Kako bi to bilo lepo - staviš knjigu ispod jastuka pre spavanja i sutra je sve što treba u glavi! Nešto slično je moguće.



"Kada imam test u školi, pogledam pre spavanja u knjige i sveske i imam utisak da mi to pomaže", kaže za "Dojče vele" Florijan koja ima 12 godina.

Šta se to događa u Florijanovom mozgu kada uči i potom legne da spava? Švajcarski neurobiolog Reto Huber želi da sazna da li je u pitanju samo osećaj ili je to stvarno tako.

Huber je za tu svrhu razvio specijalni test. Florijanu se na glavu stavlja hauba sa 128 elektroda. Njegov zadatak je da virtuelnom loptom na kompjuteru više puta za redom pogodi zadate ciljeve.

Međutim, Florijan ne zna da je kompjuterski miš koji koristi manipulisan. Naime, njegovi pokreti su za nekoliko milimetra pomereni. On se čudi zašto tako malo pogađa. Ali Florijanov mozak brzo kapira - sve se to događa nesvesno i on sve češće pogađa.

Kontrolni instrumenti tokom eksperimenta pokazuju posebnu aktivnost dela mozga koji je zadužen za učenje. Rato Huber objašnjava da je za pokrete zadužen motorički korteks. S obzirom na to da je Florijan desnoruk - aktivira se levi motorički korteks, koji se nalazi u sredini mozga.

Florijan je i na spavanje išao sa elektrodama. Tokom sna će se pokazati da li postoji veza između spavanja i učenja. I zaista - Reto Huber konstatuje da je upravo region mozga koji je korišćen za učenje spavao dublje od ostatka mozga.

Razlozi za to mogu biti različiti. Po jednoj teoriji ono što je naučeno tokom dana se za vreme spavanja ponavlja, na taj način utvrđuje i sutra može bolje da se iskoristi. Druga hipoteza kaže da se tokom spavanja informacije generalno obrišu, osim onoga što je prethodne večeri najbolje naučeno.

Dvanaestogodišnji Florijan je ustao odmoran uprkos haubi sa elektrodama i neuobičajenom prostoru u kojem je spavao. Odmah seda za kompjuter i opet je tu virtuelna lopta. Ali i manipulisani miš. Florijan sam kaže da mu je sada sve jednostavnije nego juče. I zaista - Florijan bolje gađa nego juče.

Dakle, spavanje je značajno pojačalo efekat učenja. Reto Huber je na testovima sa drugom decom konstatovao da su rezultati posle spavanja bili bolji između 5 i 20 odsto!

I eto - obnavljanje gradiva tokom spavanja je ipak moguće, ali samo ako se prethodnog dana vredno učilo i vežbalo.

(MONDO, foto: Guliver/Getty Images)

Ma da. Moguce u prici - Letilica profesora Bistrouma...

ovo je jedina smislena rečenica u celom tekstu.

Pa, ono... Ni slika nije losa 

rekla meni jedna baba, kaada sam studirala : stavi knjigu pod jastuk...  zna stari svijet dosta, pametni su stari ljudi... nauka  tek kasnije dokaže da je stvarno to nešto tačno... 

Dzaba je stavljas pod jastuk ako nisi prethodno ucila
(mozda su neki zbog toga proklinjali babe  )

Ma može, tako sam ja pročitao Tihi Don za 4 noći, svako veče po jedan deo pod jastuk i eto ti.

REM (Rapid Eye Movement) faze spavanja je karakteristicna po visokoj aktivnosti mozga.
Ona cini negdje 25% spavanja.
Ostalo je tzv Duboko Spavanje.

Sto je "neobicno" za san. Jer se u snu mozak odmara. Zato se naziva "paradoksalno spavanje".

U njoj dolazi do utvrdjivanja, memorisanja, sumiranja utisaka stecenih u toku dana - dakle i onog sto smo ucili.

Dolazi do povecane aktivnosti i vizuelnog korteksa i stvaraju se nasumicne slike koje mogu biti povezane  sa dnevnim utiscima ili prethodnom memorijom, emocionalnom memorijom (strahovi, problemi, SEX!!! )
Kasnije mozak organizuje ove slike u smislenu cijelinu (koja ima "radnju") i to se naziva san.

Dosta je neistrazeno, naravno.
=
Itekako je bitan san za ucenje, i naspavanost. A takodje pomaze da zadnje "slike" pred spavanje budu iz gradiva.

ja ne mislim da je ovo gomila gluposti.... Ja uvek kad sam imao da napamet naučim neke stihove uvek sam ih znapo bolje ujutru nego uveče... Moguće je da je tačno...

logicno razmisljanje:

kad ucimo pred spavanje i o tome razmisljamo sanjacemo to i utvrditi kradivo jer ce nam mozak celu noc misliti na to, zato ide knjiga pod jastuk jer kad je stavimo pod jastuk mi mislimo na nju i eureka ujutru smo utvrdili gradivo.