višak krvi parazit ponovo ispušta na mesto uboda i preko nje nam prenosi bakterije i viruse. Krpelji, pre svega, prenose krpeljni meningoencefalitis - KME, i lamjsku bolest. Prvi simptomi krpeljnog meningoencefalitisa su povišena temperatura, ukočen vrat i glavobolja. Kod težih oblika upala zahvata ceo mozak, a posledice su ošamućenost, smetnje pri govoru i gutanju, oduzetost pojedinih delova tela.
Mnogo češće se javlja borelioza, koju izaziva bakterija borrelia. Zbog nespecifičnih simptoma (umor, iscrpljenost, česte glavobolje) i blagog toka bolest nije lako prepoznati. Znak za uzbunu je crvenilo kože prstenastog oblika posle uboda. U tom slučaju odmah se javite lekaru.
Mere zaštite:
- Dok se šetate, izbegavajte travu.
- Ruke, podlaktice, zglobove stopala, listove, čarape i pantalone poprskajte sredstvom protiv krpelja.
- Nosite zatvorenu obuću.
- Kožu svakog dana pregledajte, a delove koje ne možete da vidite opipajte.
- Ako vam se krpelj zakačio za kožu, ne posipajte uljem, jer će izlučiti više pljuvačke.
- Krpelja odstranite pomoću specijalne pincete. Uhvatite što manji deo kože, ali pazite da ne zgnječite krpelja. Vucite ga sve dok se sam ne odvoji od kože.
- Poprskajte mesto uboda rastvorom za dezinfekciju i javite se lekaru.

Izvor: Blic

ovo je odlicno ali sta raditi u slucaju kad upadne u oko, moja keva dok je sirila ves proslog leta upade joj u oko ta mala npast, ona je mislila da je neka truncica, kad je pogledala malo bolje ono krpelj, i isla je kod doktora gde su joj sipali neku tecnost u oko i on je sam ispao, gadno 

toga se najvise plasim, a obozavam prirodu i zelenilo

obicno idem sa drugovima u sumu sa bajsevima i lutamo njom i dosad nisam zakacio nijedan 

Ako primjetite krpelja na tijelu ili kod kucnih ljubimaca, najbolje je da ga masirate kruznim pokretima oko jedne minute. Onda ce sam otpasti. Sigurno je, sama sam to isprobala!!!!

wow dobar savet. ja jednom mislila da je krpelj i otisla kod lekara a bio mladez  panicarka 

Pre nego što se otisnete u prirodu, zaštitite se od parazita

Krpelj u pupku

Zglavkari vrste Idžodes ricinus parazitiraju na koži čoveka i raznih drugih životinja. Prenose uzročnike piroplazmoze, spirohetoze, encefalitisa....

Muka vam je od posla i gradske vreve, previše ste napeti i imate veliku želju da, bar na kratko, pobegnete negde u prirodu gde ćete opustiti i mozak i telo. Odlučili ste da vikend provedete u prirodi koja cveta i prepustite se predivnom prolećnom suncu. Već vam igraju živci i brže-bolje pakujete skalameriju za jedan dobar roštilj na otvorenom, negde na periferiji. Ipak, pre nego što se otisnete put vikend avanture, treba da zaštitite svoje telo i organizam od pojedinih insekata i dobro nam poznatih krpelja čijim aktivnostima upravo pogoduje proleće i početak leta.

Krpelji su u prirodi rasprostranjeni veoma široko. Ima ih u našim ravničarskim ili brdskim šumama, ali se mogu naći i u gradskim parkovima, poljima, vrtovima, živicama i okućnicama. U većem broju javljaju se u proleće i rano leto svake godine. Najaktivniji su u maju i junu. Izletnici treba da znaju da se krpelji, u vreme svoje najveće aktivnosti, uglavnom nalaze po grmovima i niskom rastinju do visine oko jedan metar.

Svojim ubodom, zaraženi krpelji mogu da prenesu pojedine infektivne bolesti i na čoveka. Krpelj vrste Idžodes ricinus parazitira na koži čoveka i raznih drugih životinja. Prenosi uzročnike piroplazmoze, spirohetoze, encefalitisa...., a samim tim čovek može da oboli od virusnog meningoencefalitisa ili infekcije uzrokovane bakterijom Borellija burgdorferi, poznatu pod imenom bolest Lzme (ili Lzme borellioza ili hronični migrirajući eritem).

Tiraks - novo sredstvo za zaštitu

Kada su u pitanju ovi grozni zglavkari, najvažnija je preventiva. Pre dve godine na tržištu Evropske unije, a od ove godine i kod nas, pojavilo se novo sredstvo koje, za razliku od njegovih prethodnika, ubija isključivo hladnokrvne životinje (krpelje, insekte, gmizavce i ribe).

Tiraks se naprska na kožu ili odeću (slobodno ga koristite i za zaštitu vašeg kućnog ljubimca) neposredno pre polaska na izlet u prirodu i time, osim što ste se zaštitili od mogućnosti da se krpelj zakači na vašu kožu, spasli još jednog mogućeg domaćina ove grozne živuljke, jer ga ovaj preparat, čim se nađe u njegovoj neposrednoj blizini, ubija. Prema rečima dr Radonjića, specijaliste kliničke farmakologije, najveći značaj tiraksa je što nije otrovan za ljude i toplokrvne životinje (sisari i ptice). Naučno je dokazano da ovaj ekološki preparat ne izaziva alergije i predstavnik je nove grupe biocida.

U slučaju da se niste zaštitili ovim preparatom pre šetnje i da vam se krpelj zakačio za kožu, slobodno ga poprskajte tiraksom i on će da otpadne. Naravno, nemamo svi pri ruci ovo čudotvorno sredstvo i većina nas tad posegne za pincetom da izvadi "groznog, malog, napasnika", ali postoji verovatnoća da će vam tad ostati pipak u koži. Zato ne igrajte se lekara, nego odmah idite do najbliže ambulante.

Izvor: Glas Javnosti

Počela sezona krpelja



U proteklih nedelju dana u beogradskom Gradskom zavodu za javno zdravlje registrovano je petoro pacijenata sa dijagnostikovanom lajmskom bolešću, čiji su prenosioci krpelji.

“Broj registrovanih pacijenata sa lajmskom bolešću uobičajen je za ovo doba godine”, rekla je agenciji Beta Nevenka Pavlović iz Zavoda za javno zdravlje.

Ona napominje da je period u kojem se nalazimo "sezona najveće aktivnosti krpelja" i dodaje da je 26 do 30 odsto krpelja, na teritoriji Beograda, zaraženo lajmskom bolešću.

Pavlovićeva ističe da je posle svakog boravka u prirodi neophodno pregledati kožu i kosu. Prema njenim rečima, ukoliko se krpelj odstrani u roku od 24 sata od trenutka uboda, značajno se smanjuje mogućnost infekcije.

Ona savetuje da krpelje ne odstranjujemo sami, već da se za ovu intervenciju obratimo lekaru.

"Ukoliko neko i odluči da sam ukloni krpelja važno je da zna da nikakva hemijska sredstva, pa ni alkohol, ne sme da stavlja na mesto uboda pre nego što se krpelj odstrani. Sredstva za dezinfekciju koriste se tek nakon intervencije, da bi se očistila rana koja je ostala od uboda", rekla je Pavlovićeva.

Jovica Miletić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju najavio je da će, ukoliko vremenski uslovi to dozvole, već naredne nedelje početi zaprašivanje i hemijsko uništavanje krpelja u Beogradu.

Miletić ističe da ove sezone vremenske prilike pogoduju krpeljima i da ih zbog toga ima dosta. Najviše ih je u šumama i izletištima sa puno zelenila.

On dodaje da je najviše krpelja primećeno u Bojčinskoj šumi, u okolini Surčina, Lipovačkoj i Mirijevskoj šumi. Dosta ih ima i na Adi Ciganliji, Košutnjaku i Avali.

Izvor: MTS-Mondo

Zaprašivanje krpelja u Beogradu

Beograd -- Zaprašivanje i hemijsko uništavanje krpelja počinje danas u Beogradu, saopšteno je iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Jovica Miletić iz Zavoda rekao je agenciji Beta da će zaprašivanje krpelja početi od parkova na Novom Beogradu. On je dodao da će, ako vremenski uslovi budu povoljni, zaprašivanje svih zelenih površina u Beogradu trajati desetak dana.

U glavnom gradu najviše krpelja je ove sezone primećeno je u Bojčinskoj šumi, u okolini Surčina, i Lipovačkoj i Mirijevskoj šumi. Dosta ih ima i na Adi Ciganliji, Košutnjaku i Avali.

Nevenka Pavlović iz beogradskog Zavoda za javno zdravlje izjavila je ranije da je 26 do 30 odsto krpelja u Beogradu zaraženo lajmskom bolešću.

Izvor: B92

"namazite se naftom i slobodno picite kroz polja ravna"

to je recept mog caleta...kad sam bio mali,malo (malkice,par kapi se bukvalno lepo razmazu)mi noge namaze nafotom (vazi i za kucne ljubimce) i nikada nisam imao problema sa napastima,a tada sam ziveo na periferiji gde je ipak divljina...