Mozda pitanje deluje banalno, ali razlog zbog kojeg sam hteo da pokrenem ovo pitanje je taj sto sam u crkvi video puno ljudi koji se prekrste, pa onda dodiruju zemlju, ili se klanjaju pred ikonama do zemlje, sto je nesto drugacije od onoga sto su me od malena ucili. Da li je u pitanju neko preterivanje ili je zaista tako pravilno?

 

Прилично сам сигуран да је у питању претеривање.

Zanimljivo je da se Isus nikad nije prekrstio.  Svi koji insistiraju na nekom 'pravilnom' prekrstavanju izgleda ni ne znaju sta je vera.

Ја сам прилично сигуран да су то "Метаније".... али то није уопште обавезно као ни многе друге ствари, али ипак је битно прекрстити се како треба, са рамена на раме, полако и правилно, јер не треба се крстити, као да се Крста стидимо, али ето видех и свештенике који се не Крсте како треба, па није ни чудо што људи гледају на њих, па и сами тако раде  

Ако су ствари и симболика, и нису најбитније, јер се гледа срце... и мисли и дела, ипак ако се нешто већ ради, онда треба да се уради онако како треба, мој став  

Исус је умногоме другачији, јер он симболише Крст и због њега се и Крстимо, али нећу да улазим сада у то, Вери су потребне и реликвије, које симболишу Бога који се не види, те стога постоје Иконе, Крст, и много других ствари.. да ли то неко поштује или не, то је ствар избора, и уверења 

www.pravoslavlje.org.yu/broj/939/tekst/spoljasnji-izraz-unutrasnje-molitve/

Уз осењивање крсним знаком, често чинимо појасне поклоне, додирујући под прстима десне руке (мала метанија). Ова радња у многовековној традицији Цркве означава велико поштовање и љубав коју верник осећа пред Господом и Његовим светима, а уједно је и одраз најдубље пажње која је присутна у нашим молитвама. Метаније чинимо пред иконама на којима је осликан лик светитеља или самога Господа. Клањајући се, ми се не клањамо икони, већ самоме Господу, Богомајци или Светитељима Божјим. Чинећи метаније пред епископом или свештеником, такође на тај начин изражавамо своје поштовање. Метанишемо и за време молитве на богослужењима и код куће, увек када смо позвани да узносимо славу Господу и Творцу нашем.


Реч метанија дословно значи „промена места“, промена правца, покајање и остављање греха. Приликом великог поклона падамо на колена, ослањајући се длановима о под, додирујемо челом земљу, а затим се поново подижемо и стојимо усправно. На овај начин свесно показујемо своју жељу да се покајемо и своју решеност да, с Божјом помоћу, оставимо грех и кренемо другим путем, другим правцем, са другачијим духовним настројењем од претходног. И рекох: Жалосна је за мене ова промјена деснице вишњега. (Пс 77,10). У духовном смислу, велика метанија представља обнављање Крштења, одрицање од ђавола и повратак на узану стазу која води Богу; она је поновно погружавање у воду крштења и наше са-васкрсавање са Христом. Она сведочи наше уверење да смо из корена променили свој правац, кренули једносмерним путем, без повратка на стари начин живота. Овај диван начин изражавања покајања користи се током целе године (осим на недељној Литургији и о великим Празницима), но најчешће за време Великог поста, када се припремамо да дочекамо празник Васкрсења Господњег.
 

Није претјеривање већ се ради о нечему што није било тако заступљено од стране наших вјерника. Онима који нису навикли на такво понашање у храму све то изгледа необично и , како рече овај момак, претјерано. Фора је да неки људи то раде а да претходно нису сконтали право значење тога.

Нека "правила" уопште нису правила већ више навика људи (нпр. раздвајање мушкараца и жена на десну, односно лијеву страну, клечање или чучање приликом читања Јеванђеља и још тога има).
Све зависи од твог односа према Литургији, тј.да ли ти је важно да знаш чему заправо присуствујеш кад дођеш на молитву. Ако те нешто интересује, питај свештеника
Али, гледај да се некако увијек више држиш суштине него форме. Битнији је твој унутрашњи однос према Њему од начина на који Му то  показујеш.

pa ovo sve sto si nabrojala je sve neko simbolicno ispoljavanje postovanja i ljubavi prema Bogu. Po cemu onaj sto metanise ima vise postovanja i ljubavi od onog ko nikad nije ni cuo za metaniju?
I Isus bi bio u cudu kad bi video te rituale i metanije. Covek se krstio sa trideset godina, nit je nosio brojanice , nit je imao krsteve oko vrata, nit se ikad prekrstio,  kakva crna tri prsta, sa leva na desnu , sa desna na levu... Mnogo ste bre iskomplikovali.  Vera prema Bogu treba da bude jednostavna,  i ne moras nikad u zivotu da se prekrstis da bi bio vernik. 

Pa gde si Ti video jevrejina da se krsti ?

Slazem se s tobom da je bitno raditi na onom sto je u nama, a sto nas povezuje sa Bogom. Sto je najinteresantnije, pitao sam svestenika u jednoj crkvi u vezi poklanjanja pred ikonama i on mi je isto rekao da to nema nikakve veze, tj. da je najbitnije da postupamo onako kako smo naucili i da ne pravimo od toga neke rituale.

Pre nego što se prekrstimo, bez obzira da li je to crkva ili neko drugo mesto bitno je da se usredsredimo na molitvu. Mehaničko mlaćenje po vazduhu obesmišljuje krsni znak zato je bitno polako i svesnio ga izvršiti jer mi njime navodimo da sledeću molitvu upućujemo u ime Oca, Sina i Svetog Duha kao jedinstva (spojena tri prsta) po kojem smo i mi ljudi sazdani iz svog uma, tela i dela (čelo, trbuh i desna ruka).

Klanjanje pred ikonama je nešto što od vremena ikonoborstva i ikonobraniteljstva stoji pod znakom pitanja. Ako neko odluči da se pokloni ikoni i da svoju molitvu uputi Svetom ne sme da izgubi iz vida da je Bog onaj kome se moli. Sveti su samo snishođenje potrebi duhom slabih ljudi da u drugim ljudima nađu uzor za svoj put prema Bogu. Oni mogu samo da nas osnaže i okrepe u našoj molitvi Bogu.

Па, видиш, разлика је у његовом личном односу према тим, како ти кажеш, ритуалима

Наравно, има и оних који се крсте, метанишу, клече и сл. само зато што мисле да тако треба или су то видјели од неког. Али, можда ће ти бити тешко да повјерујеш , има и оних који све то раде зато што осјећају стварну  потребу да се и на тај "обрате" Господу

Немој погрешно да ме схватиш, али ми се чини да ти имаш a priori негативан став према наведеним стварима. Имај на уму да свако од нас има могућност избора и слободну вољу па нека свако ради како му је воља