Kako se pije vino

Prvi korak: proučavanje izgleda

Vino treba pažljivo pogledati jer njegov izgled u čaši daje puno informacija. Najbolje je uzeti čašu u ruku i staviti je naspram bele podloge, kako biste, kad posmatrate vino u njoj, bili sigurno da ste utvrdili pravu boju. Za to vam može poslužiti beo tanjir, stolnjak, salveta ili zid. Takođe je bitno i da čaša bude od običnog, prozirnog stakla. Teško je odrediti pravu boju vina kroz čašu od kristala ili bojenog stakla.

Boja vina odaje njegove godine. Mnoga crvena vina su u mladosti tamnopurpurne boje, ponekad skoro neprozirna. Vremenom vino gubi ovaj mladalački intenzitet i dobija bleđu, ciglacrvenu boju. Ova nova boja prvo se pojavljuje na obodu vina u čaši, ali s godinama vino u čitavoj čaši bledi i prelazi u ciglacrvenu ili braon boju.

Boja crvenog vina govori ne samo o starosti, već i o vrsti grožđa od koje je vino proizvedeno, jer različito grožđe daje boje različitog intenziteta. Pino noar je bledo, dok mnoge druge crvene ili crne sorte grožđa u mladosti obično imaju boju mastila ili purpurnocrnu.

Šablon boja kod belog vina je suprotan, jer belo vino sa godinama postaje sve tamnije. "Soterne", čuveno dezertno vino Bordoa, u početku ima limun zlatnu boju, koja vremenom prelazi u zlatnu boju ćilibara. Ova promena je postepena i odvija se tokom više decenija.

Pošto ste utvrdili boju vina, zavrtite ga u čaši. Da li se niz zidove čaše slivaju uljaste kapi vina? Ovo merilo se ranije dosta koristilo, jer se verovalo da guste "nogice" koje se sporo formiraju na zidovima govore o kvalitetu zbog visokog procenta alkohola ili prisustva šećera. Lošija vina ostavljale su retke, vodnjikave tragove po čaši.

Danas se ljudi, umesto na čulo vida, više oslanjaju na čulo ukusa za proveravanje nivoa alkohola i šećera u vinu. Kod penušavih vina, veličina mehurića govori o kvalitetu. Šampanjac daje finije i sitnije mehuriće od drugih penušavih vina.

Drugi korak: Mirisanje vina

Zavrtite vino prema zidovima čaše, tako se povećava površina vina koja je u kontaktu sa vazduhom. U kontaktu sa vazduhom vino oslobađa arome, a povećavanjem površine vina aroma postaje izraženija. Da biste ga zavrteli kako treba, nemojte puniti čašu do vrha, najbolje je da sipate manje od pola čaše vina.

Posle toga, zavucite nos u čašu i kroz nos udahnite arome, pri tom razmišljajući na šta vas podsećaju. Mlada vina imaju primarne arome, koje se odnose na vrstu grožđa. Takvi mirisi često asociraju na voće i za vina se kaže da mirišu na borovnice, maline ili neko drugo voće.

Kako vina stare ona dobijaju sekundarne arome ili buke, koji podseća na miris zemlje ili životinja. Miris bukea je ponekad i lepši od samog ukusa vina. Arome mogu biti brojne i isprepletane, ali vino skoro nikad ne miriše na grožđe, jer se od dezertnih sorti grožđa koje jedemo ne pravi vino.

Treći korak: Probanje vina

Kada se proba vino, važno je shvatiti da samo mala količina ukusa koji se mogu osetiti uključuje jezik. Mnogo važniji su receptori za miris. Arome od vina u ustima prelaze u nos, i osećaje nosnih receptora mi koristimo da bi opisali ukus vina (zato je teško probati hranu kad vam je nos zapušen). Udahnite i izdahnite kroz nos dok probate vino, a slobodno udahnite malo i kroz usta, preko vina. Tako ćete pokrenuti arome.

Obratite pažnju na to kako se ukus vina menja dok ga držite u ustima. Finiš je osećaj koji se dobija gutanjem vina i često je drugačiji od ukusa vina na nepcu. Ukusi će se možda zadržati na nepcu neko vreme pošto je vino progutano. Što se duže vino zadržava na nepcu, duže ćete uživati u njemu i takva vina su obično boljeg kvaliteta.
S. I.