Kako se u svetu i kod nas čuvaju opasne biološke supstance
Virusi najjeftinije oruŽje
Luiđi Miljorini, šef misije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji i Crnoj Gori, kaže da za smrtonosne viruse postoje posebne laboratorije, kojih je svega nekoliko u svetu
Laboratorija kojoj se poveri opasan virus mora da zadovoljava određene uslove, kao što su negativan pritisak, visoka sterilnost, visok nivo bezbednosti i mogućnost pristupa samo određenim osobama

BEOGRAD - Azijski grip, koji je nedavno greškom poslat laboratorijama širom sveta, a od kojeg je pre pola veka umrlo milion ljudi, pokrenuo je lavinu pitanja o bezbednosti i načinu čuvanja smrtonosnih virusa. Postavlja se pitanje koliko su dobro zaštićeni i ostali opasni virusi, poput variole vere, ebole i drugih, koji su svojevremeno ubili milione ljudi širom sveta, a danas se smatraju iskorenjenim i poslatim u istoriju.

Luiđi Miljorini, šef misije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji i Crnoj Gori, tvrdi za Glas da za takve smrtonosne viruse postoje posebne laboratorije, kojih je svega nekoliko u svetu.
- Postoje određeni kriterijumi koji se moraju poštovati prilikom određivanja koja zemlja će, i kako, čuvati opasne uzorke virusa. Tako se, na primer, u Evropi u samo dve ili tri dobro opremljene i zaštićene laboratorije čuva SARS, dok se čuvena variola vera, kao jedan od veoma infektivnih virusa, čuva u Rusiji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Svaka laboratorija kojoj se poveri opasan virus mora da zadovoljava određene uslove, kao što su negativan pritisak, visoka sterilnost, visok nivo bezbednosti i mogućnost pristupa samo određenim osobama - kaže Miljorini, i ističe da su to sve zvanični podaci, ali da niko sa sigurnošću ne može reći da li se opasni virusi čuvaju još negde, jer, kako u šali kaže, možda negde u svetu postoji neki ludi naučnik, kao u filmu, koji krije neku opasnu infektivnu materiju.

Miljorini dodaje da ne veruje da se u našoj zemlji čuva neki od opasnih virusa jer naše laboratorije ne spadaju u visoko biološki obezbeđene, kao i to da je dobro poznato i da nije nikakva tajna gde se koji uzorci skladište.

On dodaje da, iako se o tome uveliko priča, u svetu ne postoji veliki rizik od upotrebe bioloških supstanci i virusa u terorističke svrhe, prvenstveno zato što se u takvim situacijama nikad ne zna ko može da nastrada, odnosno ne može se sa sigurnošću ciljati na određenu grupu. S druge strane, kako on navodi, jedini problem jeste to što je bioterorizam jedno od najjeftinijeg oružja za masovno uništenje.
- Dobro su poznati slučajevi kada su u srednjem veku decu pokrivali ćebadima zaraženim kugom, od koje su stradali milioni ljudi. Danas, međutim, postoje druga sredstva koja se koriste u takve svrhe, jer, na primer, ako neko otruje izvor vode, može se dogoditi da nastrada samo jedan vojnik, ali i dve hiljade nevine dece - kaže šef misije Svetske zdravstvene organizacije u našoj zemlji.

Prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, svi opasni i smrtonosni virusi veoma se dobro čuvaju u laboratorijama koje imaju neviđeno obezbeđenje i moglo bi se reći da podsećaju na svemirske brodove, tako da nema bojazni od epidemija i pandemija. To, međutim, ne mora da znači da se, doduše nezvanično, opasni infektivni materijali ne čuvaju i u nekim privatnim laboratorijama širom sveta i mogu izazvati pravu katastrofu.

Miljorini još jednom napominje, a s njim se slažu i mnogi naši epidemiolozi i virusolozi, da nijedan virus nije smrtonosan ukoliko se dobro čuva i ako je zaštićen.
- Variola vera sigurno jeste smrtonosna ako se nađe u vašem krevetu, ali nije sve dok je na sigurnom, pod ključem u zamrzivaču neke laboratorije - ističe on.
   
      

Bačene kofe pune zmija

Upotreba bioloških agenasa kao oružja nije pojava novijeg doba. Hanibal je 184. godine pre nove ere naredio da kofe pune zmija budu bačene na palube neprijateljskih brodova. Tatarska vojska je 1346. grad Kafu bombardovala katapultiranim telima ljudi umrlih od kuge. Britanska vojska je 1763. Indijancima plemena Delaver razdelila prekrivače koje su koristili pacijenti oboleli od malih boginja. Tokom Prvog svetskog rata nemačka vojska koristila je u Evropi različite ljudske i životinjske patogene agense, a Japanci su se tokom Drugog svetskog rata protiv Kineza i Rusa borili i klicama.