Kako se i po kojim kriterijumima biraju diplomate

U ambasadore samo uz strančku podršku


Ako želite diplomatsku karijeru, morate da obezbedite stranačku podršku, bilo da ste član vodećih partija u Srbiji, bilo da ste bliski tim strankama - ova ili slična rečenica mogla bi da se nađe u uvodu uputstava „kako najbrže u diplomatske vode u Srbiji“.
Ambasadorska mesta upražnjena su u više od 15 država širom sveta, a Vlada Srbije našla se pred zadatkom da te pozicije popuni u najskorije vreme. Ostaje da se vidi da li će stranački kriterijumi i ovoga puta biti glavno merilo za odlazak u diplomatiju i predstavljanje naše zemlje u svetu.
Iako poznavaoci diplomatije tvrde da u Srbiji danas ne postoji dovoljan broj karijernih diplomata koji bi Srbiju predstavljali u svetu i da zbog toga u ambasadore šalju stranačke kadrove ili istaknute ličnosti u zemlji, činjenica je da se najčešće biraju politički podobni, a ne sposobni. Jedan deo onih koji se na takav način obreo u diplomatiji, odlično obavlja svoj posao, ali se ne može zaobići činjenica da su se među diplomatama našli i oni kojima su ambasadorske funkcije dodeljene za stranačke zasluge.
Poznati su primeri kada je funkcioner DSS Dragan Maršićenin nakon neuspeha na predsedničkim izborima nagrađen ambasadorskom foteljom u Cirihu. Ili kada su nakon raskola u stranci, poslanici SPO u Skupštini bivše SCG, hemičarka Bojana Ristić i doktor mašinstva Ninoslav Stojadinović dobili funkcije konzula u Vukovaru i ambasadora u Stokholmu.
Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose i bivši generalni sekretar MIP-a, kaže da pred novom Vladom stoji veoma složen i dugoročan zadatak temeljnih reformi i reorganizacije naše diplomatije kako bi ona bila u stanju da se „uhvati u koštac“ sa međunarodnim problemima sa kojima je naša zemlja suočena i kako bi se obezbedili što povoljniji međunarodni uslovi za uspešan razvoj zemlje u celini. Pri tome treba imati u vidu, kako ističe Lazić, da je srpska diplomatija u velikoj meri deprofesionalizovana i dezorganizovana, te da haotično stanje pre svega dolazi do izražaja u personalnoj kombinatorici. Kako ističe, stranački kriterijumi prisutni su, kako prilikom postavljanja ambasadora i generalnih konzula tako i prilikom kadriranja na nižim diplomatskim položajima.
- Prilikom kadriranja ne poštuju se osnovne norme i kriterijumi u pogledu stručnosti, znanja i obrazovanja, kao i u pogledu drugih ličnih kvaliteta koji su neophodni u diplomatskoj profesiji, a dužnosti u diplomatiji često su nagrade za stranačke zasluge - kaže Lazić i navodi da postoje primeri i kada slanje u diplomatiju posluži za paravan za uklanjanje pojedinaca iz političkog života. Lazić navodi da strančarenje ima i druge negativne posledice jer se diplomatski predstavnici rukovode političkim opcijama stranka koje su ih poslale ili promovišu stranačke lidere.
Kako kaže, nakon demokratskih promena u Srbiji bilo je pokušaja da se sprovedu temeljne reforme u diplomatiji, ali je taj proces zaustavljen zbog različitih stranačkih i drugih interesa.
- Diplomatija je zbog stanja u kojem se nalazi onesposobljena da efikasno rešava probleme sa kojima se naša zemlje suočava na međunarodnom planu, a sve to zajedno doprinosi gubljenju kredibiliteta i slabljenju međunarodnog položaja naše zemlje - kaže Lazić. On ocenjuje da je za uspešnu spoljnu politiku potrebno stvoriti kvalifikovanu, profesionalnu diplomatiju koja neće služiti raznim parcijalnim interesima i potrebama. Lazić, ipak, navodi da diplomatija ne može biti „hermetički zatvorena“ već da bi trebalo da nas u svetu takođe predstavljaju istaknute javne ličnosti koje nisu profesionalne diplomate. Lazić navodi da zbog stanja u kojoj se nalazi naša diplomatija profesionalaca gotovo da i nema.
- Istaknuti profesionalci koji su radili u vremenu pre Miloševića otišli su iz diplomatije zbog godina, a nove kadrove u međuvremenu nismo stvorili - ocenjuje Lazić i ističe da su diplomatiji potrebne svestrano obrazovane ličnosti koje dobro poznaju našu zemlju i istoriju, kao i savremene prilike u svetu, te koje imaju i dara za međunarodno pregovaranje. On naglašava da je za diplomate osim obrazovanja važno i da budu stabilne i uravnotežene ličnosti.
Goran Svilanović, bivši šef srpske diplomatije, slaže da u Srbiji trenutno postoji jako mali broj karijernih diplomata koji vrede.
- S obzirom na situaciju u kojoj se nalazila naša zemlja, malo kvalitetnih profesionalaca je ostalo u MIP. Ko vredi, već je na ambasadorskoj poziciji u inostranstvu ili je na najvišim funkcijama u Ministarstvu - kaže Svilanović.
Zbog toga, kako kaže, ne treba da se pitamo odakle na ambasadorskim funkcijama političari, istaknuti pojedinci, ljudi iz nevladinih organizacija i medija.
Upitan da li je za diplomatiju dobro da u ambasadore stranačke ličnosti odlaze po nagradi za zasluge u stranci, on kratko odgovara da „on tako ne gleda na imenovanja ambasadora“.

Upražnjena mesta u Rimu, Londonu...
Ambasadorsku funkciju u Rimu najverovatnije u septembru, kako „Blic“ nezvanično saznaje, preuzeće Sanda Rašković-Ivić, dok je kandidat za ambasadorsko mesto u Londonu funkcioner DSS Milan Parivodić. Vladeta Janković iz DSS zainteresovan je za ambasadorsko mesto u Vatikanu. Osim ovih destinacija, Vlada Srbije uskoro treba da imenuje i ambasadore u Finskoj, Iranu, Danskoj, Sloveniji, Poljskoj, Albaniji, Keniji, Argentini, Zambiji, Kuvajtu i Mijanmaru.

Blic Autor: Ivana Cvetković | 02.07.2007 -